Dnevne potrebe za hranom

Dnevne potrebe za hranom kao tema istraživanja, podrazumeva poznavanje najvažnijih hranljivih materija, faktora kalorijskih potreba i kalorijskih potreba prema polu i uzrastu.

Koje su najvažnije hranljive materije?

Sve hranljive materije mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Svaka od hranljivih namirnica ima svoju biološku vrednost koja se meri ulogom u održavanju života, u rastu, razvoju i obnavljanju istrošenih materija iz organizma. Život u celini je uslovljen unošenjem, energetskih, gradivnih i zaštitnih materija.

Najvažniji sastojci hrane jesu:

• Mineralne materije (Na, K, Ca, Fe, P, itd.),
• Belančevine
• Ugljeni hidrati
• Masti, lipidi
• Vitamini
• Voda

Masti

Masti imaju najveću kalorijsku vrednost. Omogućavaju resorpciju materija rastvorljivih u mastima, kao što su liposolubilni vitamini (D,E,K,A). Iz masti se stvaraju neki hormoni i neke nezasićene masne kiseline koje su neophodne za rast i funkciju kože. Kao depo potkožnog tkiva, mast štiti organizam od promena u spoljašnjoj sredini. Masti ulaze u sastav ćelija, i to naročito nervnih i parenhimatoznih organa (jetre, slezine, pankreasa, žučnog sistema, bubrega, nadbubrežnih žlezda). Služe i za stvaranje posebnog ukusa hrane, i izazivaju osećaj sitosti duži period pošto se teže vare.

Od masti životinjskog porekla u ishrani dece koriste se maslac i svinjska mast. Ove namirnice ne treba da preovlađuju u ishrani ali ih ne treba ni zanemariti, niti potpuno izbaciti. Prednost treba dati biljnim uljima, kao što su maslinovo, kokosovo,…

Od čega zavise dnevne potrebe za hranom?

Higijena ishrane je izgradila posebne norme za sve uzraste, za sva stanja, za sve hranljive materije, kada i u kojoj količini treba da ih unosimo. Dnevne potrebe za hranom zavise od:

• telesne težine
• životnog doba
• zdravstvenog stanja
• osobenosti pojedinih stanja (graviditet, laktacija)
• klimatskih uslova
• pola
• telesne aktivnosti

Kalorije prema polu i uzrastu

Zadovoljenje potreba našeg tela za energijom i hranjivim materijama jeste biološka uloga hrane. Jedinica kojom se meri energija unesena putem hrane naziva se kalorija, kako navodi building-body.com.

Broj kalorija u ishrani beba

Prema bebac.com, deca mlađa od 6 meseci ne treba da unose više od 600 kalorija dnevno, dok ona u dobi od 6 meseci do godinu dana ne treba da dobijaju više od 750 kalorija.

Broj kalorija u ishrani dece starije od dve godine

Informacije o kalorijskim potreba dece starije od dve godine, u odnosu na aktivnost i pol, pronašli smo na sajtu bs.julinse.com i ubacili u tabelu ispod. Isti izvor navodi da je umereno aktivno dete ono koje je aktivno 60 minuta dnevno, najmanje pet dana u nedelji, šest od osam nedelja, što podrazumeva najmanje 13000 dnevnih koraka za dečake i 1100 dnevnih koraka za devojčice na pedometru. Sa druge strane, deca koja nisu aktivna ne rade ni umerenu ili snažnu fizičku aktivnost van aktivnosti dnevnog života. Na primer, hodanje od kola do ulaznih vrata škole je samo deo fizičke aktivnosti prosečnog dana deteta. Međutim, ako dete vozi bicikl do škole, onda se to dete računa kao aktivno.

Broj kalorija u ishrani odraslih

Informacije o broju i računanju kalorija za odrasle možete pogledati na trcanje.rs. Ukoliko pak niste vešti u računanju, preporučujem vam besplatan Kalkulator dnevnih potreba za kalorijama, objavljen na sajtu nadijeti.com.

Još neke preporuke za kraj….

Preporučujem vam da pročitate članke “Piramida ishrane za decu” i “Jelovnik deteta po uzrastima”, ako želite da saznate više informacija o ishrani dece.