Home > Bebe > Mapa razvoja dece na uzrastu od 8 do 18 meseci

Mapa razvoja dece na uzrastu od 8 do 18 meseci

Intelektualni razvoj

Sposobnost mišljenja
– Istražuje jedan predmet kombinujući različite radnje.
Pokazatelj: jedan isti objekat stiska, baca, trese, prevrće sa svih strana, lupka njime o podlogu.
– Shvata da predmeti postoje i onda kada potpuno izađu iz vidnog polja (9-12 meseci).
Pokazatelj: traži predmet koji odrasli pred njim sakrije iza leđa; pronalazi predmet koji je pred njegovim očima sakriven ispod krpe ili nekog drugog predmeta.
– Počeci praktične inteligencije: otkriva jednostavne veze između sredstva i cilja (11-12 meseci).
Pokazatelj: koristi jedan objekat da bi došlo do drugog, npr. povlači vrpcu, podlogu, da bi došlo do željenog predmeta.
– Barata predmetima i razlikuje ih na osnovu nekog upadljivog svojstva (veličina, oblik…) (12-18 meseci).
Pokazatelj: stavlja manju kocku na veću; stavlja manje predmete u veću kutiju; uzima kocku koja se nalazi među gomilom lopti.
Simboličko mišljenje
Počinje da koristi gestove i reči kojima označava predmete (12-18 meseci).
Pokazatelj: pokazuje u pravcu predmeta koji želi da dohvati. Pokazuje predmete koji odrasli imenuje.
Pravilno koristi neke reči.
– Pojava simboličke igre „kao da”: dete oponaša neke radnje ali zna da se one ne događaju stvarno (18 meseci)

Pokazatelj: dete stavlja glavu na jastuk i pravi se da spava, pravi se da pije iako drži praznu šolju, imitira pokrete brisanja kojima je odrasli sklanjao mrve sa stola.
Pamćenje
– Imitira neke aktivnosti koje često izvode odrasli, iako ih nije videlo nekoliko dana (15-18 meseci).
Pokazatelj: iako nekoliko dana nije išlo napolje, imitira neke radnje koji odrasli izvodi u šetnji npr. tera golubove sa staze; dok hoda, drži ruke na leđima, imitirajući deku koga je videlo pre nekoliko dana.
– Može da zapamti aktivnost odraslog koju je videlo samo jednom, a koja mu je privukla pažnju.
Pokazatelj: dete pravi pokrete kao da otresa nešto sa kaputa, jer je to, pre nekoliko dana, učinila majka kada je ušla u kuću dok je napolju bila vejavica
Primećuje da se nešto promenilo, da nije onako kako je zapamtilo (18 meseci).
Pokazatelj: prilazi vaspitačici koja je prvi put obukla farmerke i pipa je po njima. Odbija da priđe mami koja se upravo vratila od frizera sa znatno promenjenom dužinom kose.
– Pamti i ponavlja više vezanih aktivnosti odraslih tačnim redosledom.
Pokazatelj: uzima knjigu, otvara je, stavlja prst kao da prati tekst imitirajući ono što je odrasli činio.
Pažnja
– Pažnju prebacuje sa jedne aktivnosti na drugu.
Pokazatelj: igra se, u trenutku kada se čuje iznenadni zvuk okreće glavu ka izvoru zvuka, zatim nastavlja da se igra.
– U isto vrema pažnju usmerava i na odraslog i na neki predmet (12 meseci).
Pokazatelj: igra se sa igračkom, posmatrajući i slušajući šta mu odrasli govori.
– U stanju je da se do 5 minuta bavi nekom aktivnošću. Pokazatelj: stavlja kocke iz jedne kutije u drugu.
– Nekada je zaokupljeno sopstvenom aktivnošću u tolikoj meri da mu je teško odvući pažnju na druge sadržaje.
Pokazatelj: iako mu se majka obraća dete ne okreće glavu jer je usredsređeno na igračku koja pušta zanimljive zvuke i svetli.
Znanje o fizičkom svetu
– Zna koja je svrha određenih predmeta i u skladu sa tim barata sa njima.
Pokazatelj: uzima cipelicu koju pokušava da navuče na nogu.
– Zna kada se okončava neka aktivnost ili dešavanje.
Pokazatelj: kada odrasli zatvori slavinu tokom kupanja, dete pruža ruke ka njemu da ga podigne iz kade.
– U stanju je da predvidi neki događaj na osnovu događaja koji mu prethode.
Pokazatelj: kada mu roditelj obuče jaknu, uzima loptu jer zna da ide napolje; kada odrasli uzme daljinski upravljač okreće glavu ka televizoru.
Znanje o sebi i drugima
– Zna kako da izazove određenu reakciju odraslih.
Pokazatelj: dete ponavlja radnje koje su izazvale smeh odraslih (15 meseci)
– Razlikuje sebe od drugih.
Pokazatelj: prepoznaje svoj lik u ogledalu; reaguje na svoje ime.
– Razlikuje osobe s obzirom na njihov uzrast.
Pokazatelj: traži pomoć samo od odraslih.
– Ume da proceni kada samo nije u stanju da obavi željenu radnju i da onda traži pomoć odraslog.
Pokazatelj: pokazuje prstom igračku koja je visoko na polici.
– Na zahtev pokazuje neke delove svog tela: oko, glava, nos… (pred kraj ovog perioda)

Emocionalni i socijalni razvoj

Emocionalni razvoj
Ispoljava radost u različitim situacijama: na svoje postiguće, kao reakciju na neočekivan događaj (sa oko 12 meseci), očekujući odobravanje.
Pokazatelji: smeje se kada roditelj hoda na neobičan način, kada stavi neki predmet na glavu ili očekujući da ga roditelj zagolica; smeje se kada uspe da roditelju stavi kačket na glavu, radosno podiže ruke ili tapše i kaže „bravo“ kada uspe da naniže kolutove na štap.
– Začeci ponosa: pozitivno doživljava sebe kada uspe da ovlada sredinom i motoričkim veštinama (počev od oko 10 meseci).
– Koristi osobu za koju je vezano kao „bazu sigurnosti” prilikom istraživanja sredine (najočiglednije počev od godinu dana).
Pokazatelj: kada se s majkom nađe u nepoznatom okruženju, dete se privija uz nju i traži ohrabrenje da bi zatim ubrzo krenulo da istražuje sredinu, povremeno ostvarujući s majkom kontakt pogledom i/ili dodirom
– Izražen strah od odvajanja tipičan za ovaj uzrast: od oko osmog meseca.
Pokazatelji: ne dozvoljava majci da se odvoji od njega, traži da stalno bude nošeno, neprestano doziva majku, ne dozvoljava da ga neko drugi uspava, i sl.
– Burno Ispoljava bes prilikom osujećenja (počev od otprilike 16 meseci).
Pokazatelji: kada majka želi da skine dete s ljuljaške ili odbija da mu da željenu igračku ili slatkiš, dete pruža aktivan otpor – baca se na pod, plače, bacaka se, udara rukama, grize.
Ispoljava tugu kao reakciju na razdvajanje važne osobe ili od igračke.
Pokazatelji: plače kad roditelj odlazi ili ako mu uzmu omiljenu igračku
– Formira hijerarhijski organizovanu mrežu osoba za koje je vezano.
Pokazatelj: kada ima mogućnost izbora, obraća se majci radi utehe i podrške, a ako ona nije prisutna, obraća se baki
Socijalni razvoj
Pokazuje interesovanje za druge osobe, pored onih za koje je vezano.
– Pokazuje interesovanje za drugu decu i uspostavlja kontakt.
Pokazatelji: posmatra drugu decu, osmehuje se, pokušava da ih dodirne.
– Pravi razliku između odraslih i dece (počev od otprilike 15. meseca).

Pokazatelji: sasvim malu decu, naročito ako su u kolicima, naziva „beba“; starije žene sede kose imenuje „baka“, starije muškarce „deda“
– Pozdravlja se prilikom odlazaka.
Pokazatelj: maše ručicom „papa”; kaže „ćao” kada se rastaje od osoba.
– Poziva odrasle osobe po imenu i skreće im pažnju na sebe.
– Zna da odbije nalog (pred kraj ovog perioda).

Pokazatelj: određeni nalog dete odbija odmahivanjem glavom ili izgovorenim „neću”.
– Reaguje na zabranu odraslih prekidom započete aktivnosti (pred kraj ovog perioda).
Pokazatelj: na zabranu odraslog, iskazanu gestom i govorom, dete će na kratko vreme ili trajnije prekinuti započetu aktivnost.
– Traži odobravanja i potvrdu od roditelja; traži da „bude viđeno”.
Pokazatelji: kad počne sa sedenjem ili stajanjem okreće se ka roditeljima i pogledom traži potvrdu da je uradio nešto posebno; negoduje ako nije u centru pažnje, ako odrasli više pažnje posvećuju nečem/nekom drugom.
– Prepoznaje osećanja drugih, na negativna osećanja reaguje uznemirenjem i plačem i traži utehu od odraslih (počev od otprilike 12. meseca).
Pokazatelj: prepoznaje da je neko ljut, može da se uplaši toga i da traži utehu kod roditelja.
– Samoinicijativno pokazuje i daje odraslima predmete i tako ih uključuje u razmenu.
– Izvršava jednostavnije naloge odraslih i upućuje im jednostavne zahteve.
Pokazatelji: donosi predmete na zahtev; traži od odraslih da mu dodaju željeni predmet (pomoću gesta ili rečju „Daj”, „Hoće”, „To”).
– Uzima učešće u onome što interesuje roditelje.
Pokazatelj: prati pogled roditelja ka predmetu interesovanja (posle 12. meseca).
Razvoj identiteta
– Počinje da reaguje na svoje ime.
– Prepoznaje sebe na fotografijama i video snimcima. Prepoznaje svoj lik u ogledalu i razlikuje ga od sebe (počev od otprilike 18. meseca).

Pokazatelji: namerno pravi grimase, skače i izvodi neobične pokrete pred ogledalom i uživa gledajući se; kada mu se stavi kapa/šnalica na glavu ili krema na nos i zatim se postavi pred ogledalo, dete pokušava da dohvati i ukloni stavljeni predmet na sebi.
– Prepoznaje svoje stvari i ne prepušta ih drugima.
– Poseduje igračku ili predmet koji ga umiruje u odsustvu roditelja (počinje pre kraja prve godine).

Pokazatelj: lako se uspavljuje ako grli plišanog medu, svugde ga nosi ili vuče sa sobom, negoduje kad ga izgubi ili kad on bude opran.
– Sve ređe podleže “emocionalnoj zarazi“.
Pokazatelj: neće automatski zaplakati svaki put kad druga beba zaplače.

Motorički i senzorno-perceptivni razvoj

-Podiže se u sedeći položaj.
Pokazatelj: početkom ovog perioda, iz ležećeg ili potrbušnog položaja, dete se okreće preko kukova ili glave na bok, lagano odiže trup i uz oslanjanje na jednu ruku, podiže se u sedeći položaj.
– Samostalno stoji.
Pokazatelj: krajem desetog meseca, dete kratko stoji pridržavajući se za ruke ili nameštaj.
– Podiže se u stojeći stav.
Pokazatelj: tokom 11. meseca života, pridržavajući se uz nameštaj, uz vidan napor, samostalno se podiže u stojeći položaj.
– Samostalno i stabilno sedi.
Pokazatelj: sa godinu dana dete samostalno sedi uspravnih leđa i sigurno održava ravnotežu pri dužem sedenju. I pri izvođenju iz ravnoteže (npr: podizanjem nogu, dohvatanjem predmeta sa različitih visina), ono uspešno balansira.
– Puzi.
Pokazatelj: sa godinu dana, dete puzi na rukama i kolenima uz ukrštenu koordinaciju (leva ruka–desna noga, desna ruka–leva noga), a sa 15 meseci puže uz stepenice.
– Hoda, savlađujući nedovoljnu ravnotežu.
Pokazatelj: sa godinu dana, dete hoda pridržavajući se uz nameštaj ili uz držanje za jednu ruku, sa 15 meseci samostalno hoda uz diskretno proširenu površinu oslonca i raširene ruke, a krajem ovog perioda samostalno hoda sa rukama spuštenim niz telo.
– Sposobno je da čučne i samostalno ustane iz čučnja.
Pokazatelj: sa 15 meseci dete je sposobno da samostalno čučne i vrati se u stojeći položaj (više mu ne treba siguran oslonac), ono može da podigne loptu sa poda, pri čemu ne seda i ne oslanja se.
– Trči, savlađujući nedovoljnu ravnotežu.
Pokazatelj: krajem ovog perioda, pri trčanju dete gazi celim stopalom. Pred preprekama gubi ravnotežu i pada ili se neuspešno zaustavlja.
– Može da drži u obe ruke po predmet i da ih voljno ispušta.
Pokazatelj: tokom osmog meseca, dete je u stanju da kratko vreme drži po predmet u obema rukama, tako je dostignut značajan razvoj u bilateralnoj sposobnosti. Kada prestane interesovanje za jedan predmet, ono ga voljno ispušta.
Zapaža detalje na predmetima (neravnine, šupljine, spojeve) i ispituje ih kažiprstom.
Pokazatelj: na lutki, najčešće kažiprstom ispituje oči, ukoliko su istaknute (tokom desetog meseca).
– Hvata sitne predmete kažiprstom i palcem.
Pokazatelj: hvata sve više prstima; sa 12 meseci hvata mali predmet vrhovima savijenog kažiprsta i savijenog i oponiranog palca.
– Može da drži u obe ruke po predmet i da više puta udara jedan o drugi.
Pokazatelj: tokom desetog meseca, ruke su u obostranim aktivnostima dovoljno uvežbane da dete može, držeći predmete u svakoj ruci, koordinisati približavanje i udaljavanje ruku sa tim predmetima. Igračke lupka jednu o drugu.
– Voljno i ciljano daje tj. pruža predmete.
Pokazatelj: tokom 12. meseca stavlja predmete u pruženu ruku ili neku posudu, kutiju, fioku.
– Prati zvuke svojstvene određenim pojavama i događajima.
Pokazatelj: početkom ovog perioda, prati zvuke iz prirode, glasove životinja, zvuk mašina i počinje da odgovara na njih; isprobava različite zvuke i pravi buku: maše zvečkom, gužva hartiju, udara kašikom o sto i sl.
– Razlikuje krug.
Pokazatelj: sa 18 meseci, pravilno prepoznaje krug i postavlja ga precizno u odgovarajući otvor.
Razvoj navika i samostalnosti
– Učestvuje u oblačenju i svlačenju odeće, pokazajući saradnju.
Pokazatelj: Sa godinu dana starosti, dete tokom oblačenja sarađuje tako što podiže i pruža nogu i druge delove tela, tako da olakšava oblačenje i svlačenje.
– Pridržava šolju i pije iz nje.
Pokazatelj: Prvo uz pomoć, a sa 15 meseci samostalno, dete uzima čašu sa stola, prinosi je ustima, pije, a zatim je odlaže na sto.
– Koristi sapun za pranje ruku i trlja ih jednu o drugu.
Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete pokazuje veću veštinu i samostalnost u pranju ruku, počinje da koristi sapun i izvodi korektnije pokrete pranja.
– Krajem ovog perioda, dete je svesno razlike između hladnog i toplog, pa kada je upozoreno da je u šolji toplo mleko ili čaj, uzeće je obazrivo.
– Nekoliko zalogaja jede sam kašikom.

Pokazatelj: tokom hranjenja, dete starosti 18 meseci, čvrsto drži kašiku sa hranom, prinosi je ustima i uzima hranu.
– Krajem ovog perioda, dete pokušava da skloni ili skine dodatnu odeću, ako mu je vruće, ili da je obuče, ako mu je hladno. U tome mu je još uvek potrebna pomoć odraslog

Razvoj komunikacije

Razvoj verbalne komunikacije
– Reaguje na svoje ime, odaziva se (oko 9 meseci).
– Prekida aktivnost na „Ne” i „Nemoj”.
– Kroz aktivnost sa odraslima počinje da povezuje reči sa objektima i situacijama.
– Razume govor oslanjajući se na kontekst i prethodno iskustvo.

Pokazatelj: pruža imenovani objekat drugoj osobi na zahtev. Ispunjava jednostavne naloge i izvodi aktivnost na zahtev (npr. Daj tati, Maši pa-pa).
– U stanju je da jednostavne iskaze razume samo na osnovu reči, bez pratećih neverbalnih pokazatelja (12 meseci).
Pokazatelj: razume iskaz kao što je Nema mace.
– Razume reči koje označavaju pojedine delove tela Pokazatelj: adekvatno odgovara na pitanje kao što je Gde je nos (glava, noga).
– Raspoznaje nazive poznatih objekata i poneku reč koja nije naziv objekta.

Pokazatelj: sposobno da u grupi od 4 ili više poznatih objekata izabere 2 imenovana objekta (npr. Daj mi kašiku i loptu) i razume predlog u ili na.
– Počinje da koristi prve prave simbole.
– Povezuje gest i reč prelazeći sa neverbalnih na verbalna sredstva izražavanja (15 meseci).

Pokazatelj: kada čuje naziv objekta okreće se ka njemu, pokazuje u tom pravcu.
– Gledajući u predmet izgovara nešto što ne mora da liči ni na jednu poznatu reč.
– Podražava glasove i reči koje čuje; pokušava da ponovi ritmične slogove i rime.

Pokazatelj: učestvuje u igrama tipa Eci, peci, pec u skladu sa svojim mogućnostima.
– Počinje funkcionalno da koristi glas i govor.
Pokazatelj: viče da bi pozvalo majku iz druge sobe.
– Pojava dečjeg „žargona”: podražava govor, melodiju rečenice, varira intonaciju. Dete zvuči kao da govori (oko 9 meseci).
Pokazatelj: izgovara u poveznom nizu glasove i slogove kao što su buun, amajoo, giguu. Sa veće udaljenosti zvuči kao da izgovara razvijene rečenice.
– Pojava protoreči: funkcionalno koristi određenu kombinaciju glasova za određeni tip situacija, kao da su u pitanju prave reči (oko 12 meseci).
Pokazatelj: Izgovara „Ba” svaki put kada nešto baci
– Pokazuje zrelost u prihvatanju verbalnog obraćanja. Uključuje se u verbalnu razmenu.
Pokazatelj: prepoznaje razlike u intonaciji i pauze u obraćanju. Sluša, sposobno je da sačeka svoj red u razmeni. Odgovara neverbalno, oglašavanjem ili rečju.
– Postaje svesno da govorom može da utiče na nečije ponašanje i da ga menja (posle 15 meseci).
Pokazatelj: pokušava da podigne velikog medu, ali ne uspeva, a potom se okreće ka majci i kaže Ungh! očekujući da ga ona podigne.
– Počinje da ukazuje na objekat zajedničkog interesovanja koristeći reč ili protoreč (oko 18 meseci).
Pokazatelj: Majka obuva dete, a ono kaže Cim (čizme).
– Prepoznaje i održava temu razgovora. Sposobno je i da je promeni, tj. da uvede novu temu razgovora.
Pokazatelj: majka priča o medi, a dete donosi medu i pokazuje. Ili, donosi slikovnicu, u nameri da uvede novu temu. – – Koristi jezik u skladu sa socijalnim normama.

Pokazatelj: uz pomoć odraslog pozdravlja se prilikom odlaska ili susreta sa poznatim osobama tako što maše i kaže Pa-pa.
– Prati razgovor dve osobe kao da sluša, iako veći deo sadržaja ne može da razume.
– Razume nalog čije ispunjenje podrazumeva izvršenje dve aktivnosti u nizu (18 meseci).

Pokazatelj: adekvatno ispunjava nalog Uzmi loptu i baci je tati.
– Raspolaže sa malim brojem pravih reči (5-20) koje može dosledno da koristi za određeni objekat ili situaciju.
Pokazatelj: izgovara pretežno imenice, zna da imenuje 1 do 3 značajne osobe, igračke, poneki deo tela ili odeće. Ima poneku reč kojom označava vidljivu promenu stanja ili situacije (pao, nema, ode), kao i takozvane komunikativne reči (pa-pa, da).
– Izgovor reči varira.
Pokazatelj: na primer, reč jabuka u toku jednog dana izgovara na različite načine – abuka, abu, jabu.
– Izgovara jednočlane iskaze, tj. iskaze od jedne reči i poneku frazu (18 meseci).
Pokazatelj: Može da produkuje samo iskaze od jedne reči, npr. Maca, Sedi, Daj i fraze Daj to, Šta to, Gde je.
Razvoj neverbalne komunikacije
– Konstruiše značenje: pripisuje simboličko značenje objektima oslanjajući se na opažajne karakteristike.
Pokazatelj: disk za igru „frizbi” stavlja na sto i koristi ga uz kašiku kao tanjir
– Imitira pojave dok su prisutne u situaciji.
Pokazatelj: podražava zvuk fena.
– Počinje odloženo da imitira neku pojavu ili aktivnost (12 meseci).
– Ume da zadobije pažnju odraslog.

Pokazatelj: poziva osobu tako što ponavlja one radnje koje izazivaju interesovanje: oglašava se, tapše rukama, smeši se.
– Prihvata predmet zajedničkog interesovanja. Različiti objekti mogu postati predmet zajedničke pažnje deteta i odraslog.
Pokazatelj: prihvata objekat koji mu se pruža, usmerava pažnju na njega i počinje da učestvuje u interesovanju odraslog.
– Sluša sve zvuke iz okoline i odgovara na njih (vokalizacijom ili na drugi način). Prati muziku i pevanje, kreće se u pokušaju da prati ritam.
Pokazatelj: Cupka gornjim delom tela, glavom i rukama. Gleda u osobu koja peva. Razlikuje emocionalni ton u komunikaciji.
– Osetljivo je na svaki vid obraćanja.
Pokazatelj: na vedar glas odraslog odgovara pozitivnim interesovanjem, a na ljutiti ton počinje da se mršti ili plače.
– Koristi telo i sva čula u komunikaciji.
Pokazatelj: odgovara na obraćanje, inicira kontakt, započinje igru sa odraslim. Pokreće telo, mimiku, glas, naizmenično ili istovremeno (npr. gleda u majku, podiže ruke u želji da ga ona podigne i izgovara „da-da“).
– U stanju je da učestvuje u protokonverzaciji, dužoj neverbalnoj razmeni čija je funkcija pre svega izražajna (još nema razmene pravih značenja).
Pokazatelj: glasovima i celim telom učestvuje u dužoj interakciji koja liči na pravi razgovor, iako nema razvijen govor (18 meseci).
– Razmenjuje aktivnosti sa odraslim.
Pokazatelj: Pruža odraslom nepoznati predmet, očekujući da on započne neku aktivnost sa njim.
– Prati odraslog i pokušava da se nadoveže svojom akcijom.
Pokazatelj: odigrava radnje i situacije od pre nekoliko dana, imitira živa bića i glasove životinja, osobe koje je prethodno video u nekoj aktivnosti.
– Razvija gestove (15 meseci).
Pokazatelj: razvija gest pokazivanja: u početku isteže celo telo da dohvati željeni objekat, zatim samo pruža ruku u tom pravcu, na kraju pokazuje prstom ka objektu.
– Gleda u objekat koji mu neko sa udaljenosti pokazuje. Za udaljene objekte skrivene iza zaklona, i sam koristi gest pokazivanja.
– Na gest odraslog odgovara gestom.

– Komunicira sa odraslim putem simboličke igre i „kao da” aktivnosti. Prikazuje nešto i saopštava igrom.
Pokazatelj: vrti kašičicu u šolji, kao da nešto mućka. Stavlja jastuk pod glavu, sklapa oči i pravi se kao da spava.
– U stanju je i da samostalno započne komunikaciju preko predmeta zajedničke pažnje i da razvija interakciju
Pokazatelj: sam pruža predmet odraslom i održava razmenu u vezi sa predmetom.
– Može da predvidi postupke i prepozna nameru drugog u svakodnevnim situacijama.
Pokazatelj: majka seda na stoličicu pored vrata, a dete prepoznaje situaciju obuvanja, i donosi svoju cipelicu. Majka stavlja cipelicu na jednu nogu, a dete potom pruža i drugu.
– Prepoznaje cilj aktivnosti neke osobe i ume da ga ostvari čak i kada ga ta osoba nije ostvarila (15 meseci).
Pokazatelj: odrasli začikava dete tako što „bezuspešno pokušava” da otvori kutiju, ali „ne uspeva” da razdvoji poklopac i donji deo. Zatim pruža kutiju detetu. Dete preuzima kutiju i otvara je.

Literatura

Baucal A. Standardi zarazvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta: UNICEF, 2012 (Beograd: Grafiprof).

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

3 × 3 =