Home > Roditelji > Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija

Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija

Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija veoma brzo obuzima svaku poru društva, jer te tehnologije imaju neverovatnu moć, a pri tom su postale dostupne skoro svima.

U današnje vreme, skoro svaka porodica ima svoj kompjuter, a svaki njen član ima svoj telefon. Čak i mnoga predškolska deca imaju svoje mobilne telefone i pri tom ih ne koriste samo za pozive, već i za igranje igrica ili surfovanje po internetu. Jednostavno, pred moćima informaciono-komunikacionih tehnologija našli su se poslovni ljudi, domaćice, tinejdžeri, studenti, deca, pa čak i oni koji su odrastali u totalno drugačijem svetu, odnosno pripadnici treće generacije. I svi koriste infromaciono-komunikacijske tehnologije, ali mnogi nisu ni svesni kolika je zapravo njihova moć, i da ta moć može izazvati i kobne posledice. Jedna od tih posledica je izgleda i zavisnost.

Zavisnost od informaciono-komunikacione tehnologije u klasifikacionom sistemu zavisnosti

“Priručnik za digitalnu pismenost”, koji možete pogledati na ITdesk.info, odlično definiše informaciono-komunikacione tehnologije:

Informaciona tehnologija (IT) je tehnologija koja koristi računare za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i prenos informacija. Terminu IT su pridružene komunikacione tehnologije jer je danas nezamisliv rad s računarom ako on nije povezan u mrežu, tako da se govori o informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (engl. Information and Communications Technology – ICT).

Prema navedenom, možemo zaključiti da zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija zapravo predstavlja zavisnost od upotrebe telefona, tableta i računara. Međutim, zbog nedovoljno sakupljenih podataka, ovaj oblik zavisnosti još uvek nije klasifikovan u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije (MKB-10), niti u Klasifikaciji mentalnih oboljenja Američke psihijatrijske asocijacije (DSM-5). Ipak, većina stručnjaka, ali i ljudi uopšteno, tvrdi da ova vrsta zavisnosti postoji i da je sve rasprostranjenija među društvima. Neki je poistovećuju sa zavisnošću od interneta, ali meni se čini da je širi pojam od toga, s obzirom da mnoge osobe kompulsivno koriste ove uređaje i kada nisu online. Svakako, ako se zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija uvrsti u međunarodni šifranik bolesti, ona će sigurno pripasti zavisnostima od ponašanja, gde se već nalaze zavisnost od kockanja i od igranja video igrica. Pored zavisnosti od informaciono-komunikacionih tehnologija, kandidaturu za zvanično pripajanje zavisnostima od ponašanja imaju i zavisnost od kupovine, seksa, hrane, čak i fizičkog vežbanja, tetoviranja, estetske hirurgije,…

Kako nastaje zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija?

Zavisnost se stvara postepeno. Obično pojedinac počne da koristi tehnologije neobavezno. Međutim, i to neobavezno korišćenje tehnologija izaziva lučenje dopamina, a dopamin pak emocionalni naboj. Zbog tog emocionalnog naboja, pojedinac poželi da ponovo provede vreme na računaru ili telefonu, surfuje na internetu, kupuje onlajn ili igra igrice. Pored toga, dužina vremena provedenog u tim aktivnostima sve se više povećava, jer mozak traži sve veći dopaminski podsticaj. Nakon toga, razvija se psihološka zavisnost, te osoba počinje da doživljava neugodnost ako se ne bavi tom nekom aktivnošću koju mu pružaju tehnologije. Pojedinac počinje da oseća potrebu da sve više vremena provede u korišćenju kako bi posećivao sve uzbudljivije sadržaje, prelazio sve više nivoe u igricama ili kupovao sve veći broj proizvoda, pa čak i one koji mu nisu ni potrebni. Kao i kod svake zavisnosti, oni često na početku potpuno poriču da im je postalo teško bez tehnologija. No, pošto je količina vremena za računarom, tabletom ili telefonom sve veća, poremećaj počinje sve više da utiče i na svakodnevni život, na posao, porodicu,…

Zašto su neki pojedinci slabiji pred moćima informaciono-komunikacionih tehnologija?

Na sklonost ka razvijanju zavisnosti dosta utiče genetika. Neki ljudi nasleđuju veći rizik za bolesti zavisnosti, a informaciono-komunikacione tehnologije podržavaju različite oblike zavisničkog ponašanja: seks, kupovinu, kockanje,….

Takođe, smatra se da mnoge osobe postanu zavisne od infromaciono-komunikacionih tehnologija jer u njihovoj upotrebi pronalaze beg od depresije, anksioznosti, dosade ili interpersonalnih sukoba. Posebno su osetljivi mladi, još uvek nepotpuno oformljene ličnosti, koje pritisak grupe često navede da se navuku na interaktivne onlajn aktivnosti, koje uključuju sobe za ćaskanje, društvene mreže ili virtuelne igre.

Kako se navodi u knjizi “Internet mozak” od Geri Smol i Gigi Vorgan, mnogima su informaciono-komunikacione tehnologije privlačne zbog osećaja kontrole koju pruža. Neposredna i trenutna vlast koju imamo nad tehnologijom daje nam moć. Imamo moć da uključimo i isključimo kompjuter ili tablet kad nam se prohte. Tu moć nam pružaju i drugi uređaji, kao što je telefon. Telefon, kao i internet, pruža posebnu moć. Uz pomoć telefona i interneta možemo birati sa kim ćemo razgovarati, koliko dugo, i da li ćemo uopšte razgovarati sa nekim. Medjutim, kada pojedinac postane zavisan od tehnologije, ta moć kontrole postaje lažna. Štaviše, dešava se obrt, pa tehnologija preuzima moć nad tim pojedincem. Ekran, tastatura i miš postaju njegovi produžeci, a sadržaji koji tehnologija pruža postaju njegovo iskustvo, njegov život.

Kako sačuvati kontrolu nad upotrebom telefona, tableta i računara?

Po pitanju problema zavisnosti od informaciono-komunikacionih tehnologija, stručnjaci često navode da je rešenje u uspostavljanju kontrole nad sadržajima i vremenom. Naravno, kontrola nad upotrebom računara, tableta i telefona podrazumeva ograničavanje vremena provedenog u njihovom korišćenju. Takođe, odabirom kvalitetnog sadržaja možemo umanjiti negativan uticaj tih tehnologija. Međutim, srž je u formiranju pojedinca u psihički stabilnu ličnost, ličnost koja je sposobna da odoli i snažnijim uslovljavanjima nego sto su to bedni programi panem et circenses.

Jasno je da zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija ne bi postojala u tolikoj meri kada bi ljudi bili psihički stabilniji i kada bi imali razvijenije kritičko mišljenje. Dragoš Kalajić (1979) navodi da problem uslovljavanja koji nameće institucija panem et circenses ne postoji za integralnog čoveka, jer on jednostavno i ne dolazi na takva mesta. Naime, pojedinci koji imaju dobro razvijeno kritičko mišljenje manje su skloni tome da postanu zavisnici od upotrebe telefona, tableta i računara. Njihovo kritičko mišljenje im pomaže da biraju kvalitetne sadržaje i čini ih nedodirljivima za niskosti digitalnog sveta.

Zaključak

Danas je nemoguće zamisliti društvo bez informaciono-komunikacijskih tehnologija. Uz pomoć njih, danas ljudi mogu da komuniciraju bez obzira na udaljenost, da još više uče i lakše istražuju zbog bržeg dolaženja do informacija, da se druže i zabavljaju i kada su sami, da kupuju i ono što nije neposredno pred njima, da uspešnije posluju,…

Nema sumnje, brojne su prednosti korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija, i te prednosti nikako ne treba da zaboravimo. Upravo zbog tih brojnih prednosti koje su veoma značajne za funkcionisanje društva, razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija treba podržati. Međutim, te tehnologije imaju i nedostatke, koji isplivavaju onda kada pojedinci izgube moć nad njima. Zavisnost je izgleda jedna od njih, ali još opasniji nedostatak jeste onesposobljavanje čoveka da misli, da se druži i zabavlja, da deluje bez njihove upotrebe. Svakako, gubljenjem moći nad upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, mi možemo dovesti ceo svet u opasnost, te je potrebno da se što pre osvestimo povodom ovog pitanja. Treba da svesnije posmatramo ponašanje drugih i nas samih u ovom svetu tehnologija, da razmišljamo o opasnostima u koje možemo dovesti našu decu dajući im telefone u ruke ili postavljajući ih pred ekranima računara. Meni se čini i da je važno da priznamo da smo odavno počeli da gubimo moć nad informaciono-komunikacionim tehnologijama. Da biste se uverili u to, pogledajte oko sebe. Skoro na svakom mestu, i u svako vreme, možete videti odrasle i decu kako hipnotisano bulje u telefone i računare. Verovatno ćete videti čak i novorođenčad koje majke uspavljuju ili hrane uz pomoć ekrana. Ne znam kako to vama deluje, ali za mene je to zastrašujuće. Posebno mi je zastrašujuće to što mnogi nisu ni svesni sveta u kome žive, baš zato što od pasivnog gledanja u ekrane ne vide realnost koja se dešava oko njih. Mi ne napredujemo onoliko brzo kao tehnologija, zato i gubimo moć pred njom. Ali, još uvek možemo promeniti to u našu korist. Razvijanjem svesti kod ljudi možemo da povratimo moć, a prvi korak u tome treba biti priznavanje kompulsivne upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija kao bolesti modernog društva.

Šta o tome mislite vi?

Literatura

  • Kalajić D. (1979). Smak Sveta, https://www.scribd.com/doc/282114886/Dragos-Kalajic-Smak-Sveta. Pristupljeno 07.03.2022.
  • Smol G. i Vorgan G. (2017). Internet mozak. Beograd: Psihopolis.

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

three × one =