{"id":6937,"date":"2022-01-15T18:26:31","date_gmt":"2022-01-15T18:26:31","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=6937"},"modified":"2022-02-26T11:38:02","modified_gmt":"2022-02-26T11:38:02","slug":"hemisfere-mozga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/hemisfere-mozga\/","title":{"rendered":"Hemisfere mozga"},"content":{"rendered":"\n
Hemisfere mozga obuhvataju dve strane mozga, levu i desnu. Pona\u0161anje i li\u010dnost zavisi\u0107e od toga koja je dominantna hemisfera. Naime, svaka osoba ima dominantnu hemisferu mozga, ali to ne zna\u010di da nedominantna hemisfera uop\u0161te ne funkcioni\u0161e. \u010cinjenica je da svi mi imamo sposobnost da koristimo obe strane podjednako \u010dim se rodimo. Nije potrebno mnogo da nas u to ube\u0111uje \u2013 dovoljno je posmatrati rani razvoj mi\u0161i\u0107nog sistema i koordinaciju pokreta, posebno puzanja. Ipak, u mnogim dru\u0161tvima, deca su bila primorana da koriste samo desnu ruku. Neke od tih metoda bile su na neki na\u010din okrutne, tako da je leva ruka deteta bila vezana ili udarena kad god je poku\u0161alo da njome pi\u0161e ili koristi pribor. Danas nije toliko va\u017eno koju ruku dete vi\u0161e koristi, ali mnogi jo\u0161 uvek ne znaju da kori\u0161\u0107enje obe ruke podsti\u010de op\u0161ti razvoj. Da bismo to razumeli, neophodno je znanje o tome kako funkcioni\u0161u mo\u017edane hemisfere. <\/p>\n\n\n\n
U drugoj polovini 20. veka, Roger V. Speri<\/a> je sproveo istra\u017eivanje hemisfera mozga. Otkrio je da ove dve strane mozga nisu bile iste. Ovo je potpuno promenilo na\u0161u sliku o funkcijama mozga. U eksperimentu Rod\u017eera Sperija, u\u010denici su nosili kape na glavama koje su bile prekrivene elektri\u010dnim \u017eicama. Koriste\u0107i ove elektri\u010dne \u017eice, Rod\u017eer Speri je merio razli\u010dite mo\u017edane talase koje je mozak slao dok su u\u010denici obavljali razli\u010dite mentalne aktivnosti. Ove aktivnosti su uklju\u010divale slu\u0161anje muzike, pri\u010danje, logi\u010dko i kreativno razmi\u0161ljanje, \u010ditanje,\u2026 <\/p>\n\n\n\n Nau\u010dnik je, prethodno opisanim istra\u017eivanjem, do\u0161ao do zaklju\u010dka da mozak deli aktivnosti u dve razli\u010dite grupe. Leva hemisfera kontroli\u0161e jednu grupu, a desna drugu grupu aktivnosti. Dok je jedna hemisfera aktivna, druga miruje. Leva hemisfera mozga kontroli\u0161e kretanje desne strane tela, dok desna kontroli\u0161e levu stranu. \u0160tavi\u0161e, leva hemisfera se bavi logikom, nizovima, linijama, brojevima i analizom. Desna hemisfera bavi se ritmovima, bojama, slikama, fantazijom i percepcijom integriteta.<\/p>\n\n\n\n Ova podela aktivnosti izme\u0111u hemisfera mozga va\u017ei i za emocije. Leva hemisfera se bavi pozitivnim emocijama. S druge strane, negativne emocije, kao \u0161to su depresija i anksioznost, sadr\u017eina su poslova desne hemisfere. Tako mo\u017eemo do\u0107i do obja\u0161njenja za\u0161to su mnogi umetnici, koji vi\u0161e koriste desnu hemisferu mozga nego levu, \u010desto ljudi sa emocionalnim poreme\u0107ajima. <\/p>\n\n\n\n \u010cini se da je podela mozga na desnu i levu hemisferu previ\u0161e jednostavna. Prvo, ove hemisfere mozga su zapravo partneri. One sara\u0111uju kroz veliki snop neurona koji ih povezuje. Ovaj veliki snop neurona naziva se corpus callosum<\/strong>. Na primer: ako na\u0111ete novog prijatelja, leva hemisfera \u0107e zapamtiti njegovo ime, a desna \u0107e zapamtiti njegov izgled. Tako\u0111e, svaka od obe hemisfere mozga ima \u010detiri re\u017enja: parijetalni, temporalni, frontalni i okcipitalni. <\/p>\n\n\n\n Lokacija prednjih ili frontalnih re\u017enjeva je prednji deo svake hemisfere. Oni su centar namernog pona\u0161anja. Planiraju, odlu\u010duju i postavljaju ciljeve. Tako\u0111e, one nas spre\u010davaju da se pona\u0161amo primitivno. Na primer, kada dete \u017eeli da udari brata, prednji re\u017eanj ga spre\u010dava u tome, podse\u0107aju\u0107i ga da je takvo pona\u0161anje lo\u0161e. <\/p>\n\n\n\n Temporalni re\u017enjevi se nalaze direktno iza u\u0161iju. Zato mo\u017eda nije iznena\u0111uju\u0107e \u0161to su oni odgovorni za na\u0161e saslu\u0161anje. Levi temporalni mozak nam omogu\u0107ava da razumemo govor. Desni temporalni mozak nam omogu\u0107ava da razumemo muziku, zvuk zvona na vratima i druge neverbalne zvukove. <\/p>\n\n\n\n Parietalni re\u017enjevi se nalaze na vrhu glave. Levi parijetalni re\u017enjevi primaju i obra\u0111uju informacije koje dolaze sa desne strane tela. Desni parijetalni re\u017enjevi primaju i obra\u0111uju informacije koje dolaze sa leve strane tela. Tako\u0111e nam poma\u017eu da razumemo \u0161ta dodirujemo. Na primer, poma\u017eu nam da znamo da li dodirujemo limun ili jabuku, \u010dak i kada ne vidimo vo\u0107e. <\/p>\n\n\n\n Okcipitalni re\u017enjevi su iza parijetalnog i temporalnog re\u017enja. Oni nam omogu\u0107avaju da razumemo ono \u0161to vidimo. Levi okcipitalni re\u017eanj kontroli\u0161e desno vidno polje, dok desni potilja\u010dni re\u017eanj kontroli\u0161e levo vidno polje.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanje Rod\u017eera Sperija i Majkla Gazanige dokazalo je da su dobro razvijene funkcije obe hemisfere, ali i njihovo me\u0111usobno partnerstvo, va\u017eni za optimalnu aktivnost mozga. Naime, kada je otkriveno da svaka hemisfera mozga ima svoje zadatke, Rod\u017eer Speri i njegov saradnik Majkl Gazaniga<\/a> po\u010deli su da istra\u017euju \u0161ta bi jedna hemisfera radila bez druge. Prou\u010davali su pacijente \u010diji je korpus kalosum, u bukvalnom prevodu \u017euljevito telo, ise\u010den da bi se smanjili napadi epilepsije. Ovi pacijenti su se pona\u0161ali prili\u010dno dobro. Kretali su se normalno, pri\u010dali kao i pre, a koeficijent inteligencije im je bio isti. Me\u0111utim, kada su informacije predstavljene samo njihovom vidnom polju, pona\u0161ali su se kao da su imali dva odvojena uma. <\/p>\n\n\n\n Na\u0161 mozak ima plasti\u010dnost. Plasti\u010dnost mozga zna\u010di da je mozak fleksibilan i prilagodljiv. <\/strong>Mo\u017ee biti u stanju da preusmeri informacije ili funkcije obrade podataka iz jednog u drugi mo\u017edani centar i\/ili nervni sistem. <\/p>\n\n\n\n Plasti\u010dnost mozga nije zna\u010dajna samo za unapre\u0111enje intelektualnih, jezi\u010dkih, senzornih i motori\u010dkih ve\u0161tina, ve\u0107 i u slu\u010daju bolesti, povrede ili poreme\u0107aja. To nam dokazuju brojni primeri, a jedan od primera jesu ljudi bez jedne ruke. Mnogi ljudi koji izgube dominantnu ruku, nakon otprilike tri meseca, mogu da obave sve zadatke dominantne ruke koriste\u0107i nedominantnu ruku. Ovo je posebno uo\u010dljivo u rukopisu osobe koji vrlo brzo mo\u017ee postati sli\u010dan. Tako\u0111e, noge i stopala tako\u0111e mogu da podnesu mnoge zadatke koje su ruke imale i to za samo nekoliko meseci treninga u slu\u010daju gubitka obe ruke. Ovo uklju\u010duje zadatke kao \u0161to su crtanje ili slikanje. Jo\u0161 je neverovatno da ljudi koji su izgubili i ruke i noge stvaraju sposobnost pisanja ustima. <\/p>\n\n\n\n Mnogi veliki geniji su zaklju\u010dili da ako \u017eelimo da maksimalno razvijemo svoje mo\u017edane potencijale, moramo koristiti obe hemisfere. Neki od njih koji su podjednako koristili obe hemisfere bili su Albert Ajn\u0161tajn, Bend\u017eamin Frenklin, Nikola Tesla, Leonardo da Vin\u010di, Mikelan\u0111elo, itd. Poznato je da bi Mikelan\u0111elo promenio ruku kada je bio umoran od stvaranja skulptura kako bi ta umorna ruka mogla da miruje dok druga radi. Leonardo da Vin\u010di je rekao da ako \u017eelimo da razvijemo mozak i spoznaju, moramo da prou\u010davamo umetnost nauke i nauku o umetnosti.<\/p>\n\n\n\nPrednji re\u017enjevi<\/h3>\n\n\n\n
Temporalni re\u017enjevi <\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Parietalni re\u017enjevi<\/h3>\n\n\n\n
Okcipitalni re\u017enjevi <\/h3>\n\n\n\n
\u0160ta bi se desilo kada bi jedna hemisfera mozga radila bez druge? <\/h2>\n\n\n\n
Mo\u017eemo li pobolj\u0161ati funkcionalnost obe mo\u017edane hemisfere? <\/h2>\n\n\n\n