{"id":6769,"date":"2021-12-07T19:42:31","date_gmt":"2021-12-07T19:42:31","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=6769"},"modified":"2022-02-04T13:02:11","modified_gmt":"2022-02-04T13:02:11","slug":"tipovi-afektivne-vezanosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/tipovi-afektivne-vezanosti\/","title":{"rendered":"Tipovi afektivne vezanosti"},"content":{"rendered":"\n

Da li ste znali da svako od nas ima odre\u0111eni stil vezanosti za druge ljude? Naravno, svako od nas mo\u017ee uspostaviti razli\u010dite tipove vezanosti za razli\u010dite ljude, ali kod svakog od nas preovladava jedan tip. Jo\u0161 je interesantnije da to zavisi od toga koju vrstu afektivne privr\u017eenosti <\/a>smo uspostavili sa svojim roditeljima ili starateljima u najranijem periodu na\u0161ih \u017eivota. <\/p>\n\n\n\n

Pored D\u017eona Boulbija, oca teorije afektivne vezanosti<\/a>, Meri Ainsvort (1978) i mnogi drugi nau\u010dnici istra\u017eivali su ovaj pojam i i otkrili 4 vrste ove vezanosti.<\/p>\n\n\n\n

Tipovi afektivne vezanosti prema testu od Meri Ejnsvort <\/h2>\n\n\n\n

U po\u010detku, da biste razumeli vrste privr\u017eenosti, morate biti upoznati sa Testom stranca Meri Ejnsvort<\/a>. Ovaj test je zna\u010dajan jer ispituje kvalitet i vrste vezivanja. On sadr\u017ei 8 razli\u010ditih epizoda, a svaka epizoda traje 3 minuta. Ove epizode \u200b\u200bsu predstavljene u tabeli ispod.<\/p>\n\n\n\n

Epizode<\/strong><\/td>Trajanje (u minutima)<\/strong><\/td>Opis<\/strong><\/td><\/tr>
1<\/td>1<\/td>Majka i dete su u sobi.<\/td><\/tr>
2<\/td>3<\/td>Neznanac se pridru\u017euje majci i detetu.<\/td><\/tr>
3<\/td>3<\/td>Majka izlazi iz sobe, a dete ostaje sa strancem.<\/td><\/tr>
4<\/td>3<\/td>Majka se vra\u0107a, a stranac napu\u0161ta sobu.<\/td><\/tr>
5<\/td>3<\/td>Majka, dete i posmatra\u010d su u sobi.<\/td><\/tr>
6<\/td>3<\/td>Majka odlazi, a dete ostaje samo u sobi.<\/td><\/tr>
7<\/td>3<\/td>Stranac se vra\u0107a u sobu.<\/td><\/tr>
8<\/td>3<\/td>Majka se vra\u0107a i stranac odlazi.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Tokom testa, posmatra\u010di sprovode protokol za pona\u0161anje deteta procenjuju\u0107i kvalitet interakcije majka-dete, pona\u0161anje deteta pri odvajanju od majke i pona\u0161anje deteta u prisustvu stranca. Tada se prema dobijenim podacima mo\u017ee utvrditi kakvu je vrstu privr\u017eenosti dete ostvarilo sa majkom. <\/p>\n\n\n\n

1. Sigurna afektivna vezanost<\/h2>\n\n\n\n

Na testiranju, odvojena od roditelja i u prisustvu stranca, deca sa sigurnom privr\u017eeno\u0161\u0107u pokazuju blagu anksioznost zbog razdvajanja roditelja, ali ne pokazuju strah od stranca. Kada se roditelji vrate, deca tr\u010de do njih u zagrljaj izra\u017eavaju\u0107i radost. Zatim nastavljaju da se igraju i istra\u017euju. <\/p>\n\n\n\n

Sigurna vezanost je najpo\u017eeljnija za zdrav razvoj dece u odnosu na ostale tri vrste vezivanja. Deca sa sigurnom privr\u017eeno\u0161\u0107u do\u017eivljavaju roditelje kao pristupa\u010dne li\u010dnosti koje reaguju i koje su uvek tu da im pomognu. Po\u0161to roditelji odgovaraju na potrebe dece adekvatno, blagovremeno i dosledno, deca sebe do\u017eivljavaju kao vredna ljubavi i brige. Dakle, deca koja su sigurno vezana za svoje roditelje nemaju strah od napu\u0161tanja i ose\u0107aju poverenje u roditelje.<\/p>\n\n\n\n

Prema istra\u017eivanjima, bezbedno vezivanje je naj\u010de\u0161\u0107e u odnosu na druge vrste vezivanja. Naravno, deca sa sigurnom privr\u017eeno\u0161\u0107u ponekad pokazuju strah od odvajanja, ali njihov strah je normalna karakteristika njihovog razvoja. Na primer, deca \u010desto pokazuju separacionu anksioznost<\/a> u 15. mesecu starosti, iako uspostavljaju sigurnu privr\u017eenost sa roditeljima. Taj strah je samo normalna posledica njihovog razvoja. Nesta\u0107e kada deca dostignu odre\u0111eni nivo razvoja.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

2. Ambivalentna afektivna vezanost <\/h2>\n\n\n\n

Na testiranju, deca ambivalentne privr\u017eenosti reaguju veoma burno dok ih odvajaju od roditelja. Pla\u010du i vri\u0161te poku\u0161avaju\u0107i na sve na\u010dine da spre\u010de odvajanje od roditelja. Ali kada su sami sa strancem, ne pokazuju strah. Kada se roditelji vrate, deca prestaju da se igraju, tra\u017ee\u0107i da budu u roditeljskom naru\u010dju, ali ih istovremeno besno odvla\u010de od sebe. Uporno tra\u017ee kontakte sa roditeljima, ali se opiru kontaktima i odbijanjem zajedni\u010dkih aktivnosti. Roditelji koji poku\u0161avaju da smire decu \u010desto u tome ne uspevaju. <\/p>\n\n\n\n

Odnos izme\u0111u roditelja i dece ove vrste vezanosti mo\u017ee izgledati veoma blizak. Me\u0111utim, roditelji, iako posve\u0107eni brizi o svojoj deci, obi\u010dno su emotivno nedostupni u ovoj vezi. Reaguju samo na odre\u0111ene signale dece. Zbog toga su deca uvek nesigurna da li \u0107e roditelj reagovati ili ne na njihove signale pomo\u0107i. Me\u0111utim, kada otkriju na koje signale roditelji reaguju, oni postaju ono \u0161to je roditeljima potrebno da bi roditelje zadr\u017eali blizu: bolni, zarobljeni i tako dalje. Tada njihovo pona\u0161anje postaje zahtevno, kontrolno, \u010dak i ucenjiva\u010dko. Ovaj tip afektivne privr\u017eenosti stvara kod deteta pozitivnu sliku o drugima, a negativnu o sebi.<\/p>\n\n\n\n

3. Izbegavaju\u0107a afektivna vezanost <\/h2>\n\n\n\n

Na testiranju deca ne pokazuju ose\u0107anja dok ih odvajaju od roditelja, niti kada im se roditelji vrate. Tako\u0111e, ne pokazuju ose\u0107anja prema strancu. Deca ovog stila privr\u017eenosti izbegavaju interakciju sa roditeljima. Deluju veoma nezavisno i nezainteresovano, ali ustvari ona ne pokazuju da su veoma uznemirena. Razlog za neizra\u017eavanje ose\u0107anja je neodgovaranje roditelja na signale dece i nepru\u017eanje pomo\u0107i kada deca to tra\u017ee. Njihovi roditelji izbegavaju da se suo\u010de sa de\u010djim emocijama. Vremenom, deca nau\u010de da ne mogu da ra\u010dunaju na roditelje kada im zatreba. Zbog toga se ova deca pona\u0161aju kao da im roditelji nisu potrebni. <\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u roditelja i dece izbegavaju\u0107e vezanosti nema bliskosti. Na ovaj na\u010din, deca izbegavaju\u0107e vezanosti sebe do\u017eivljavaju kao bi\u0107a koja drugi ne cene dovoljno i ne vole. Od daljeg razo\u010daranja, \u0161tite se izbegavanjem drugih, zatvaranjem, i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n

4. Dezorganizovana afektivna vezanost <\/h2>\n\n\n\n

Na testiranju, deca ovog stila privr\u017eenosti reaguju na odlazak i povratak roditelja haoti\u010dno i zbunjuju\u0107e, bez diskriminatorskog odnosa prema strancu. U stvari, razli\u010dito se pona\u0161aju, odnosno izra\u017eavaju razli\u010dite emocije u istim situacijama. Na primer, deca mogu tra\u017eiti blizinu roditelja, ali i izra\u017eavati strah od njih. Tako\u0111e, strancu mogu pokazati razli\u010dite emocije. <\/p>\n\n\n\n

Deca dezorganizovane privr\u017eenosti u prisustvu roditelja \u010desto izra\u017eavaju strah, kao da ne znaju \u0161ta da o\u010dekuju. Pona\u0161aju se zbunjeno i izgubljeno jer ne znaju \u0161ta mogu da o\u010dekuju od svojih roditelja. Ne znaju da li \u0107e ih roditelji hvaliti ili tu\u0107i. Imaju veoma negativna iskustva sa roditeljima. Njihovi roditelji, \u010desto psihi\u010dki bolesni, ne mogu im ponuditi smislenu sliku o sebi i drugima. Ova deca su traumatizovana, \u010desto zlostavljana, emocionalno potpuno ignorisana i upla\u0161ena.<\/p>\n\n\n\n

Dezorganizovana afektivna vezanost naj\u010de\u0161\u0107e izaziva de\u010dju zatvorenost, anksioznost i izbegavanje drugih bez strategije re\u0161avanja \u017eivotnih problema.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
Vezanost<\/strong><\/td>Reakcija deteta pri odvajanju
od roditelja u prisustvu stranca<\/strong><\/td>		Reakcija deteta kada se roditelj vrati<\/strong><\/td>Reakcije roditelja na potrebe deteta<\/strong><\/td><\/tr>
Dezorganizovana<\/strong><\/td>Dete uvek druga\u010dije reaguje.<\/td>Dete uvek druga\u010dije reaguje<\/td>Majka se prema detetu odnosi tako \u0161to ga zanemaruje i zlostavlja.<\/td><\/tr>
Sigurna<\/strong><\/td>Dete je malo uznemireno, a da ne pokazuje strah od stranca.<\/td>Dete je sre\u0107no.<\/td>Adekvatan i konstantan odgovor.<\/td><\/tr>
Izbegavaju\u0107a<\/strong><\/td>Dete ne pokazuje emocije.<\/td>Dete ne pokazuje emocije.<\/td>Neadekvatan odgovor na potrebe deteta.<\/td><\/tr>
Ambivalentna<\/strong><\/td>Dete je veoma uznemireno, ali ne pokazuje strah u prisustvu stranca.<\/td>Dete napu\u0161ta igru i pribli\u017eava se majci pokazuju\u0107i istovremeno ljutnju prema njoj.<\/td>Dete ne pokazuje emocije.<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

. <\/p>\n\n\n\n

Kako razli\u010diti tipovi afektivne vezanosti uti\u010du na decu? <\/h2>\n\n\n\n

Mnoge studije su istra\u017eivale uticaje razli\u010ditih tipova afektivne privr\u017eenosti. One su otkrile da tipovi afektivne vezanosti uspostavljeni u ranom detinjstvu uti\u010du na: <\/p>\n\n\n\n