Me\u0111utim, u radu sa decom ranog uzrasta, svaki vaspita\u010d treba da po\u0161tuje neka op\u0161ta na\u010dela vaspitanja i nege dece. Na\u010dela vaspitanja i nege dece ukazuju na osnovna obele\u017eja vaspitno-obrazovnog rada sa decom ranog uzrasta i treba da predstavljaju orijentaciju za planiranje, pripremanje, organizaciju i evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada dece u pred\u0161kolskoj ustanovi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U na\u010dela vaspitanja i nege dece spadaju brojne obele\u017eja vaspitno-obrazovnog rada, a ovde su navedena ona najbitnija za pravilan rad sa decom ranog uzrasta.<\/p>\n\n\n\n Ovo na\u010delo podrazumeva samopo\u0161tovanje vaspita\u010da i po\u0161tovanje drugih ljudi (posebno kolega i roditelja) i razumevanje i uva\u017eavanje \u010dinjenice da dete postaje li\u010dnost na osnovu toga \u0161to ga drugi (roditelji, vaspita\u010di, medicinske sestre, stru\u010dni saradnici) smatraju takvim i postupaju u skladu s tim. Po\u0161tovanje ovog na\u010dela je osnova demokratskih odnosa u vaspitanju. To iziskuje uva\u017eavanje i podsticanje prava deteta da samostalno dela, bira, iznosi svoja mi\u0161ljenja i ose\u0107anja, prava da u\u010di i razvija se na svoj na\u010din, sopstvenim tempom. Ovo na\u010delo podrazumeva spremnost i sposobnost da se dete upozna i razume.<\/p>\n\n\n\n Na\u010delo po\u0161tovanja individualnog ritma \u017eivljenja predstavlja uva\u017eavanje potreba deteta za hranom, sprovo\u0111enje toalete, nege, sprovo\u0111enje aktivnosti u budnom stanju i dr. Polaze\u0107i od individualnih potreba deteta, roditelj \u0107e vremenom nastojati da ih usaglasi sa neophodnim zdravstveno-fiziolo\u0161kim zahtevima, kao i sa zahtevima koji se postavljaju u vaspitanju (hranjenje na 3 sata, kupanje u pribli\u017eno isto vreme\u2026). Veoma je va\u017eno po\u0161tovati individualni ritam \u017eivljenja svakog deteta jer je to preduslov za dalji normalan razvoj.<\/p>\n\n\n\n Vaspitni rad mo\u017ee dati \u017eeljene rezultate samo ako je svesno stavljen u funkciju odre\u0111enog cilja i zadataka vaspitanja, odnosno ako je vaspita\u010du i vaspitanicima jasno \u0161ta vaspitanjem treba posti\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Ono predstavlja istrajnost u po\u0161tovanju odre\u0111enih jasnih pravila koja su prilago\u0111ena detetovom uzrastu i razvojnim karakteristikama. Biti dosledan je raditi i zahtevati stvari na isti na\u010din uvek i svaki dan.<\/p>\n\n\n\n Deca imaju potrebu za dosledno\u0161\u0107u sadr\u017eaja koji im se nude, za doslednom organizacijom sredine za u\u010denje, za vaspita\u010dem koji ih za isti tip postupaka nagra\u0111uje odnosno ka\u017enjava, za doslednim dnevnim rasporedom. Iako postoji potreba za novim sadr\u017eajima, upoznavanjem novih sredina i lica, modela funkcionisanja, bazi\u010dna \u017eivotna sredina malog deteta trebalo bi da bude dosledna i sigurna.<\/p>\n\n\n\n Doslednost je svakako jedan od bitnih elemenata u vaspitavanju deteta, jer se samo uz njegovo prisustvu mogu razgrani\u010diti relacije u autoritetu izme\u0111u odraslog i deteta. Tako\u0111e je ovo pravilo put formiranja elementarnih navika kod deteta. Me\u0111utim, va\u017eno je da ovaj princip podrazumeva prilago\u0111enost li\u010dnih postupaka postupcima koji se tra\u017ee od deteta. Vaspita\u010d, kao i roditelj, treba da predstavlja primer za ono \u0161to tra\u017ei od deteta. Ukoliko on jedno pri\u010da, drugo radi a sasvim tre\u0107e tra\u017ei od deteta, ne\u0107e nikada posti\u0107i pozitivan vaspitni efekt. Tako\u0111e, kako bi se spre\u010dila zbunjenost kod deteta, trebalo bi da i roditelji i vaspita\u010di budu dosledni istim pravilima.<\/p>\n\n\n\n Razumljivo postoje i situacije koje zahtevaju da se izvr\u0161e izmene u planiranom vaspitnom radu, kada to prilike zahtevaju (ono \u0161to se nije moglo predvideti). Kao \u0161to moramo biti dosledni u vaspitanju, isto tako moramo biti i fleksibilni.<\/p>\n\n\n Na\u010delo fleksibilnosti podrazumeva uskla\u0111ivanje ritma \u017eivljenja u ustanovi sa karakteristikama deteta. Nije svako dete isto i tako treba postupati u radu sa njima.<\/p>\n\n\n\n Vaspita\u010d posmatra i prati raspored \u017eivljenja koje se primenjuje u vaspitnoj grupi sa ciljem uo\u010davanja \u010dinjenica koje govore da npr. nivo razvoja deteta ide br\u017ee od formulisanog ritma \u017eivljenja, ili pak zaostaje od njih. Na osnovu tih \u010dinjenica, vaspita\u010d uskla\u0111uje ritam \u017eivljenja sa detetovim karakteristikamada bi podstakao psihi\u010dki i fizi\u010dki razvoj. Tako\u0111e, na\u010delo fleksibilnosti podrazumeva i uskla\u0111ivanje ritma \u017eivljenja u ustanovi i porodici, na primer, fleksibilan termin dovo\u0111enja i odvo\u0111enja dece iz vrti\u0107a u periodu adaptacije.<\/p>\n\n\n\n Ovo na\u010delo podrazumeva saradnju izme\u0111u vaspita\u010da i pred\u0161kolske ustanove, odnosno obavezno kontaktiranje porodice i sestre-vaspita\u010da sa ciljem obave\u0161tavanja o detetu, njegovom rasporedu \u017eivljenja u porodici, uskla\u0111ivanju tog rasporeda sa boravkom u vrti\u0107u. Zajedni\u010dki dogovoren raspored \u017eivljenja primenjiva\u0107e se i u porodici i u vaspitnoj grupi.<\/p>\n\n\n\n Prilago\u0111avanje rasporeda \u017eivljenja detetovim fiziolo\u0161kim i psiholo\u0161kim razvojnim potrebama podrazumeva pronala\u017eenje najefikasnijeg ritma, smenjivanje budnog stanja, hranjenja i sna, du\u017einu i vrstu aktivnosti u budnom stanju, du\u017einu boravka i vrstu aktivnosti na otvorenom prostoru.<\/p>\n\n\n\n Razumevanje deteta i njegovog razvoja, razumevanje prirode, funkcije i dometa vaspitanja u pred\u0161kolskoj ustanovi i razumevanje sopstvene uloge vaspita\u010da \u2013 pretpostavke su za izgra\u0111ivanje realnog odnosa prema sebi samom, deci, okolnostima u kojima se vaspitno-obrazovni proces odvija. To zna\u010di biti realan u zahtevima i o\u010dekivanjima koja se postavljaju deci, ali i samom sebi.<\/p>\n\n\n\n Kapaciteti deteta ograni\u010deni su razvojnim (ne)mogu\u0107nostima. Razvojno adekvatnim smatra\u0107emo onu vrstu sadr\u017eaja koji su za jedan korak ispred iskustva deteta.<\/p>\n\n\n\n Deca moraju u\u010diti kroz aktivnost sa materijalima, sredinom i kroz interakciju. Da bi ne\u0161to spoznala, potrebno je da predmetima i pojavama manipuli\u0161u, da ih dovode u interakciju, izazivaju logi\u010dke posledice. Proces saznavanja neizbe\u017eno je povezan sa prakti\u010dnom i logi\u010dkom manipulacijom tokom koga dete \u010dini i mno\u0161tvo gre\u0161aka, ali ga tek interakcija sa predmetima, pojavama i ljudima osposobljava za kreiranje sopstvenog mi\u0161ljenja. To iziskuje uva\u017eavanje i podsticanje prava da samostalno dela, bira, iznosi svoje mi\u0161ljenje i ose\u0107anja i da se razvija na svoj na\u010din i sopstvenim tempom. Ovo na\u010delo podrazumeva spremnost i sposobnost roditelja i vaspita\u010da da se dete posmatra, upozna i razume, te da mu u svakom momentu pru\u017ea prilika da se aktivira u neposrednom okru\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n Igra je jedinstven \u010din u kome se aktiviraju svi psihi\u010dki domeni i potencijali malog deteta. Ona je posebno va\u017ena kako za dete, tako i za odraslog. Dete kroz igru istra\u017euje svekoliku stvarnost, proverava sopstveno iskustvo, izmi\u0161lja nove obrasce pona\u0161anja, varira iskustvo, nadokna\u0111uje raskorak izme\u0111u komplikovanog sveta odraslih i sopstvenih mogu\u0107nosti, itd. Vaspita\u010di i roditelji mogu kroz igru da kod deteta razviju i oplemene stvarala\u010dke potencijale, mi\u0161ljenje, volju, potencijal za saznavanje. Budu\u0107i da je igra i poseban oblik u\u010denja koji sobom nosi unutra\u0161nju motivaciju, veoma je zna\u010dajna za sve aktere pred\u0161kolske scene.<\/p>\n\n\n\n Anga\u017eovanost i posve\u0107enost zna\u010de, bilo da se radi o detetu ili o odraslom, vi\u0161e od spolja\u0161nje \u201czaposlenosti\u201d i povr\u0161ne \u201csentimentalnosti\u201d; oni podrazumevaju traganje sa li\u010dnim zna\u010denjem, odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. Vaspita\u010d i deca mogu biti daleko vi\u0161e anga\u017eovani i posve\u0107eni kada naizgled \u201cni\u0161ta ne rade\u201c. Na primer, kad vaspita\u010d posmatra dete ili grupu sa te\u017enjom da razume zna\u010denje odre\u0111enog pona\u0161anja, za to mu je potrebno vi\u0161e napora i koncentracije nego kad izla\u017ee unapred pripremljen sadr\u017eaj; isto kao \u0161to dete mo\u017ee biti mentalno anga\u017eovano i onda kad nije fizi\u010dki aktivno.<\/p>\n\n\n\n Preporu\u010dujemo vam da se, ukoliko to ve\u0107 niste u\u010dinili, upoznate sa ciljem i zadacima vaspitanja dece ranog uzrasta<\/a>, pre nego \u0161to pre\u0111ete na slede\u0107u lekciju, odnosno \u010dlanak o odnosu dete-odrasli<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U vaspitanju, nije dobro unapred utvr\u0111ivati neka precizno odre\u0111ena pravila o postupanju sa decom, jer se ta pravila menjaju u zavisnosti od: uzrasta dece ste\u010denih navika osobenosti samog deteta njegovog op\u0161teg razvoja trenutnog zdravstvenog stanja Me\u0111utim, u radu sa decom ranog uzrasta, svaki vaspita\u010d treba da po\u0161tuje neka op\u0161ta na\u010dela vaspitanja i nege dece. Na\u010dela…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7789,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"_cloudinary_featured_overwrite":false},"categories":[290,465],"tags":[478,468],"yoast_head":"\nNa\u010delo po\u0161tovanja sebe i drugih<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo po\u0161tovanja individualnog ritma \u017eivljenja<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo celoshodnosti, usmerenosti vaspitanja.<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo doslednosti<\/h2>\n\n\n\n
![\"na\u010dela](\"https:\/\/happychildren.life\/wp-content\/uploads\/nacela-vaspitanja-doslednost-300x141.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\nNa\u010delo fleksibilnosti<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo usagla\u0161avanja rasporeda \u017eivljenja porodice i vrti\u0107a<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo realisti\u010dnosti<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo aktivnosti<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo organizacije u\u010denja kroz igru i otkri\u0107e<\/h2>\n\n\n\n
Na\u010delo anga\u017eovanosti<\/h2>\n\n\n\n
Literatura:<\/h2>\n\n\n\n
P.S.<\/strong><\/h2>\n\n\n\n