{"id":4406,"date":"2022-03-06T17:17:57","date_gmt":"2022-03-06T17:17:57","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=4406"},"modified":"2022-07-15T19:51:33","modified_gmt":"2022-07-15T19:51:33","slug":"zavisnost-od-informaciono-komunikacionih-tehnologija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/zavisnost-od-informaciono-komunikacionih-tehnologija\/","title":{"rendered":"Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija"},"content":{"rendered":"\n
Zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija veoma brzo obuzima svaku poru dru\u0161tva, jer te tehnologije imaju neverovatnu mo\u0107, a pri tom su postale dostupne skoro svima. <\/p>\n\n\n\n
U dana\u0161nje vreme, skoro svaka porodica ima svoj kompjuter, a svaki njen \u010dlan ima svoj telefon. \u010cak i mnoga pred\u0161kolska deca<\/a> imaju svoje mobilne telefone i pri tom ih ne koriste samo za pozive, ve\u0107 i za igranje igrica ili surfovanje po internetu. Jednostavno, pred mo\u0107ima informaciono-komunikacionih tehnologija na\u0161li su se poslovni ljudi, doma\u0107ice, tinejd\u017eeri<\/a>, studenti, deca, pa \u010dak i oni koji su odrastali u totalno druga\u010dijem svetu, odnosno pripadnici tre\u0107e generacije. I svi koriste infromaciono-komunikacijske tehnologije, ali mnogi nisu ni svesni kolika je zapravo njihova mo\u0107, i da ta mo\u0107 mo\u017ee izazvati i kobne posledice. Jedna od tih posledica je izgleda i zavisnost.<\/p>\n\n\n\n “Priru\u010dnik za digitalnu pismenost”, koji mo\u017eete pogledati na ITdesk.info<\/a>, odli\u010dno defini\u0161e informaciono-komunikacione tehnologije:<\/p>\n\n\n\n Informaciona tehnologija (IT) je tehnologija koja koristi ra\u010dunare za prikupljanje, obradu, \u010duvanje, za\u0161titu i prenos informacija. Terminu IT su pridru\u017eene komunikacione tehnologije jer je danas nezamisliv rad s ra\u010dunarom ako on nije povezan u mre\u017eu, tako da se govori o informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (engl. Information and Communications Technology – ICT).<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Prema navedenom, mo\u017eemo zaklju\u010diti da zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija zapravo predstavlja zavisnost od upotrebe telefona, tableta i ra\u010dunara. Me\u0111utim, zbog nedovoljno sakupljenih podataka, ovaj oblik zavisnosti jo\u0161 uvek nije klasifikovan u Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti Svetske zdravstvene organizacije (MKB-10), niti u Klasifikaciji mentalnih oboljenja Ameri\u010dke psihijatrijske asocijacije (DSM-5). Ipak, ve\u0107ina stru\u010dnjaka, ali i ljudi uop\u0161teno, tvrdi da ova vrsta zavisnosti postoji i da je sve rasprostranjenija me\u0111u dru\u0161tvima. Neki je poistove\u0107uju sa zavisno\u0161\u0107u od interneta<\/a>, ali meni se \u010dini da je \u0161iri pojam od toga, s obzirom da mnoge osobe kompulsivno koriste ove ure\u0111aje i kada nisu online. Svakako, ako se zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija uvrsti u me\u0111unarodni \u0161ifranik bolesti, ona \u0107e sigurno pripasti zavisnostima od pona\u0161anja, gde se ve\u0107 nalaze zavisnost od kockanja i od igranja video igrica. Pored zavisnosti od informaciono-komunikacionih tehnologija, kandidaturu za zvani\u010dno pripajanje zavisnostima od pona\u0161anja imaju i zavisnost od kupovine, seksa, hrane, \u010dak i fizi\u010dkog ve\u017ebanja, tetoviranja, estetske hirurgije,…<\/p>\n\n\n\n Zavisnost se stvara postepeno. Obi\u010dno pojedinac po\u010dne da koristi tehnologije neobavezno. Me\u0111utim, i to neobavezno kori\u0161\u0107enje tehnologija izaziva lu\u010denje dopamina, a dopamin pak emocionalni naboj. Zbog tog emocionalnog naboja, pojedinac po\u017eeli da ponovo provede vreme na ra\u010dunaru ili telefonu, surfuje na internetu, kupuje onlajn ili igra igrice. Pored toga, du\u017eina vremena provedenog u tim aktivnostima sve se vi\u0161e pove\u0107ava, jer mozak tra\u017ei sve ve\u0107i dopaminski podsticaj. Nakon toga, razvija se psiholo\u0161ka zavisnost, te osoba po\u010dinje da do\u017eivljava neugodnost ako se ne bavi tom nekom aktivno\u0161\u0107u koju mu pru\u017eaju tehnologije. Pojedinac po\u010dinje da ose\u0107a potrebu da sve vi\u0161e vremena provede u kori\u0161\u0107enju kako bi pose\u0107ivao sve uzbudljivije sadr\u017eaje, prelazio sve vi\u0161e nivoe u igricama ili kupovao sve ve\u0107i broj proizvoda, pa \u010dak i one koji mu nisu ni potrebni. Kao i kod svake zavisnosti, oni \u010desto na po\u010detku potpuno pori\u010du da im je postalo te\u0161ko bez tehnologija. No, po\u0161to je koli\u010dina vremena za ra\u010dunarom, tabletom ili telefonom sve ve\u0107a, poreme\u0107aj po\u010dinje sve vi\u0161e da uti\u010de i na svakodnevni \u017eivot, na posao, porodicu,\u2026 <\/p>\n\n\n\n Na sklonost ka razvijanju zavisnosti dosta uti\u010de genetika. Neki ljudi nasle\u0111uju ve\u0107i rizik za bolesti zavisnosti, a informaciono-komunikacione tehnologije podr\u017eavaju razli\u010dite oblike zavisni\u010dkog pona\u0161anja: seks, kupovinu, kockanje,…. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, smatra se da mnoge osobe postanu zavisne od infromaciono-komunikacionih tehnologija jer u njihovoj upotrebi pronalaze beg od depresije, anksioznosti, dosade ili interpersonalnih sukoba. Posebno su osetljivi mladi, jo\u0161 uvek nepotpuno oformljene li\u010dnosti, koje pritisak grupe \u010desto navede da se navuku na interaktivne onlajn aktivnosti, koje uklju\u010duju sobe za \u0107askanje, dru\u0161tvene mre\u017ee ili virtuelne igre. <\/p>\n\n\n\n Kako se navodi u knjizi “Internet mozak” od Geri Smol i Gigi Vorgan, mnogima su informaciono-komunikacione tehnologije privla\u010dne zbog ose\u0107aja kontrole koju pru\u017ea. Neposredna i trenutna vlast koju imamo nad tehnologijom daje nam mo\u0107. Imamo mo\u0107 da uklju\u010dimo i isklju\u010dimo kompjuter ili tablet kad nam se prohte. Tu mo\u0107 nam pru\u017eaju i drugi ure\u0111aji, kao \u0161to je telefon. Telefon, kao i internet, pru\u017ea posebnu mo\u0107. Uz pomo\u0107 telefona i interneta mo\u017eemo birati sa kim \u0107emo razgovarati, koliko dugo, i da li \u0107emo uop\u0161te razgovarati sa nekim. Medjutim, kada pojedinac postane zavisan od tehnologije, ta mo\u0107 kontrole postaje la\u017ena. \u0160tavi\u0161e, de\u0161ava se obrt, pa tehnologija preuzima mo\u0107 nad tim pojedincem. Ekran, tastatura i mi\u0161 postaju njegovi produ\u017eeci, a sadr\u017eaji koji tehnologija pru\u017ea postaju njegovo iskustvo, njegov \u017eivot.<\/p>\n\n\n\nZavisnost od informaciono-komunikacione tehnologije u klasifikacionom sistemu zavisnosti<\/h2>\n\n\n\n
Kako nastaje zavisnost od informaciono-komunikacionih tehnologija?<\/h2>\n\n\n\n
Za\u0161to su neki pojedinci slabiji pred mo\u0107ima informaciono-komunikacionih tehnologija?<\/h2>\n\n\n\n
Kako sa\u010duvati kontrolu nad upotrebom telefona, tableta i ra\u010dunara?<\/h2>\n\n\n\n