{"id":7871,"date":"2022-07-15T19:44:20","date_gmt":"2022-07-15T19:44:20","guid":{"rendered":"https:\/\/happychildren.life\/?p=7871"},"modified":"2022-07-15T21:22:57","modified_gmt":"2022-07-15T21:22:57","slug":"zavisnost-od-interneta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/happychildren.life\/sr\/zavisnost-od-interneta\/","title":{"rendered":"Zavisnost od interneta"},"content":{"rendered":"\n
Za osobe koje su zavisne od interneta smatraju se one koje koriste internet u tolikoj meri da ugro\u017eavaju sospstvene ali i tu\u0111e \u017eivote. Me\u0111utim, iako svako od nas zna barem jednu osobu koja u\u017eiva da surfuje po internetu u tolikoj meri da je sposobna da zbog toga ugrozi svoje socijalne odnose, poslovanje ili obrazovanje, ova zavisnost jo\u0161 uvek nije priznata kao bolest, ali je zajedno sa zavisno\u0161\u0107u od informaciono-komunikacionih tehnologija <\/a>dobila kandidaturu za to. S obzirom na to da je internet postao deo svakodnevnog \u017eivota skoro svake osobe na svetu, kako zbog poslovanja, u\u0107enja ili jednostavno zbog zabave, postavlja se pitanje gde je granica izme\u0111u normalne upotrebe interneta i zavisnosti od njega.<\/p>\n\n\n\n Kada se spomene zavisnost, obi\u010dno pomislimo na narkomaniju i alkoholizam. Me\u0111utim, skoro bilo \u0161ta \u0161to ljudi vole, recimo kupovina, seks, trening, pa i internet, mo\u017ee izazvati psiholo\u0161ku ili fiziolo\u0161ku zavisnost. Kad surfujemo na internetu, mozak i drugi organi automatski reaguju na stimulus sa ekrana. Puls se usporava, a krvni sudovi u mozgu se \u0161ire. Ova reakcija poma\u017ee mozgu da se usredsredi na te stimuluse, i mi nastavljamo da buljimo u ekran. Me\u0111utim, na\u0161 mozak se zapravo tako zamara, i nakon surfovanja opada nam koncentracija i energija. Zato mnogi stru\u010dnjaci povezuju zavisnost od interneta sa pojavom ADHD. Ali, uprkos tim negativnim propratnim efektima, ljudi nakon upotrebe interneta ose\u0107aju \u017eelju da mu pristupe ponovo. \u0160tavi\u0161e, zavisnici od interneta izve\u0161tavaju da ose\u0107aju nesavladivu potrebu da ponovo pristupe internetu i neverovatnu navalu prijatnog raspolo\u017eenja kada to u\u010dine. Ta ose\u0107anja euforije povezana su sa hemijskim promenama u mozgu i lu\u010denjem dopamina. Zapravo, dopamin je taj kome svi zavisnici, bilo narkomani, alkoholi\u010dari Ili kupoholi\u010dari, te\u017ee. On prenosi poruke do centara u mozgu odgovornih za zadovoljstvo, i zato osoba koja je podstakla lu\u010denje dopamina uz pomo\u0107 interneta, verovatno ce ponovo pristupiti toj radnji samo da bi ponovo podstakla njegovo lu\u010denje, odnosno zadovoljstvo. Kako se zavisnost od interneta u\u010dvr\u0161\u0107uje, osoba provodi sve vi\u0161e vremena u kori\u0161\u0107enju interneta, jer joj je potrebno i sve vi\u0161e dopamina da bi osetila zadovoljstvo. Pored toga, anteriorni cingularni korteks<\/a>, oblast u mozgu odgovoran za dono\u0161enje odluka i rasu\u0111ivanje, postaje sve nestabilniji. Zato intervencija kod ovih zavisnika podrazumeva ne samo obuzdavanje dopaminskog sistema ve\u0107 i ja\u010danje funkcionisanja te oblasti.<\/p>\n\n\n\nKako nastaje zavisnost od interneta?<\/h2>\n\n\n\n