{"id":6764,"date":"2021-12-07T18:31:10","date_gmt":"2021-12-07T18:31:10","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=6764"},"modified":"2022-12-25T16:34:15","modified_gmt":"2022-12-25T16:34:15","slug":"afektivna-vezanost-od-zadovoljstva-do-nesebicne-ljubavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/afektivna-vezanost-od-zadovoljstva-do-nesebicne-ljubavi\/","title":{"rendered":"Afektivna vezanost"},"content":{"rendered":"\n

Od zadovoljstva do nesebi\u010dne ljubavi<\/h2>\n\n\n\n

Pre ljubavi postoji zadovoljstvo. Zadovoljstvo je seme ljubavi. Iz tog semena klija vezanost i razvija se ljubav. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Da objasnim… Naime, bebe u po\u010detku ose\u0107aju samo uznemirenje i zadovoljstvo. Vremenom, poreme\u0107aj se razvija u ljutnju, ga\u0111enje i strah. Sa druge strane, zadovoljstvo se razvija u uzbu\u0111enje, naklonost i mnoge druge pozitivne emocije me\u0111u kojima je i ljubav. Dakle, da bi deca volela svoje roditelje, roditelji moraju da zadovolje njihove potrebe dok su bespomo\u0107ne bebe. Na taj na\u010din, roditelji razvijaju privr\u017eenost svojih beba koja je klju\u010dna za njihov socio-emocionalni razvoj. Boulbijeva teorija privr\u017eenosti obja\u0161njava to ukazivanjem na va\u017enost privr\u017eenosti beba za bliske osobe za sve me\u0111uljudske odnose koje \u0107e bebe kasnije uspostaviti sa drugim ljudima.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je afektivna vezanost?<\/h2>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Edvard D\u017eon Mostin Boulbi<\/a> je bio britanski psiholog koji je poznat kao osniva\u010d teorije privr\u017eenosti. Ovde, u znak zahvalnosti za njegovo otkri\u0107e, nazva\u0107u ovu teoriju Boulbijevom teorijom privr\u017eenosti. <\/p>\n\n\n\n

Prema Boulbijevoj teoriji privr\u017eenosti, afektivna vezanost je sistem pona\u0161anja koji se defini\u0161e kao tra\u017eenje i odr\u017eavanje bliskosti sa drugom osobom. U zavisnosti od uzrasta, prirode i trenutnog raspolo\u017eenja, bebe tra\u017ee odraslu osobu osmehom, dozivanjem ili obi\u010dno pla\u010dem kada osete potrebu za blisko\u0161\u0107u. Kada odrasli na ove bebine signale reaguju ma\u017eenjem ili osmehom, bebe se smiruju i ose\u0107aju zadovoljstvo iz koga \u0107e se, u me\u0111uvremenu, razviti pozitivne emocije. <\/p>\n\n\n\n

Prema navedenom, bebe su aktivne u interakciji koja rezultira privr\u017eeno\u0161\u0107u, iako vezanost prvenstveno zavisi od reakcije odraslih na signale beba. Bebe stimuli\u0161u privr\u017eenost roditelja izra\u017eavanjem njihovih potreba. Na primer, ako detetu treba neko da zadovolji njegove potrebe, dete \u0107e plakati ili poku\u0161ati da uspostavi interakciju. Sa druge strane, odrasli stimuli\u0161u privr\u017eenost beba zadovoljavaju\u0107i bebine potrebe. Iz svega navedenog, mo\u017eemo zaklju\u010diti da je bebama potrebna bliskost od ro\u0111enja. Ljudski dodir i toplina daju im sigurnost i ljubav. Najbolji dokaz toga jeste taj \u0161to sve bebe poku\u0161avaju da posegnu za dojkama kada ih majka stavi na grudi, iako nisu gladne.<\/p>\n\n\n\n

Faze razvoja afektivne vezanosti<\/h2>\n\n\n\n

Afektivna vezanost kod beba se razvija u 4 faze. <\/p>\n\n\n\n

Prva faza: Orijentacija i signalizacija bez diskriminacije osobe (do 8. nedelje bebe)<\/h3>\n\n\n\n

U ovoj fazi, bebe pokazuju potrebu za dodirivanjem, osmehom i kontaktom o\u010dima sa drugom osobom. Zato ne bi trebalo da bude \u010dudno ako beba pla\u010de iako su sve njene fizi\u010dke potrebe zadovoljene. Bebe pla\u010du i kada im je potreban kontakt sa nekim, a ne samo kada su gladne ili imaju gr\u010deve. Kada im odrasli pri\u0111u, one se smire i iskazuju pozitivna ose\u0107anja. Dakle, od ro\u0111enja bebe pokazuju potrebu za privr\u017eeno\u0161\u0107u, ali jo\u0161 nisu vezane za odre\u0111enu osobu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Druga faza: Orijentacija i signali prema jednoj ili vi\u0161e osoba (do bebinog 7. ili 8. meseca)<\/h3>\n\n\n\n

U ovoj fazi, deca po\u010dinju ja\u010de da reaguju na ljude koji su svakodnevno u kontaktu sa njima. Kroz interakciju sa njima, bebe u\u010de kako da uti\u010du na njih. Tako\u0111e, bebe dobijaju poverenje da \u0107e ti ljudi na odre\u0111eni na\u010din reagovati na odre\u0111ene signale. Naravno, druga osoba mo\u017ee zaustaviti detetov pla\u010d i\/ili razbiti osmeh u ovoj fazi ali ipak postoji osoba koja je najbolja u tome, obi\u010dno majka. <\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a faza: Odr\u017eavanje blizine sa odre\u0111enom osobom (po\u010dinje izme\u0111u 7. ili 8. meseca i traje do 3 godine \u017eivota deteta) <\/h3>\n\n\n\n

Prema Boulbijevoj teoriji privr\u017eenosti, u tre\u0107oj fazi, afektivna vezanost bebe za jednu odre\u0111enu osobu ili vi\u0161e ljudi ima sve komponente. Oko 9. meseca \u017eivota, oko 75% odoj\u010dadi ispoljava znake privr\u017eenosti barem jednoj osobi. Posle prve godine, bebe po\u010dinju da pokazuju privr\u017eenost prema najmanje dvema osobama (obi\u010dno oba roditelja).<\/p>\n\n\n\n

Afektivna vezanost beba u ovom uzrastu je veoma va\u017ena za njihovo u\u010denje. Na primer, kada je majka blizu svog deteta, dete istra\u017euje okolinu jer ose\u0107a sigurnost koju mu majka pru\u017ea. Ako dete vidi novu i neuobi\u010dajenu situaciju, pri\u0107i \u0107e mami za podr\u0161ku. Tako\u0111e, dete \u0107e reagovati na tu pojavu u zavisnosti od reakcije majke. <\/p>\n\n\n\n

U ovoj fazi, jedan od pokazatelja privr\u017eenosti kod beba je strah od stranaca. Odoj\u010dad po\u010dinje da izra\u017eava separacionu anksioznost<\/a> ako osoba za koju su vezani nije u njihovoj blizini. <\/p>\n\n\n\n

Strah od razdvajanja je najintenzivniji oko 15. bebinog meseca, kada deca ujedno pokazuju i intenzivan razvoj kognitivnih ve\u0161tina, ta\u010dnije, pam\u0107enja. Pam\u0107enje se razvija toliko intenzivno da deca postaju sposobna da se prisete osobe koju ne prime\u0107uju u svojoj blizini. <\/p>\n\n\n\n

Posle 3. godine deteta intenzitet privr\u017eenosti jednoj osobi po\u010dinje da opada. <\/p>\n\n\n\n

\u010cetvrta faza: Uspostavljanje privr\u017eenosti prema cilju (od 3. godine deteta) <\/h3>\n\n\n\n

Kroz ovu fazu, razvijaju se recipro\u010dni odnosi. Deca postaju svesna tu\u0111ih ose\u0107anja i motiva, \u0161to dovodi do vi\u0161eg nivoa interakcije. Seaparaciona anksioznost se smanjuje jer deca po\u010dinju bolje da razumeju razloge odsustva osobe za koju su vezana (posao, putovanja, itd.) i da predvi\u0111aju njen povratak. Tako\u0111e po\u010dinju da se vezuju sa sve ve\u0107im brojem ljudi, kao \u0161to su dedovi, vaspita\u010di,\u2026 <\/p>\n\n\n\n

Afektivna vezanost od kolevke do groba <\/h2>\n\n\n\n

Boulbijeva teorija vezanosti obja\u0161njava afektivnu vezanost kao osobinu \u010doveka kroz ontogenezu. Naime, afektivna vezanost je pojava koja se prote\u017ee od \u201ekolevke do groba\u201c. Tako su deci potrebni vr\u0161njaci i dru\u017eenje u periodu latencije i \u0161kolskog uzrasta. Tokom adolescencije razvija se dru\u017eenje i prijateljstvo sa vr\u0161njacima oba pola. Kasnije u adolescenciji razvijaju se ljubavna partnerstva. Na kraju, za odrasle, privr\u017eenost ozna\u010dava recipro\u010dne odnose izme\u0111u \u010dlanova porodice (npr. unuke i bake i deke,…).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak <\/h2>\n\n\n\n

Na kraju mo\u017eemo zaklju\u010diti da veza izme\u0111u odraslih i beba uti\u010de na sve naredne odnose koje \u0107e bebe uspostaviti sa drugima tokom svog \u017eivota. U stvari, odnosi izme\u0111u odraslih i beba uti\u010du na sve druge me\u0111uljudske odnose. Stoga, ako \u017eelite da va\u0161a beba postane osoba koja nesebi\u010dno voli i pokazuje ljubav sa samopouzdanjem i po\u0161tovanjem, prvo morate iskazati ljubav prema svojoj bebi kroz odgovaraju\u0107u negu i blizinu. Na ovaj na\u010din ne samo da \u0107ete uticati na svoje dete da nau\u010di da nesebi\u010dno voli, ve\u0107 \u0107ete u\u010diniti i mnogo vi\u0161e od toga. U\u010dini\u0107ete \u010dove\u010danstvo boljim! Ako svaki roditelj uspostavi sigurnu vezu sa svojim detetom, rezultat \u0107e biti nesebi\u010dna ljubav izme\u0111u svih ljudi na svetu.<\/p>\n\n\n