{"id":7076,"date":"2022-01-26T18:34:30","date_gmt":"2022-01-26T18:34:30","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=7076"},"modified":"2022-12-25T13:55:45","modified_gmt":"2022-12-25T13:55:45","slug":"vaspitanje-i-nega-dece-na-uzrastu-od-18-meseci-do-24-meseci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/vaspitanje-i-nega-dece-na-uzrastu-od-18-meseci-do-24-meseci\/","title":{"rendered":"Vaspitanje i nega dece na uzrastu od 18 meseci do 24 meseci"},"content":{"rendered":"\n\n\n

Nega<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Osnovni cilj nege dece na uzrastu od 18 do 24 meseci jeste stvaranje uslova za sticanje higijenskih navika (umivanje, pranje ruku, obla\u010denje, hranjenje, kontrola sfinktera) i postepeno uklju\u010divanje dece u sve ove procese. U odnosu na prethodni uzrast<\/a>, postupci nege ostaju isti.<\/p>\n\n\n\n

\u201cDete ide svesno za tim da se odvoji od odraslih i da se osamostali i razvije kao slobodna li\u010dnost. Na\u0161e vaspitanje treba da pomogne detetu u tome.\u201d <\/span><\/em><\/p>Marija Montesori<\/span><\/em><\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

Socijalno-emocionalni odnosi<\/h2>\n\n\n\n

Kao i na prethodnom uzrastu, prilikom nege, sna, formiranja navika i uzimanja hrane treba sara\u0111ivati sa detetom, dosledno se pona\u0161ati, ali i imati razumevanja za individualne razlike i ne vr\u0161iti pritisak na dete. Saradnju je sa decom sada lak\u0161e uspostaviti. Na ovom uzrastu, deca pokazuju sve \u010de\u0161\u0107u saradnju sa odraslima, ali i sa decom. To treba dodatno podsticati pokazivanjem deci kako da se igraju igra\u010dkama upotrebljavaju\u0107i ih zajedno, radovati se zbog toga i sl.<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to mo\u017eemo videti u mapi razvoja dece na uzrastu od 18 do 36 meseci<\/a>, deca postaju sve svesnija svog lika u ogledalu, ali i svoje li\u010dnosti. Zato su deci na ovom uzrastu zabavne igre sa ogledalima u kojima mogu da vide svoj lik i celu figuru. Odrasli treba da u\u010destvujuju u ovim igrama pri\u010daju\u0107i sa decom o njihovim odrazima.<\/p>\n\n\n\n

Iako su deca na uzrastu od 18 do 36 meseci neodoljivi, slatki mali\u0161ani, veoma \u010desto nam deluju i kao mala \u010dudovi\u0161ta. Situacije ispoljavanja besa i ljubomore mogu biti veoma \u010deste kod njih. <\/p>\n\n\n\n

Agresivno pona\u0161anje mo\u017ee da se javi kao ambivalentan odnos odraslom. Dete \u017eeli da bude prihva\u0107eno, da se sa njim igra, a reaguje agresivno. Ne sme se agresivno reagovati na takav njegov stav niti ignorisati dete. Treba iskazati nezadovoljstvo, re\u0107i da to boli, da je bolje da nas zagrli, uhvati za ruku i da ga volimo.<\/p>\n\n\n\n

Na ovom uzrastu, ljubomora, koja je po\u010dela da se javlja nego na prethodnom uzrastu, mo\u017ee postati veoma intenzivna. Zato treba izbegavati situacije koje izazivaju ljubomoru: prenagla\u0161eno izra\u017eavanje simpatija prema nekom drugom detetu, neadekvatno re\u0161avanje sukoba, prekoravanje deteta uz navo\u0111enje primera kako je drugo dete dobro, postojanje ljubimca u grupi od strane vaspita\u010da, i sl. Treba nastojati da objekt ljubomore pribli\u017eimo detetu anga\u017euju\u0107i decu u zajedni\u010dkoj igri.<\/p>\n\n\n\n

Igra<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Kao u svim prethodnim uzrastima, i deca na uzrastu od 18 do 24 meseci vole funkcionalne igre<\/a>. To omogu\u0107ava da se sa decom organizuju aktivnosti koje \u0107e dugo trajati, koje \u0107e ih odu\u0161evljavati i koje \u0107e podsticati njihov razvoj. Deca se na ovom uzrastu igraju onim svojim funkcijama koje se upravo tada razvijaju. Tu spadaju motori\u010dke funkcije kao \u0161to su: hodanje, tr\u010danje, hvatanje predmeta prstima i manipulisanje predmetima, bacanje predmeta. Na toj osnovi se mogu stvarati brojne igre hodanja na razli\u010dite na\u010dine (brzo hodanje, sporo hodanje, hodanje u stranu, hodanje po liniji ili traci, hodanje uz savla\u0111ivanje prepreke, penjanje uz stepenice i spu\u0161tanje niz stepenice, hodanje po razli\u010ditim podlogama, tr\u010danje, skakanje uz pridr\u017eavanje deteta za ruku, bacanje lopte, stavljanje sitnih predmeta u posude i presipanje, \u0161krabanje po papiru ili pesku ili na nekoj drugoj osnovi itd.).<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dke igre predmetima kod deteta se u ovome uzrastu jo\u0161 vi\u0161e razvijaju. Sve \u0161to je novo u okolini privla\u010di pa\u017enju deteta i ono mu, posle ustezanja (dok se ne uveri da je to novo bezopasno), prilazi i upoznaje ga aktivno deluju\u0107i na njega (pipanjem, nju\u0161kanjem, udaranjem, stavljanjem u usta, razgledanjem, oslu\u0161kivanjem) ili dovode\u0107i u me\u0111usobni odnos razli\u010dite predmete (kao \u0161to je slaganje kocki, nizanje perli, stavljanje dugmi\u0107a u posudu, itd.).<\/p>\n\n\n\n

Imitativne igre<\/a>, koje su se pojavile u prethodnom uzrastu, postaju \u010de\u0161\u0107e, stabilnije su, du\u017ee traju, slo\u017eenije su. Predmet igranja sada su sve ljudske aktivnosti koje dete posmatra kod odraslih: \u201ehranjenje” (sebe, lutke, druge osobe), \u201espavanje” i \u201euspavljivanje” (lutke), \u201eposlu\u017eivanje” (\u201egostiju”), \u201e\u010ditanje”, \u201episanje”, \u201evo\u017enja” (auta), itd. Pored jednokratnih postupaka, u ovom uzrastu se pojavljauju za\u010deci dramskih igara, tj. povezivanje nekoliko igrovnih radnji u malu pri\u010du, doga\u0111aj. Na primer, dete se na prethodnom uzrastu igralo tako \u0161to samo \u201epije” iz prazne \u010da\u0161e, a sada \u201eposlu\u017euje goste”, a onda svi \u201egosti” \u201epiju” iz praznih \u010da\u0161a.<\/p>\n\n\n\n

Motori\u010dke aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Na uzrastu od 18 do 24 meseci, deca samostalno hodaju i to skoro neprekidno, sa kra\u0107im pauzama za odmor (\u010das zastanu, \u010das \u010du\u010dnu, sednu). Ta sopstvena aktivnost im pru\u017ea ogromnu radost.<\/p>\n\n\n\n

Aktivnost vezana za hodanje zahteva dovoljno prostora, o \u010demu treba voditi ra\u010duna prilikom organizovanja \u017eivotne sredine. Osim toga, za organizaciju motori\u010dkih aktivnosti sa decom ovog uzrasta, po\u017eeljno je i obezbediti razli\u010dite, podsticajne materijale. <\/p>\n\n\n\n

Za preno\u0161enje mogu poslu\u017eiti kutije razli\u010ditih dimenzija sa dr\u0161kama za no\u0161enje korpe, ta\u0161ne, jastuci od sun\u0111era, veliki meda, velika lutka, kao i druge ve\u0107e igra\u010dke u obliku \u017eivotinja napravljene od sun\u0111era. Za guranje su, pored navedenog, pogodna i kolica razli\u010ditog oblika, sanduci na to\u010dkovima takvih dimenzija da dete mo\u017ee da u\u0111e unutra, automobil, voz i sl.<\/p>\n\n\n\n

Interesovanje za bacanje i kotrljanje je ogromno kod dece na ovom uzrastu. Zato je po\u017eeljno da im se obezbede lopte (male, srednje, velike), drveni to\u010dkovi ili obru\u010devi. Deca sada po\u010dinju da koriste loptu u igri na vi\u0161e na\u010dina: da je bacaju, kotrljaju po podu, travi, stazi, da je \u0161utiraju i tr\u010de za njom.<\/p>\n\n\n\n

Deca u ovom uzrastu vole i da ne\u0161to sipaju i prolivaju. Za tu svrhu je po\u017eeljno da im se obezbede razli\u010dite posude, voda i materijal kao \u0161to je pesak, pasulj, sitne drvene kuglice, dugmad… Naravno, ukoliko deca koriste sitan materijal, va\u017eno je posmatrati ih kako ne bi materijal predvi\u0111en za igru stavili u usta, uho ili nos.<\/p>\n\n\n\n

Naravno, za decu na ovom uzrastu, pri sprovo\u0111enju motori\u010dkih, ali i svih ostalih aktivnosti, va\u017enije od velikog prostora i materijala za igru jeste kontakt sa odraslima prepun razumevanja, podr\u0161ke i ljubavi.<\/p>\n\n\n\n

Senzorno-perceptivne aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Kroz svakodnevno uzimanje hrane, odr\u017eavanje higijene, igru, dete prakti\u010dno upoznaje prostorije i postepeno se orijenti\u0161e u njima. Odrasli treba da omogu\u0107e deci da do\u017eive prostor, da se penju i silaze niz stepenice, da do\u017eive razliku u visini i \u0161irini prostora ili predmeta za igranje. Veoma je va\u017eno da se \u017eivot dece ne ograni\u010dava samo na zatvoren prostor jer ime se znatno osiroma\u0161uje uticaj prirodne sredine. Naprotiv, deci treba omogu\u0107iti redovan kontakt sa prirodom, odnosno sticanje pravih prakti\u010dnih saznanja o prirodnim pojavama (vetar duva, sunce sija, ki\u0161a pada, sneg pada,…). Preporuka roditeljima treba da bude da deci omogu\u0107e da se sretnu i sa nekom \u017eivotinjom. Kroz zajedni\u010dku brigu o tim \u017eivotinjama deci se omogu\u0107uje da do\u017eive da su neke \u017eivotinje tople i imaju meko krzno, da se neke mogu uhvatiti, a neke ne mogu, da \u017eivotinje jedu razli\u010dite vrste hrane, itd.<\/p>\n\n\n\n

Muzi\u010dko-ritmi\u010dke aktivnosti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Razvijenost interesovanja za sve \u0161to se zbiva i spremnost da se podr\u017eava ono \u0161to se vidi uslovi su koji omogu\u0107avaju bogatije i raznovrsnije muzi\u010dke aktivnosti sa decom. <\/p>\n\n\n\n

Na ovom uzrastu, kada dolazi do eksplozije govora, slu\u0161anje pesama razli\u010ditih melodijskih kretanja i ritmi\u010dkih kombinacija doprinosi saznanju o predmetima i pojavama. Primeri takvih pesama su pesme \u201eAla veje, veje<\/a>“, \u201eDeda Mile ima farmu”<\/a>, itd.<\/p>\n\n\n\n

Isto tako deca treba da slu\u0161aju muziku odgovaraju\u0107eg \u017eanra, kojom se stvara odre\u0111eno raspolo\u017eenje. Neke vrste muzike smiruju i pripremaju za spavanje, a ima i muzi\u010dkih sadr\u017eaja koji podsti\u010du na ritmi\u010dko kretanje i igru (ples). Kretanje uz muziku je omiljena de\u010dja aktivnost, naro\u010dito ako im se pridru\u017ee mama, tata ili vaspita\u010d. Za ovu vrstu podsticanja podesna je muzika igra\u010dkog karaktera, umerenog tempa i dinamike. Primeri takvih pesmica jesu “Kad si sre\u0107an”,<\/a> “Pa\u010dji ples<\/a>“, itd.<\/p>\n\n\n\n

Grafi\u010dko-likovne aktivnosti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Prvo \u0161aranje nije samo motori\u010dka aktivnost. Ono predstavlja odre\u0111eni stepen postignute koordinacije oka i ruke. Da bi crtalo, dete treba da ume da dr\u017ei olovku u ruci i da zapazi hartiju po kojoj \u0107e crtati. <\/p>\n\n\n\n

Deca se na uzrastu od 1. do 3. godine nalaze u fazi \u0161aranja. Ova faza podrazumeva \u0161krabanje, nasumi\u010dno crtanje. Detetov je crte\u017e potpuno slu\u010dajan, neprepoznatljiv. Ono ne crta s namerom, nego crte\u017eu nakon \u0161to je nacrtan daje zna\u010denje. Deci na ovom uzrastu je va\u017eniji proces crtanja od produkta, odnosno od onoga \u0161to \u0107e crtanjem nastati. Ona naj\u010de\u0161\u0107e crtaju krugove, a spajanjem krugova i crta stvaraju prve likove s zna\u010denjem.<\/p>\n\n\n\n

Uloga odraslih u grafi\u010dko-likovnim aktivnostima jeste organizacija de\u010djeg prostora tako da materijal bude pristupa\u010dan deci. Veoma je va\u017eno i koji materijal se koristi. Preporu\u010dljive su vo\u0161tane boje i obi\u010dne, drvene bojice, a podloga za crtanje treba da bude \u010dvr\u0161\u0107a, crta\u0107a hartija, karton ve\u0107eg formata zbog krutih pokreta ruku.<\/p>\n\n\n\n

Intelektualne aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje predmeta i okoline jeste aktivnost koja podsti\u010de detetov intelektualni razvoj. U odnosu na prethodne uzraste, mogu\u0107nosti za takva pona\u0161anja se pro\u0161iruju na uzrastu od 18 do 24 meseci zbog napredovanja motorike, a pre svega zbog usavr\u0161avanja hodanja. Hodanje deci omogu\u0107ava da \u010de\u0161\u0107e iza\u0111u iz sobe u druge prostorije, dvori\u0161te, u \u0161etnju po okolini. To dovodi i decu u dodir sa novim situacijama koje, samim tim \u0161to su nove, podsti\u010du decu da ih istra\u017euju i upoznaju na aktivan na\u010din: dodirivanjem, razgledanjem, upore\u0111ivanjem, postavljanjem pitanja odraslom. <\/p>\n\n\n\n

Po\u017eeljno je da se unose novine u izgledu de\u010dje sobe. Povremeno odrasli treba da menja materijale, predmete i igra\u010dke koje se nalaze na raspolaganju deci. Po\u017eeljno je donositi u de\u010dju sobu i ono \u0161to predstavlja sezonsku novinu (prvi pupoljak, cvet, prve plodove, klip kukuruza, sneg, ledenicu, itd). <\/p>\n\n\n\n

Za decu na ovom uzrastu posebno je zna\u010dajno stavljanje na raspolaganje vi\u0161e predmeta iste vrste, ali koji se razlikuju po nekoj osobini (male i velike lopte, lopte u razli\u010ditim bojama ili razli\u010dite te\u017eine i sl.). To omogu\u0107ava deci da iste postupke primenjuju na razli\u010ditim predmetima i tako otkrivaju razli\u010dite efekte. Na primer, ako deca isti na\u010din bacanja primenjuju na loptama razli\u010ditih veli\u010dina otkri\u0107e da one razli\u010dito odska\u010du od tla.<\/p>\n\n\n\n

Novoste\u010denu sposobnost dece da koriste re\u010di i znakove odrasli treba da podsti\u010du igrama imenovanja predmeta i slika<\/strong> i igrama predstavljanja<\/strong> (da se neka osoba predstavi glasom ili dr\u017eanjem tela, da se izvode razne radnje \u201eu prazno” kao na primer \u201epijenje” bez \u010da\u0161e, da se razne \u017eivotinje predstave imitiranjem njihovog glasa ili na\u010dina kretanja itd.). Jedan od primera zanimljive intelektualne aktivnosti jeste igra pokazivanja nekoliko predmeta (tri do \u010detiri), koje dete posmatra 10-ak sekundi, nakon \u010dega se predmeti pokriju i kri\u0161om jedan ukloni, pa se od deteta tra\u017ei da pogodi koji predmet je nestao nakon \u0161to se ponovo otkriju. <\/p>\n\n\n\n

Jezi\u010dke aktivnosti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Novinu u ovom uzrastu predstavlja to \u0161to dete ponekad mo\u017ee da razume i kada se ne\u0161to ka\u017ee o onome \u0161to nije prisutno. Dete mo\u017ee da razume jednostavnije naloge, koji sadr\u017ee predloge (stavi na sto, uzmi iz tanjira itd.) i treba \u0161to \u010de\u0161\u0107e upu\u0107ivati detetu takve naloge, bilo u toku prakti\u010dnih aktivnosti, bilo u vidu igre. Pored imenovanja pojedinih predmeta na slikama, detetu se mogu pokazivati i tematske slike i slikovnice i re\u010dima opisivati radnje prikazane na njima. Dvogodi\u0161nje dete mo\u017ee da razume i zapamti i jednostavne stihove koji imaju smisla i zgodan sklop glasova.<\/p>\n\n\n\n

Dete na ovom uzrastu treba da nau\u010di svoje ime, da za sebe ka\u017ee \u201eja”, da neke prakti\u010dne korisne re\u010di (daj, molim, ho\u0107u), kao i da se govor mo\u017ee upotrebiti za iskazivanje svojih ose\u0107anja i stanja (na primer da ka\u017ee \u201ebo” i poka\u017ee mesto koje ga boli). Izgovor re\u010di je jo\u0161 uvek dosta nepravilan i zato ih \u010desto osobe koje nisu bliske detetu ne mogu razumeti.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u017eenje gestovima, pantomimskim prikazima radnji i doga\u0111aja je jo\u0161 uvek va\u017ena komponenta govornog razvoja. Gestovi i pantomimski prikazi postaju slo\u017eeniji i mogu se povezati, pa time dete sve bolje razvija neverbalni oblik pri\u010danja. Kombinovanje gestova, pantomimskih prikaza, onomatopejskih glasova, re\u010di i re\u010denica pove\u0107ava detetove mogu\u0107nosti izra\u017eavanja i zato nije potrebno nasilno suzbijati neverbalna sredstva komuniciranja.<\/p>\n\n\n\n

Dramatizacija<\/h2>\n\n\n\n

Za decu na uzrastu od 18 do 24 meseci, dramatizacija ima veliki zna\u010daj za stvaranje prijatne emocionalne atmosfere i razvoj govora, kao i za boga\u0107enje predstava deteta o pojedinim predmetima, osobinama \u017eivotinja, situacijama,   ljudskim   emocionalnim   do\u017eivljajima.   <\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je izabrati sadr\u017eaj za dramatizaciju koji je primeren uzrastu i stavljati decu u aktivan polo\u017eaj. To bi trebalo da budu jednostavne situacije iz svakodnevnog \u017eivota. Tako lutka u rukama odraslog mo\u017ee da se pretvori u devoj\u010dicu koja pljeska dlanovima, igra, ma\u0161e i poziva decu da igraju s njom. Lutka se mo\u017ee koristiti u svim situacijama u toku dana: da pozove decu na ru\u010dak, da im otpeva uspavanku pred spavanje, itd. Ona treba da se obra\u0107a deci izra\u017eajnim glasom koji se prilago\u0111ava situaciji i ulozi koju tuma\u010di, kao i emocionalnom toku onoga o \u010demu se pri\u010da. Veoma je va\u017eno da dr\u017eanje tela, pokreti i boja glasa variraju prema situaciji, od uloge do uloge.<\/p>\n\n\n