Igra i dečji razvoj su međusobno zavisni. Igra promoviše razvoj dece, a razvoj dece utiče na kvalitet igre. Zbog toga, ako želimo da unapredimo razvoj deteta, trebalo bi da razumemo dečiju igru. Ali, razumevanje dečje igre nije tako jednostavno. Za to je potrebno da budemo upoznati sa dečjom motivacijom, dečjim potrebama, sposobnostima,… Takođe, treba da poznajemo značaj dečje igre, karakteristike dečije igre prema uzrastu, itd. Osim navedenog, za bolje razumevanje dečje igre veoma je važno i da znamo i razumemo koje sve vrste igre postoje.
U pedagoškoj literaturi, najčešće se spominju 4 vrste igre. U daljem tekstu, objašnjena je svaka od tih vrsta.
1. Funkcionalna igra
Funkcionalna igra podrazumeva da deca obavljaju određene funkcije svog tela, igračaka ili stvari koje su savladala. Ova vrsta igre je prva igra u životu dece i jedina igrana aktivnost kod beba. Na primer, bebe se igraju funkcionalne igre stavljajući prste u usta.
Najčešće funkcionalne igre su motoričke aktivnosti. Primeri funkcionalnih igara takođe mogu biti: skakanje na jednoj nozi, hodanje unazad, uključivanje i isključivanje TV-a, sviranje glasova itd.
2. Imitativna igra
Igrajući imitativnu igru, dete na svoj način pokazuje stvarnost. Deca počinju da igraju ovu vrstu igre otprilike oko 18 meseci starosti. U početku je ova vrsta dečije igre jednostavna, kao deo zajedničkih aktivnosti sa odraslima.
Jedna od najčešćih imitativnih igara uloga je „hranjenje“. Držeći kašiku, dete hrani druge ljude ili sebe jednostavnim pokretima ruke. Kasnije, oko 24 meseca dečjeg uzrasta, imitativne igre počinju da budu složenije. Na primer, dete hrani druge ljude ili sebe koristeći salvetu za brisanje usta, pričajući tokom igre, itd. Takođe, imitativne igre su igre iluzija, dramske igre, fikcija (devojčica zamahuje bebom, dete se igra doktora, itd.).
U suštini, sve aktivnosti odraslih koje dete posmatra i razume mogu postati predmet imitativne igre. Zadatak odraslih je ohrabrivanje deteta da se igra. Odrasli bi trebalo da obezbedi prostor, vreme i igračke. Ali, pre svega, najvažnije je da izrazi interesovanje za igru i da često učestvje u njoj.
3. Konstruktivna igra
Konstruktivna igra obuhvata aktivnosti u kojima dete oblikuje, nadograđuje materijal za postizanje određenog cilja. Rezultat tih aktivnosti ne mora uvek da bude nešto funkcionalno, kao u slučaju šivenja odeće za bebu, posteljine i slično. Mogu se igrati bez ikakve ideje i krajnjeg rezultata.
Poznate konstruktivne igre su igranje lego kockama kada deca oblikuju kocke kao model stvarnog predmeta.
4. Igre sa pravilima
Ova vrsta dečje igre uključuje one igre u kojima svi igrači moraju da poštuju određena pravila.
Često deca konstituišu pravila tokom igre, pa igre bez pravila postaju igre sa pravilima. Takođe, ogroman broj igara ima određena pravila koja se prenose s generacije na generaciju u određenim kulturama. Ove igre uključuju domine, šah, oslobođenje stubova,…
Kroz igre sa pravilima deca postaju svesna važnosti poštovanja pravila. Deca treba da igraju po pravilima da bi osvojila nagradu koju daje cilj igre. Na taj način, razvija se osećaj za sistem. Takođe, ove igre promovišu dečju odgovornost, percepciju, inteligenciju, govorne sposobnosti, toleranciju, empatiju, odgovornost, osećaj pripadnosti grupi, itd.
| Vrsta igre | Objašnjenje | Primeri |
| Funkcionalna igra | Jednostavni mišićni pokreti koji se ponavljaju sa predmetima ili bez njih. Dete koristi, isprobava i tako razvija svoje sposobnosti (funkcije). | drmanje zvečke; skakanje gore-dole;… |
| Imitativna igra | Upotreba ljudi ili predmeta kao simbola za nešto što inače nisu. | pretvaranje da je čep šoljica za kafu; igranje Betmena;… |
| Konstruktivna igra | Baratanje predmetima sa namerom da se od njih nešto napravi, stvori. | pravljenje kula od kocki, pravljenje voza od žetona;… |
| Igre sa pravilima | Igranje igara sa unapred poznatim pravilima i ograničenjima. | Čoveče, ne ljuti se; žmurke; ćorave bake; … |
Savet
Očigledno, dečje igre su dečiji poslovi. Ako kombinujete igru sa učenjem, bez obzira o kojoj se igri radi, učenje će postati sastavni deo života dece. Ovo je posebno važno za mlađu decu jer bebe i predškolarci uče čulnom razmenom sa okolinom, a ova razmena se uglavnom ostvaruje kroz igru. Zbog toga je poželjno da odrasli igru dece usmeri u kognitivnom pravcu, na učenje emocionalnih kompetencija, negovanje društvenih odnosa i unapređenje svih aspekata razvoja.
P.S.
Da li vam se sviđa ovaj članak o 4 vrste igre? Da li razumete objašnjenja i primere? Molim vas, ako imate još primera ili neka pitanja o ovoj temi, podelite ih sa nama.
