Predvidljivost je va\u017ena jer ona razvija kod dece ose\u0107aj da imaju kontrolu nad situacijama i doga\u0111ajima, uklanja haoti\u010dnost i rigidnost u odnosima. Za malu bebu, poverenje je ose\u0107anje da \u0107e njena potreba biti zadovoljena \u010dim je iska\u017ee, a predvidljivost je ustaljenost ritmova, dnevne procedure i rituala (na primer, prepoznavanje da \u0107e dobiti hranu po na\u010dinu kako je majka uzima). Starije dete ose\u0107a\u0107e se sigurno u sredini i odnosima u kojima su pravila poznata i dosledna i gde zna \u0161ta se od njega o\u010dekuje, gde je za\u0161ti\u0107eno od fizi\u010dkih napada i psiholo\u0161kog povre\u0111ivanja (poni\u017eenja, etiketiranja, potcenjivanja) i gde se ose\u0107a uklopljeno.<\/p>\n\n\n\n
Kontinuitet<\/h3>\n\n\n\n
Deci je pre svega potreban kontinuitet u odnosu sa zna\u010dajnim bliskim odraslima.<\/p>\n\n\n\n
Za sasvim malu bebu, samo prisustvo bliskog odraslog obezbe\u0111uje kontinuitet i \u010dulno zadovoljstvo koje joj je potrebno da bi pro\u0161irivala iskustvo. Ustaljeni obrasci i predvidljivost daju starijoj bebi ose\u0107aj vlastitog identiteta. Kontinuitet pa\u017enje klju\u010dnih osoba koje dobro poznaju dete, tuma\u010de i reaguju na njegove poruke, omogu\u0107avaju detetu da iska\u017ee svoje namere i slobodno se igra i istra\u017euje i istovremeno detetu daje sigurnost za upu\u0161tanje u \u0161iri spektar odnosa i aktivnosti sa novim osobama i u novim situacijama.<\/p>\n\n\n\n
Tokom samo jednog dana, mnoga deca do\u017eivljavaju vi\u0161e prelazaka u razli\u010dita socijalna okru\u017eenja, odlaskom u park, vrti\u0107, posete. Odrastaju\u0107i i \u0161ire\u0107i svoje iskustvo, deca po\u010dinju da bivaju svesna da su, kao \u0161to pripadaju porodici, deo i odre\u0111ene zajednice i kulture. Pitanje kontinuiteta nije, prema tome, pitanje identi\u010dnosti ve\u0107 uskla\u0111enosti odnosa u razli\u010ditim okru\u017eenjima. To zna\u010di da kontinuitet ne podrazumeva jednake vrste iskustava u razli\u010ditim okru\u017eenjima i sa razli\u010ditim osobama, ve\u0107 neprotivre\u010dnost i povezivanje razli\u010ditih vrsta iskustava.<\/p>\n\n\n\n
Prelasci u nova okru\u017eenja, kao \u0161to je polazak u jasle ili vrti\u0107, osetljivi su periodi tranzicije u kojima kontinuitet dobija na zna\u010daju. Bebama i deci je potrebno da prelazak u novu sredinu ima oslonac u onome \u0161to im je blisko i poznato, odnosno da: <\/p>\n\n\n\n
- novu sredinu upoznaju sa osobom za koju su vezane i u koju imaju poverenje, <\/li>
- se susre\u0107u sa iskustvima koja su bliska njihovom porodi\u010dnom \u017eivotu i kulturi, <\/li>
- su okru\u017eena poznatim predmetima i novim odraslima koji im posve\u0107uju individualizovanu i personalizovanu pa\u017enju, i gde \u0107e imati priliku da izraze svoja ose\u0107anja i strahove i dele sa drugima svoje iskustvo porodi\u010dnog \u017eivota u novoj sredini.<\/li><\/ul>\n\n\n\n
Participacija, odnosno u\u010destvovanje <\/h3>\n\n\n\n
Participacija je proces zajedni\u010dkog odlu\u010divanja o stvarima koje nas se ti\u010du i koje uti\u010du na na\u0161 \u017eivot i na zajednicu u kojoj \u017eivimo. <\/p>\n\n\n\n
Participirati zna\u010di u\u010destvovati u procesu razmene kroz koji se izgra\u0111uje zajedni\u010dko zna\u010denje u odnosima uzajamnog uva\u017eavanja i podsticanja autonomije. Participirati, zna\u010di biti aktivno uklju\u010den, biti aktivni agens, onaj koji uti\u010de na svet oko sebe, a ne pasivni u\u010desnik aktivnosti i zbivanja koje su za dete drugi organizovali.<\/p>\n\n\n\n
Deci je potrebno da ih drugi vide kao osobe \u010diji se interesi, potrebe i \u017eelje uzimaju u obzir. Deca u\u010de kroz u\u010de\u0161\u0107e u zajedni\u010dkim aktivnostima sa odraslima i drugom decom. Svojim u\u010de\u0161\u0107em, ona otkrivaju svet kroz neposredno iskustvo sa ljudima, drugom decom, stvarima, doga\u0111ajima i idejama i pravo na izbor. <\/p>\n\n\n\n
Ne postoji donja granica za pravo na participaciju. Deca mogu da participiraju na svakom uzrastu, a na\u010din njihove participacije treba da je odre\u0111en njihovim razvojnim kapacitetima, iskustvom i interesovanjima. I bebe i mala deca imaju svoje mi\u0161ljenje i sposobna su da ga izraze, a ono \u0161to se menja sa uzrastom su forme izra\u017eavanja. Od ro\u0111enja, deca po\u010dinju da razvijaju ve\u0161tine participacije, a responsivnost i uva\u017eavanje na koje nailaze kod bliskih odraslih i u okru\u017eenju pove\u0107avaju i podr\u017eavaju taj razvoj. De\u010dji kapaciteti su
\u010desto potcenjeni jer ih odrasli sagledavaju iz vlastite perspektive i jer odrasli ne uspevaju da kreiraju okru\u017eenje u kome \u0107e dete mo\u0107i da artikuli\u0161e svoja o\u010dekivanja, poglede i sposobnosti. Kada se deci daju mogu\u0107nosti za participacijom, ona razvijaju vi\u0161i nivo kompetencija, \u0161to za uzvrat pove\u0107ava kvalitet participacije.<\/p>\n\n\n\n<\/span>\n\nZadatak<\/h2>\n\n\n
\n![\"\"](\"https:\/\/img.freepik.com\/free-vector\/flat-people-group-asking-questions_23-2148927481.jpg?w=1380&t=st=1668100632~exp=1668101232~hmac=a030a89a6588b89cd6ae35425522d288e71bfce412f319f49ec4b4387c616a01\")
<\/figure><\/div>\n\n\nPosmatrajte odrasle i malu decu dok \u0161etaju.
Neki odrasli prilago\u0111avaju svoje kretanje de\u010djem i pri tome me\u0111usobno razgovaraju; u nekim drugim slu\u010dajevima dete tr\u010di da bi uhvatilo korak sa odraslim koji \u017euri, ne sti\u017eu\u0107i da pogleda okolo, da pita, sazna. Ili, zamislite situaciju u kojoj odrasli pokazuje detetu semafor i obja\u0161njava mu pravila pona\u0161anja u saobra\u0107aju; kao i situaciju gde dete be\u017ei, a odrasli poku\u0161ava da ga stigne; ili u kojoj roditelj ima slu\u0161alice u u\u0161ima i koncentrisan je na muziku, a ne na dete sa kojim \u0161eta;… <\/p>\n\n\n\nOve situacije mogu da se dogode u razli\u010dito vreme, \u010dak i istom odraslom i detetu. <\/p>\n\n\n\n
Razmislite \u0161ta dobijaju, a \u0161ta gube deca, ali i odrasli, u svakoj od ovih situacija.<\/p>\n<\/div><\/div>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n
Kvalitet odnosa iz perspektive odraslog<\/h2>\n\n\n\n
Uklju\u010denost<\/h3>\n\n\n\n
Uklju\u010denost podrazumeva istinsko bavljenje detetom i ona se manifestuje kroz osetljivost i individualizovanu negu i pode\u0161enost, tj. uskla\u0111enost. <\/p>\n\n\n\n
Osetljivost i individualizovana nega<\/h4>\n\n\n\n
Forma nege se menja kako dete odrasta. Za bebe je va\u017eno zadovoljavanje njihovih potreba bez odlaganja, \u010dime se razvija ose\u0107aj sigurnosti i poverenja. Ne mo\u017ee se \u201epokvariti\u201d beba time \u0161to joj se zadovoljavaju potrebe, ona se \u201ekvari\u201d ako je to zadovoljavanje nekonzistentno, haoti\u010dno, neustaljeno. Za stariju decu, to \u0107e biti poruka protkana kroz odnos \u201etu sam ako ti zatrebam\u201d. <\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je da nega mora biti individualizovana. Na primer, svakom detetu je potrebna hrana, fizi\u010dki kontakt, odr\u017eavanje higijene, ali \u0107e bebe od ro\u0111enja ispoljiti razli\u010dite preferencije u pogledu koli\u010dine hrane, na\u010dina na koji vole da se dr\u017ee, pokreta i zvukova koji ih smiruju. Fizi\u010dka nega je osnov za uspostavljanje odnosa kada je personalizovana i usmerena na individualne potrebe i preferencije i kada odrasli razume da svako dete ima individualni tempo koji fluktuira i menja se \u010dak i tokom jednog dana. <\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, kvalitetna nega ne podrazumeva samo zadovoljavanje detetovih potreba ve\u0107 proces kroz koji se odnosimo prema detetu kao vrednom i jedinstvenom ljudskom bi\u0107u. Na primer, hranjenje ili prepovijanje deteta koje odrasli obavlja mehani\u010dki, bez komunikacije sa detetom, bave\u0107i se paralelno ne\u010dim drugim, iako zadovoljava konkretnu fizi\u010dku potrebu deteta, ne pru\u017ea osnov za razvoj poverenja i sigurnosti. Detetu je potrebno da se ose\u0107a kao jedinstveno ljudsko bi\u0107e, \u010dijeg smo prisustva i osobenosti stalno svesni. Na primer, odrasli i u situaciji zauzetosti, svojim obra\u0107anjem, osmehom, pogledom, dodirom, emituje tu poruku sasvim malom detetu, a starijem je emituje davanjem obja\u0161njenja za svoje aktivnosti ili uklju\u010divanjem deteta u aktivnosti kojima se bavi. <\/p>\n\n\n\n
Odgovornost svih odraslih je da \u0161tite prava deteta i obezbe\u0111uju da se de\u010dji interesi, potrebe i \u017eelje uzimaju u obzir. Kada su deca suvi\u0161e mala ili ne mogu da izraze svoje potrebe i \u017eelje govorom, uloga odraslog postaje jo\u0161 va\u017enija kroz osetljivost u razumevanju detetovih potreba i \u017eelja i prepoznavanje njegovih kapaciteta.<\/p>\n\n\n\n
Pode\u0161enost (uskla\u0111enost) <\/h4>\n\n\n\n
Pode\u0161enost, odnosno uskla\u0111enost podrazumeva razumevanje de\u010dje perspektive. Pode\u0161avati se detetu zna\u010di, pre svega, posmatrati i slu\u0161ati dete: pratiti govor tela, pona\u0161anje i ono \u0161to dete govori i radi i nastojati da razumemo \u0161ta to o detetu govori. Slu\u0161anje deteta ne zna\u010di samo \u010duti ono \u0161to dete ka\u017ee, ve\u0107 posmatrati i razumeti neverbalno pona\u0161anje deteta (gestove, izraz lica, pokrete, mimiku, ton); slu\u0161ati i razumeti verbalnu poruku; sagledati i razumeti kontekst. <\/p>\n\n\n\n
Biti pode\u0161en detetu zna\u010di biti pa\u017eljivi posmatra\u010d, reagovati na dete, razumeti na \u0161ta ukazuje detetovo pona\u0161anje, adekvatno tuma\u010diti detetova interesovanja, ose\u0107anja, mi\u0161ljenje i namere. <\/p>\n\n\n\n
Da bismo bili uskla\u0111eni sa detetom, potrebno je da razmi\u0161ljamo pre, tokom i nakon akcija koje preduzimamo sa detetom. Potrebno je da budemo svesni da na\u0161e li\u010dne karakteristike uti\u010du na
na\u010din kako \u0107e se drugi odnositi prema nama; da na\u0161a vlastita verovanja, iskustva i o\u010dekivanja oblikuju i uti\u010du na na\u0161u percepciju detetovog pona\u0161anja i uti\u010du na na\u0161e vlastito pona\u0161anje i reagovanje. To zna\u010di da treba da procenjujemo svoje akcije, da pratimo kako se one tuma\u010de, \u0161ta izazivaju i shodno tome da ih menjamo. Na primer, refleksivnost uklju\u010duje postavljanje pitanja sebi: <\/p>\n\n\n\n- Za\u0161to se to desilo?<\/li>
- Kako sam ja tome doprineo? <\/li>
- Kako ja to razumem, a kako to razume dete?<\/li>
- \u0160ta bi bilo bolje da uradim?<\/li><\/ul>\n\n\n\n
Podr\u0161ka kao oja\u010davanje. <\/strong><\/h3>\n\n\n\n
Za podr\u0161ku de\u010djem razvoju i u\u010denju va\u017eno je da dete ima bliske i stalne odnose sa roditeljima ili drugom osobom koja se stara o njemu i da taj odrasli:<\/p>\n\n\n\n
- poma\u017ee detetu da ono razume i kontroli\u0161e svoje \u017eelje, potrebe, namere, kao i vlastito psihi\u010dko stanje i stanje drugih <\/li>
- poma\u017ee detetu u ponovnom uspostavljaju naru\u0161enih i trenutno prekinutih odnosa<\/li>
- \u0161titi dete od onoga \u010dega se ono pla\u0161i i opasnosti kojih i ne mora biti svesno<\/li>
- postavlja jasne granice u pona\u0161anju i o\u010dekivanjima na na\u010din koji je dosledan i sa uva\u017eavanjem<\/li>
- pru\u017ea mogu\u0107nosti i podr\u0161ku detetu za u\u010denje novih ve\u0161tina i kompetencija<\/li>
- pru\u017ea mogu\u0107nosti detetu da razvija socijalne ve\u0161tine kroz stalne odnose sa razli\u010ditim osobama i drugom decom<\/li>
- pru\u017ea mogu\u0107nosti i podr\u017eava dete u u\u010denju kooperativnih odnosa sa drugima i ve\u0161tina razre\u0161avanja konflikata<\/li><\/ul>\n\n\n\n
Izme\u0111u odraslog i deteta postoji asimetri\u010dnost, ne samo u znanju, kompetencijama, iskustvu, ve\u0107 i, pre svega, u mo\u0107i. Iz asimetri\u010dnosti u mo\u0107i odraslog ne treba da proisti\u010de vladanje i upravljanje detetom, kao ni pokroviteljstvo i preterana za\u0161tita deteta, nego odgovornost za stavljanje svoje mo\u0107i u funkciju oja\u010davanja deteta i njegovih kapaciteta. To zna\u010di promenu u odre\u0111enju zna\u010denja mo\u0107i sa \u201emo\u0107i nad\u201d u \u201emo\u0107 za\u201d, \u201emo\u0107 sa\u201d i \u201eunutra\u0161nju mo\u0107\u201c. Na primer, odrasli ne donosi odluku u ime deteta (\u201emo\u0107 nad\u201d) nego daje mogu\u0107nost detetu da pravi vlastiti izbor (\u201emo\u0107 za\u201d) i\/ili donosi odluku u dogovoru sa detetom (\u201emo\u0107 sa\u201d). <\/p>\n\n\n\n
Uva\u017eavanje<\/h3>\n\n\n\n
Uva\u017eavanje je proces izgradnje uzajamnog odnosa po\u0161tovanja i razumevanja. Odrasli koji razume potrebe i te\u017enje deteta izgra\u0111uje to razumevanje kroz posmatranje deteta, spremnosti da u\u010di od deteta i onih koji su detetu bliski, fleksibilan, individualizovani odnos i aktivno uklju\u010divanje deteta.<\/p>\n\n\n\n
Pokrenuti druga\u010diji odnos sa detetom tj. \u201eposmatrati dete u poziciji aktivnog subjekta\u201c zna\u010di, pre svega, spremnost vaspita\u010da da prihvati dete onakvo kakvo jeste i odrekne se pozicije apsolutnog poznavaoca onoga \u0161to je najbolje za dete.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to je va\u017eno da detetu zadovoljimo potrebu za sigurno\u0161\u0107u, ljubavlju, pripadanjem?<\/h2>\n\n\n\n