{"id":7062,"date":"2022-01-25T14:57:32","date_gmt":"2022-01-25T14:57:32","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=7062"},"modified":"2022-12-25T13:41:09","modified_gmt":"2022-12-25T13:41:09","slug":"vaspitanje-i-nega-dece-na-uzrastu-od-8-do-18-meseci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/vaspitanje-i-nega-dece-na-uzrastu-od-8-do-18-meseci\/","title":{"rendered":"Vaspitanje i nega dece na uzrastu od 8 do 18 meseci"},"content":{"rendered":"\n

Nega dece<\/h2>\n\n\n\n

Kao i na uzrastu dece od ro\u0111enja do 8 meseci,<\/a> i dalje je veoma bitno redovno kupati dete i sprovoditi higijenu lica, ekstremiteta i genitalija. Naro\u010dito ruke treba \u010desto prati jer se dete, zbog ve\u0107e pokretljivosti i istra\u017eivanja svoje okoline, sada mnogo vi\u0161e prlja.<\/p>\n\n\n\n

Infekcije grla i nosa u ovom uzrastu je \u010dest zdravstveni problem, pa redovno treba voditi ra\u010duna o nezi nosa, a po potrebi ukapavati i kapi. Za negu nosa neophodno je obezbediti papirne maramice i u\u010diti dete prvim poku\u0161ajima izduvavanja nosa. <\/p>\n\n\n\n

Da bismo spre\u010dili iritiranje ko\u017ee i pojavu ojeda, neophodna je redovna higijena genitalija kod dece. Postupak pravilne nege dece u uzrastu od 8 do 18 meseci sastoji se iz zapiranja, su\u0161enja pregiba i mazanja tankim slojem de\u010dje kreme. Pravilno sprovo\u0111enje nege zahteva i redovno presvla\u010denje deteta. U toku ovog perioda, pelene se ve\u0107 mogu zameniti sa ve\u0161om.<\/p>\n\n\n\n

Uzrast od 8 do 18 meseci trebalo bi da podrazumeva i prve poku\u0161aje osamostaljivanja dete pri obavljanju higijene. To u nekim situacijama mo\u017ee biti neprijatno za dete, pa se preporu\u010duje strpljiv postupak odraslog sa detetom, uz sve ve\u0107e uklju\u010divanje deteta. To se posebno odnosi na privikavanje dece na kori\u0161\u0107enje no\u0161e. Obi\u010dno u ovom uzrastu po\u010dinju da se pojavljuju velike individualne razlike u pogledu sposobnosti kontrolisanja fiziolo\u0161kih potreba kod dece. Upornost odraslih da dete usvoji kontrolu fiziolo\u0161kih potreba obi\u010dno izaziva suprotne efekte. Stavljanje deteta na no\u0161u mora biti ostvareno sa puno taktiziranja i strpljenja. Prisilan postupak, vika, grdnja i upore\u0111ivanje sa drugom \u201eposlu\u0161nom” decom mogu dovesti do toga da se fiziolo\u0161ko mokrenje pretvori u neuroti\u010dnu enurezu.<\/p>\n\n\n\n

Socijalno-emocionalni odnosi<\/h2>\n\n\n\n

U ovom uzrastu, otprilike oko 15. meseca \u017eivota, deca po\u010dinju da ispoljavaju strah od odvajanja. Vi\u0161e o tome mo\u017eete pro\u010ditati u tekstu o separacionoj anksioznosti<\/a>. Tako\u0111e, po\u010dinje da se javlja i ljubomora koju, svojim pona\u0161anjem, \u010desto podsti\u010du odrasli. Da bismo spre\u010dili intenziviranje ljubomore, posle sukoba nije dobro jedno dete kazniti, drugo maziti. Treba nastojati da se sukob pretvori u saradnju i prijateljstvo govore\u0107i da se ne treba tu\u0107i, \u010dupati i sl. Problem oko ljubomore kod dece se posebno uo\u010dava kod porodica sa vi\u0161e dece ili ako dete krene u kolektiv. <\/p>\n\n\n\n

U kolektivu su deca upu\u0107ena na dru\u0161tvo vr\u0161njaka jer svi koriste zajedni\u010dku sobu i igra\u010dke i objektivno se nalaze u rivalskom polo\u017eaju oko pa\u017enje vaspita\u010da. Vaspita\u010d treba da ih podsti\u010de da se igraju zajedno i da pomognu jedno drugome. Na taj na\u010din se mogu preduhitriti sukobi koji se javljaju u igri. Ako sukobi nastanu zbog igra\u010dke, igra\u010dku treba dati i jednom i drugom detetu. De\u0161ava se da dete tra\u017ei igra\u010dku samo dok je ne dobije, ostavlja je, pa tra\u017ei drugu. To zna\u010di da je igra\u010dka samo sredstvo da privu\u010de pa\u017enju na sebe, da se njime neko bavi. U tom slu\u010daju treba prona\u0107i igru gde \u0107e to dete biti u centru pa\u017enje, da se ne bi ose\u0107alo zapostavljeno i usamljeno.
<\/p>\n\n\n\n

Igra<\/h2>\n\n\n\n

Funkcionalne igre<\/a> koje se javljaju ve\u0107 u prvim mesecima \u017eivota deteta imaju zna\u010dajnu ulogu i u ovom periodu. Te\u017ei\u0161te ovih igara je na onim funkcijama koje u ovom periodu sazrevaju. Zato se igra dece ovog uzrasta sastoji od uve\u017ebavanja nove funkcije uspravljanja i uspravnog hodanja i sposobnosti preme\u0161tanja u prostoru hodanjem (bez pomagala ili tako \u0161to se vuku ili guraju razne naprave koje poma\u017eu hodanje). Obi\u010dno od 12. meseca \u017eivota, deca po\u010dinju intenzivno da se igraju i novom sposobno\u0161\u0107u hvatanja vrhovima prstiju uz opoziciju palca. Hvataju zrnca pra\u0161ine koja lebde u vazduhu, uzimaju sitne predmete i stavljaju ih u kutije ili fla\u0161ice,… \u010ceste su i igre voljnog, namernog stavljanja predmeta na odre\u0111eno mesto, voljnog ispu\u0161tanja predmeta iz ruku, bacanja na pod.<\/p>\n\n\n\n

U ovom periodu, javljaju se i imitativne igre, koje su od velikog zna\u010daj u svim narednim periodima. One se javljaju u za\u010detoj formi, u okviru zajedni\u010dkih aktivnosti sa odraslima. Jo\u0161 uvek nisu povezane u slo\u017eene igrovne radnje, nego su jednokratne. Neke od naj\u010de\u0161\u0107ih imitaivnih igara su \u201ehranjenje” drugih osoba ili sebe samog, stavljanje lutke na spavanje, \u201espremanje” jela, ljuljanje lutke, itd. Sve aktivnosti odraslog koje dete posmatra i razume mogu postati predmet ovih igara i zbog njihove uloge u socijalizaciji i op\u0161tem razvoju deteta trebalo bi ih \u0161to vi\u0161e podsticati stvaranjem prostornih uslova, obezbe\u0111enjem vremena za njih, stavljanjem na raspolaganje deci \u0161to vi\u0161e igrovnog materijala, pokazivanjem interesovanja za te igre i aktivnim u\u010destvovanjem u njima.<\/p>\n\n\n\n

Motori\u010dke aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

U uzrastu od 8 do 18 meseci, pokreti deteta postaju raznovrsniji i precizniji. Dete sada po\u010dinje da upra\u017enjava sedenje, puzanje, ustajanje i hodanje uz pridr\u017eavanje. <\/p>\n\n\n\n

Detetu koje ve\u0107 dobro sedi, brzo i spretno puzi, treba omogu\u0107iti da se samostalno podi\u017ee u stoje\u0107i polo\u017eaj, kao i da hoda uz pridr\u017eavanje za razne predmete. <\/p>\n\n\n\n

Kod dece koja su po\u010dela samostalno da hodaju, hodanje postaje glavni oblik aktivnosti. U po\u010detku je hodanje nesigurno usled nedostatka automatizacije i koordinacije, dete izvodi mnogo suvi\u0161nih pokreta i jo\u0161 nije u stanju da pomogne sebi pri hodu, gubi ravnote\u017eu i \u010desto pada. Da bi dete usavr\u0161ilo svoju sposobnost hodanja, treba mu omogu\u0107iti da gura, vu\u010de i vozi razli\u010dite predmete i igra\u010dke.<\/p>\n\n\n\n

Deca na uzrastu od 8 do 18 meseci se veoma rado i penju jer \u017eele da posmatraju sve \u0161to se nalazi oko njih, a koriste penjanje i za dohvatanje predmeta i igra\u010dki koje im privla\u010de pa\u017enju, a nisu im na dohvat ruke. Tako\u0111e, vole i igre provla\u010denja ispod stola, klupe, pre\u010dke kanapa, kao i igre loptom. Raduje ih bacanje ve\u0107e loptu nadole, manje lopte u dalj, kotrljalje lopte, itd.<\/p>\n\n\n\n

Nastojanje dece da razviju sve navedene sposobnosti u ovom uzrastu treba zadovoljiti stvaranjem pogodnih uslova i podsticaja.Trebalo bi da u vreme budnog stanja dete bude van kreveta (u \u201eogradici”, na podu), a ako vremenske prilike to dozvoljavaju i napolju (u dvori\u0161tu, na terasi). Osim adekvatnog prostora treba obezbediti i dovoljan broj predmeta i igra\u010dki ali, pre svega, i \u010dest kontakt sa detetom jer to je osnova za podsticanje raznovrsnih pokreta i stvaranje radosnog raspolo\u017eenja.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"\/<\/figure><\/div>\n\n\n

Senzorno-perceptivne aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Na uzrastu dece od 8 do 18 meseci, odrasli treba da koriste svakodnevne situacije pri obavljanju nege za boga\u0107enje de\u010djeg \u010dulnog do\u017eivljaja. U tim situacijama, deci treba omogu\u0107iti da do\u017eive, na primer, da je voda kojom se peru ruke topla ili hladna, da sapun miri\u0161e, da je pe\u0161kir mekan, da je ko\u0161ulja crvena, lepa, \u010darape tople, itd.<\/p>\n\n\n\n

U svakodnevnim situacijama hranjenja, obavljanja higijene, igranja, deca treba da prakti\u010dno upoznaju prostorije u kojima borave i postepeno po\u010dnu da se orijenti\u0161u u njima. Deci kroz igru i svakodnevne aktivnosti treba omogu\u0107iti da do\u017eive razli\u010ditu \u0161irinu, visinu, osvetljenost prostora.<\/p>\n\n\n\n

Kada borave napolju, treba im omogu\u0107iti da vide i do\u017eive prirodne pojave (ki\u0161a pada, sneg pada, vetar duva, sunce sija,\u2026). Deci treba omogu\u0107iti da prirodni materijal, kao \u0161to su trava, voda, \u0161umski plodovi, kamen\u010di\u0107i, li\u0161\u0107e, sneg, itd. do\u017eive neposredno manipuli\u0161u\u0107i njime: da ga sakupljaju, presipaju, prenose, bacaju,… Veoma je preporu\u010dljivo i da im se omogu\u0107i neposredni kontakt sa \u017eivotinjama uz obezbe\u0111ivanje odgovaraju\u0107ih zdravstvenih i za\u0161titnih mera.<\/p>\n\n\n\n

Obavljaju\u0107i najjednostavnije radnje sa predmetima, dete prakti\u010dno upoznaje njihova svojstva. Zato treba da postoji veliki izbor igra\u010daka, koje se razlikuju po obliku, veli\u010dini, boji, materijalu, zvu\u010dnosti, mogu\u0107nostima kombinovanja i dr. Po\u017eeljno je da igra\u010dke budu napravljane od raznih vrsta materijala. Pored tzv. \u201egotovih” igra\u010daka, trebalo bi detetu davati i \u201epolugotove” igra\u010dke ili igrovne materijale, kao \u0161to su prazne kutije, kalemovi konca, plasti\u010dne posudice raznih oblika, itd. Svakako, sve \u0161to se daje deci u ruke mora da zadovoljava stroge higijenske i zdravstvene uslove. Odrasli u igri mo\u017ee da poka\u017ee deci \u0161ta se sa kojom igra\u010dkom mo\u017ee uraditi (zatvoriti, otvoriti, staviti jedna u drugu, proizvoditi zvuk i tako dalje), ali je i dobro da ponekada deca sama otkriju neke od tih mogu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

Za podsticanje razvoja slu\u0161ne osetljivosti treba obezbediti raznovrstan izbor zvu\u010dnih igra\u010daka. U tu svrhu, odrasli treba decu da podsti\u010du i da oslu\u0161kuju zvuke iz okoline, da slu\u0161aju govor i muziku.<\/p>\n\n\n\n

Igra\u010dke je neophodno menjati ili sklanjati na nekoliko dana kako ne bi do\u0161lo do zasi\u0107enosti i gubitka interesovanja za njih. Isto tako, treba povremeno menjati raspored name\u0161taja i dekoracije u prostorijama, jer to podsti\u010de dalji razvoj opa\u017eanja kod dece.<\/p>\n\n\n\n

Muzi\u010dko-ritmi\u010dke aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n


Na uzrastu dece od 8 do 18 meseci, i dalje se zvucima zve\u010dki i zvu\u010dnih igra\u010daka razli\u010ditim po boji, visini i ja\u010dini, bude de\u010dja interesovanja i razvija pa\u017enja i inicijativa. Preporu\u010dljivo je pevanje jednostavnih pesama o \u017eivotinjama, predmetima i pojavama koje deca poznaju. Te pesmice se mogu iskombinovati sa igrom podsticanjem dece da pljeskaju ili se kre\u0107u u ritmu muzike koju slu\u0161aju ili da se da jave kao pile, kre\u0107u kao ma\u010dka, skaku\u0107u kao zec i sl. Isto tako, izvo\u0111enjem muzi\u010dkih motiva na metalofonu ili ksilofonu, oboga\u0107uju se muzi\u010dki utisci neobi\u010dnim bojama zvuka i razvija se interesovanje za manipulisanje palicama – bati\u0107ima pri sviranju. Deca mogu i sama udarom palice o metalofon proizvesti zvuke, samostalno aktivirati zvu\u010dne igra\u010dke otvaranjem poklopca muzi\u010dke kutije ili se igrati igra\u010dkama u obliku muzi\u010dkih instrumenata<\/p>\n\n\n\n

Intelektualne aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Sve istra\u017eiva\u010dke igre predmetima vrlo su podsticajne aktivnosti za razvoj inteligencije i treba da budu zastupljene u aktivnostima dece na uzrastu od 8 do 18 meseci.<\/p>\n\n\n\n

Od intelektualnih aktivnosti u u\u017eem smislu, i dalje su za decu interesantne igre skrivanja: skrivanja predmeta iza jednog ili vi\u0161e zaklona, kotrljanje lopte ispod stolice ili kreveca, pa njeno tra\u017eenje,… Zbog toga \u0161to na ovom uzrastu deca ve\u0107 mogu da hodaju i tra\u017ee sakrivenu osobu, posebno je preporu\u010dljivo i igrati se “\u017emurki” sa decom, ali ne treba o\u010dekivati po\u0161tovanje svih pravila. Tako\u0111e, treba obogatiti igre u kojima se otkrivaju proste uzro\u010dno-posledi\u010dne veze (na primer, pritiskanje ru\u010dice muzi\u010dke kutije i pojava zvuka, itd.).<\/p>\n\n\n\n

Aktivnosti u kojima se koriste oru\u0111a za dosezanje ciljeva postaju raznovrsnije u ovom uzrastu. Posle povla\u010denja podloge (na primer, pelene) da bi se privukao \u017eeljeni predmet koji se nalazi na drugom kraju, mogu se stvarati druge raznovrsne problemske situacije sa privla\u010denjem kanapa, vrpce, kuke,… za koju je privezan za dete privla\u010dan predmet. Kasnije, da bi se dete stavilo pred slo\u017eenije probleme, odrasli mo\u017ee da stavi na dohvat ruke detetu i vi\u0161e razli\u010ditih traka, od kojih je samo jedna povezana s ciljem.<\/p>\n\n\n\n

Jezi\u010dke aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Osnova za budu\u0107u govornu komunikaciju razvija se putem neverbalnog komuniciranja sa detetom. Uspostavljanje i odr\u017eavanje neposredne emocionalne komunikacije pomo\u0107u neverbalnih sredstava (osmeh, pogled, dodir, mimika, grimase, gestovi, vokalizacija) tokom svih aktivnosti sa detetom neophodan je uslov za pojavu govora u okviru op\u0161te komunikacije.
Osim toga, neophodno je da se reaguje na vokalizaciju deteta: <\/p>\n\n\n\n