Da biste unapredili inteligenciju kod beba, trebalo bi da trenirate bebine već zrele sposobnosti kako bi bebe dostigle sledeću fazu intelektualnog razvoja. Stoga, ako želite da razumete načine za podsticanje bebinog intelektualnog razvoja, morate poznavati kako se i kroz koje faze odvija taj razvoj. Osim toga, potrebno je i da umete da prepoznate već dostignuti nivo razvoja kod bebe. Naravno, to podrazumeva poznavanje dečjih emocija, motoričkih i perceptivnih sposobnosti, iskustava… Takođe, da bi se kod dece stimulisala motivacija za učenje još više, potrebno je videti za šta ona pokazuju interesovanje. Dakle, podsticanje intelektualnog razvoja kod beba, odnosno kod dece svih uzrasta, mora biti u skladu sa njihovim razvojnim sposobnostima i interesovanjima.
U skladu sa prethodno rečenim, odnosno u skladu sa opštim razvojnim karakteristikama i interesovanjima beba, izdvojili smo 8 efikasnih načina za podsticanje inteligencije kod beba. Ti načini predstavljeni u daljem tekstu sigurno će biti od pomoći svim roditeljima i vaspitačima koji se trude da njihove bebe budu mali intelektualci.
Praktično-situacioni razgovor
Razgovor sa bebom treba da bude povezan sa situacijom u kojoj se nalazite!
Praktično-situacioni razgovor je od suštinskog značaja za razvoj inteligencije, percepcije i, naravno, govora bebe. Naime, bebe uglavnom počinju da shvataju da neki predmeti ili osobe postoje i kada su van njihovog vidnog polja u dobi od 12 do 18 meseci. Zbog toga ne bi trebalo da razgovarate sa bebom u ovom uzrastu o nekim predmetima ili ljudima koji nisu prisutni. Naprotiv, trebalo bi da objasnite i opišete samo situacije u kojima se nalazite, kako bi bebe mogle da povežu razgovor sa tim. Za potrebe ovakvog razgovora pogodne su sve dnevne aktivnosti, aktivnosti nege, hranjenja, igre,… Recimo, kupajući bebu treba pričati šta je sapun, voda, pena,…
2. Imitativna igra
Imitativne igre su veoma dobre za podsticanje inteligencije kod beba iako bebe počinju da igraju imitativne igre tek na uzrastu oko 18 meseci. Do tada, bebe igraju samo jednu vrstu igre, koja se zove funkcionalna igra. Kroz funkcionalnu igru uvežbaju sposobnosti koje su već naučile. Međutim, imitativne igre mogu biti veoma važne i na ovom uzrastu beba ali samo ako ih odrasla osoba igra oponašajući bebu. Iz tog razloga, imitirajte pokrete i glasove vaše bebe ispred nje. Na taj način, imitacijom pripremate bebu za učenje i podstičete razvoj njene inteligencije. Već na uzrastu bebe od 8 meseci, možete podstaći bebu da ponovi neke složenije radnje koje preduzimate pred njom. Na primer, udarajte predmete jedan po jedan i ohrabrujte svoju bebu da učini isto. Možete i da umešate kašiku u šoljicu, pa zamolite bebu da to ponovi.
3. Ponavljanje već poznatih radnji
Vežbajući radnje za koje su bebe već sazrele, bebe istražuju predmete, kao i svoje sposobnosti. Naravno, ovo je odličan način da se podstakne razvoj inteligencije kod beba. Na primer, učeći da puze, bebe zapravo uče način na koji mogu da se kreću u prostoru. Dalje, bebe uče da ovom akcijom mogu da dođu do mnogih različitih stvari koje im nisu blizu. Shodno tome, samostalan pristup predmetima koje zanimaju bebe podstiče njihovu motivaciju za dalje istraživanje predmeta i prostora. Naravno, to podstiče ne samo kognitivni razvoj beba, već i razvoj njihove percepcije.
Još jedan primer, ako su bebe savladale pokrete bacanja, ponavljaće tu radnju na različitim predmetima. Zatim će naučiti koji predmeti skaču sa površine, kao što su lopte, a koji ne.
4. Istraživanje već poznatih objekata
Da biste unapredili njen kognitivni razvoj, bebi treba da pokazujete predmete koje je već upoznala. Posebno treba da pokazujete bebi predmete za koje je već pokazala interesovanje. Na već poznatim predmetima, bebe mogu isprobati nove radnje za koje su sazrele. Na ovaj način bebe uče još više o svojstvima predmeta i razvijaju svoju inteligenciju. Na primer, dajući loptu bebi po prvi put, beba će je samo gledati. Kada beba prevaziđe sposobnost bacanja, uzastopnim davanjem lopte, beba će je baciti. Tada će beba naučiti da lopta iskače sa površine.
5. Istraživanje novih objekata
Bebe vole da manipulišu već poznatim predmetima, ali vole i da upoznaju nove. Novi predmeti služe bebama da isprobaju radnje za koje su već sposobne. Zato bebe stavljaju nove predmete u usta, tresu i bacaju, … Na taj način uče o predmetima. Oni istražuju funkcionalnost objekata i percipiraju karakteristike objekata.
6. Igre skrivanja
Bebe nemaju svest da postoje predmeti i osobe koje nisu u njihovom vidnom polju. Odrasli ih tome mogu naučiti kroz igre skrivanja.
U početku, beba sigurno neće sama otkriti predmete, pa to treba da uradite vi. Takođe, na početku ne bi trebalo da potpuno sakrivate predmete. Trebalo bi da ih sakrijete ispred bebe tako da neki njihovi delovi ostanu vidljivi. Tek kada vaša beba postane sposobna da otkriva delimično skrivene predmete, trebalo bi da predmete potpuno sakrivate. U suštini, bebe u proseku steknu sposobnost da pronalaze potpuno skrivene predmete tek na uzrastu od 12 do 18 meseci.
Gde sam ja? Pokrijte lice šalom i pitajte bebu „Gde sam ja?“. Ne očekujte da će vas beba odmah pronaći. Prvo skinite šal sa lica i recite: “Tu sam!”. Kada beba shvati da neki predmet ili osoba postoji kada nisu u bebinom vidnom polju, beba će sama povući maramu sa vašeg lica.
7. Sredstvom do cilja
Trebalo bi da pokažete svojoj bebi da se ciljevi mogu postići uz pomoć različitih sredstava. Na primer, na dohvat bebinih ruku, stavite kanap čije povlačenje može pokrenuti neke igračke ili može izazvati neke zvukove. Naravno, pre nego što beba nauči da koristi isto, prvo im pokažite kako se to radi.
8. Uzrok i posledica
Da bi bebe otkrile vezu između uzroka neke radnje i njenih posledica, potrebno je da tu konkretnu radnju izvedete pred njima. Na primer, pritisnite zvonce na vratima ispred bebe i zajedno osluškujte njen zvuk. Dakle, prvo bi trebalo da izvršite radnje pokazujući bebi njen efekat. Kasnije će beba sama raditi radnje i postepeno uočiti vezu između uzroka i posledica.
Svetlo se uključuje i gasi
Podignite bebu do prekidača za svetlo, a zatim uključite i isključite svetlo. Naravno, razgovarajte sa bebom o toj radnji uz objašnjenje da se svetlo pali i gasi pritiskom na prekidač. Beba će sigurno pokazati radoznalost za vašu akciju. Istovremeno, razvijaće se i inteligencija bebe. Beba će naučiti da određene radnje dovode do određenih posledica.
Još malo saveta….
- Zajedničke aktivnosti sa bebom treba da traju onoliko dugo koliko je beba za njih zainteresovana. Ako primetite da beba ne pokazuje interesovanje za određenu aktivnost, slobodno prekinete tu aktivnost. Sledeći put, možete opet pokušati da privučete pažnju bebe istom tom aktivnošću.
- Obezbedite razne predmete za bebu. To ne moraju biti skupe igračke. U tu svrhu možete koristiti obične predmete, kao što su metle, papir, sapun, plastične čaše i kašike,… Naravno, neophodno je da ti predmeti nemaju oštre ivice, da nisu lomljivog materijala ili da su dovoljno krupni da beba ne može da ih proguta.
- Veoma je dobro čitati knjige sa bebama. U tu svrhu treba koristiti knjige sa mnogo slika kako biste privukli pažnju beba.
- Uvodite nove predmete za bebino istraživanje postepeno i u prisustvu poznate osobe. U suprotnom, postoji mogućnost da se beba uplaši iznenadnih novih predmeta, novih pojava ili novih ljudi. Na ovaj način, pojavljivanje strahova kod bebe obično je posledica klasičnog uslovljavanja. Ako novina izaziva strah kod bebe, ne bi trebalo da terate bebu da joj se približi. Suočavanje sa strahom treba da ide postepeno.
- Ne očekujte da vaša beba brzo savlada sve navedene aktivnosti. Prevazilaženje aktivnosti, odnosno postizanje rezultata ne bi trebalo da bude važnije od samog podsticanja bebinog interesovanja za aktivnost.
P.S.
Da li vam se sviđa ovaj članak? Da li ste u njemu pronašli neke korisne savete? Molim vas, ako znate još neki način za podsticanje inteligencije kod beba, podelite ga sa nama. Zajednički činimo da svi budemo bolji za našu decu deleći iskustvo i znanje!
Odlican sajt!!!!