Home > Predškolarci > Nega i vaspitanje dece na uzrastu od 24 do 36 meseci

Nega i vaspitanje dece na uzrastu od 24 do 36 meseci

Nega dece

Na ovom uzrastu, deca su već stekla navike lične higijene uz oslanjanje na sposobnost razumevanja, a to je ujedno i osnova za usvajanje pravilnog i pozitivnog odnosa prema zdravlju za kasniji period. Dete takođe počinje samostalno da pere ruke, koristi sapun, a pred kraj ovog uzrasta i samostalno da pere zube. Odrasli treba uvek da bude pored njega da priskoči u pomoć, da mu pomogne i ohrabri ga.

Zbog još veće pokretljivosti i raznovrsnijeg kontakta sa sredinom, vršnjacima i odraslima, dete lakše oboli, a naročito od bolesti koje se prenose kontaktom. Iz tih razloga, značajne su mere lične higijene u najširem smislu reči, kako u obezbeđivanju higijenskih uslova za dete, tako i u usvajanju od strane deteta (pranje ruku, umivanje lica, očiju, ušiju, nosa, nega kose, kože, noktiju i ekstremiteta).

Iz svega navedenog proizilazi obaveza odraslog da obezbedi optimalne uslove za ostvarivanje pozitivnih uticaja na dete u pogledu održavanja higijene. Pri tom, odrasli treba uvek da imaju na umu da su oponašanja i identifikacija dece sa roditeljima posebno značajni za formiranje higijenskih navika.

Socijalno-emocionalni odnosi

Iskustvo koje je dete steklo do ovog uzrasta omogućuje da realnije prihvati nova lica, sa manje straha i više radoznalosti. Deci na ovom uzrastu treba prići sa interesovanjem za njih i spustiti se na njihov nivo pri pokušaju uspostavljanja kontakta. Razgovori sa njima treba da budu jednostavni i razumljivi.

Deca na ovom uzrastu lakše uspostavljaju kontakt sa odraslima nego sa decom jer im se odrasli prilagođavaju. U novoj sredini vršnjaka, dete je sigurnije ako je u blizini odraslog ili vaspitača i često će zatražiti da ga drži za ruku što mu treba i ispuniti. Ovo ne traje dugo jer dete samo ispušta ruku čim mu to nije neophodno.

Ljubomora je, kao i na prethodnom uzrastu, dosta izražena. Veoma je važno da svojim ponašanjem odrasli ne pojačavaju ljubomoru. Pohvala i izražavanje ljubavi prema deci moraju odmereno da se ispoljavaju da se ne bi pojačavala ljumobora.

Nekim svojim zaključcima dete navodi na mišljenje odrasle da je veoma zrelo i da dosta toga razume, a neprestano pita i po nekoliko puta za naizgled vrlo jednostavnu stvar ili situaciju. Ovo izaziva nestrpljenje kod odraslih, iz čega izbija sukob. Detetu treba i nekoliko puta ponoviti isti odgovor ili ga podstaći da ono odgovori na svoje pitanje onako kako misli da treba ili pronaći jednostavniji (ali istinit) odgovor, koji će dete moći da shvati. Dešava se da dete pitanjima samo nastoji da privuče pažnju odraslih, da kontaktira sa njima, da neprestano ponavlja pitanje. Tada se treba baviti detetom razgovarajući o onome o čemu pita, ali da i ono daje svoje mišljenje dok ga pažljivo slušamo.

Igra

Funkcionalne igre se i u ovom uzrastu delom odvijaju oko motoričkih funkcija, doduše složenijeg oblika. Tu spadaju:

  • različite igre složenog održavanja ravnoteže (balansiranje na maloj podlozi na kojoj se stoji, stajanje na jednoj nozi),
  • složeni oblici hodanja i trčanja (hodanje po liniji, skakutanje na jednoj nozi, trčanje, trčanje sa zaokretima, penjanje uz različite naprave)
  • kao i složenije radnje pomoću ruku (bacanje i prihvatanje lopte, ciljanje pomoću bačenog predmeta, škrabanje sitnijih šara pomoću olovke, itd.).

Eksplorativne (istraživačke) igre su i dalje vrlo česte i zanimljive za decu. Istraživanje aktivnosti će izazvati svaka novina u situaciji, svaki novi predmet. Posebno su za decu ovog uzrasta interesantne one igre koje se sastoje u ispitivanju mogućnosti kombinovanja predmeta (dovođenja u međusobne prostorne, mehaničke, statičke ili samo vizuelne odnose različitih predmeta). Te igre u ovom uzrastu postaju prave konstruktivne igre, igre građenja. Među tim igrama najčešće su građenje pomoću kocki („kula”, „most”, „voz”, „kapija”), igre plastelinom, igre peskom i peskom i vodom, igre hartijom (gužvanje, cepanje, lepljenje), itd.

Imitativne igre u ovom uzrastu dobijaju pravi značaj. Pored igara predstavljanja pojedinačnih radnji, sada se javljaju složenije kombinacije igrovnih radnji. Pomoću takvih radnji dete već sastavlja malu dramsku priču (predstavu). U tu priču uključene su pored igrovnih radnji i simbolički predmeti, tačnije jedni predmeti koji predstavljaju druge). Uveliko se uključuje govor kao element od koga se gradi igra. Na primer, ako ne postoji odgovarajuća igračka, dete neki predmet imenuje onim što mu je potrebno za igru. Javljaju se i igre uloga. Dete u igri uzima ulogu određene osobe, na primer, postaje „mama”. Pojava ovakvih igara uloga je novina ovog uzrasta i posebno je značajna za socijalno-emocionalni razvoj deteta jer omogućava detetu da u toku igranja različitih uloga iskusi kakva je specifična uloga svake ličnosti.

Nije dovoljno da odrasli stvori samo povoljne uslove za dečju igru, nego i da sam aktivno učestvuje u igri, onemogućavajući tako jednoličnost, siromaštvo igre i nedovoljnu aktivnost dece. Učestvujući u igri, odrasli pomaže da igra postane bogatija i složenija, a istovremeno stvara kod dece pozitivno emocionalno raspoloženje.

Motoričke aktivnosti

Na ovom uzrastu, deca su stalno u pokretu: mnogo hodaju, trče, penju se, skaču. Njihove igre sastoje se vrlo često od različitih pokreta koji se stalno menjaju: čas puze četvoronoške podražavajući neku životinju, čas se penju na nešto samo zato da bi skočila, čas trče za loptom, kolicima, obručem ili jedan za drugim.

Kao i na prethodnom uzrastu, želja za penjanjem je vrlo izražena i treba je zadovoljiti omogućavanjem penjanja na različite uzvišice, stepenice, lestve pričvršćene na zid, kao i penjanje na različite predmete (stolice, klupice, panjiće…).

Lopta je i dalje omiljena i privlačna igračka, koja se sada koristi na različite načine. Deca je mogu kotrljati po podu, travi, stazi, nagnutoj dasci, niz tobogan. Takođe, mogu se igrati igre bacanja manjih loptica u dalj, prebacivanja preko prečke ili kanapa postavljenog u visini dečjih očiju, bacanja i hvatanja u parovima, dodavanja lopte preko glave unapred i unazad, šutiranja i trčanja za njom s ciljem da se ponovo šutne,…

Za razliku od prethodnog uzrasta, deca ovog uzrasta u igru unose dopunske radnje koje zahtevaju složene i koordinirane pokrete, potrebu da se često obraćaju odraslima, a pojavljuje se i nov način upotrebe igračaka.

Igra peskom i vodom je posebno interesantna i privlačna za decu na ovom uzrastu. U pesku se dete može igrati zakopavanja nekog predmeta, zasipanja ruku peskom, pravljenja uzvišice, rupica, prokopavanja kanala, crtanja štapićem po mokrom pesku i dr.

Deca ovog uzrasta čine često ritmičke pokrete: mogu da igraju, da udaraju nogama u ritmu, da hodaju uz muziku i izvode različite pokrete sa predmetima (zastavice, trake, cveće) usklađujući ih takođe sa ritmom.

Senzorno-perceptivne aktivnosti

U svakodnevnom procesu nege i hranjenja treba podsticati i dalje osamostaljivanje dece. Odrasli treba da omogući deci da u tim prirodnim situacijama dožive raznovrsne osobine predmeta (da voda može biti topla i hladna, da sapun lepo miriše, da su ruke kada se stave pod vodu mokre, a kada se izbrišu suve, itd.).

Deca na ovom uzrastu samostalno uzimaju hranu, a odrasli treba u ovim situacijama da omoguće deci da osete različite ukuse hrane (da je supa topla, meso slano, kolač sladak, itd.). Takođe, odrasli treba da podstiču decu da učestvuju u poslovima koji se u to vreme obavljaju, naravno prema mogućnostima (da stave tanjire i salvete na sto, da vide kako se sipa supa, seče hleb, ljušti jabuka itd.).

Dalje osamostaljivanje dece ide u pravcu samostalnog svlačenja, a odrasli u toj prirodnoj situaciji treba da podstiču decu da dodirom osete razliku u kvalitetu materijala (da su pantalone grube, da džemper ima dlačice, itd.).

Deca ovog uzrasta treba veliki deo vremena da provode napolju kad god to vremenske prilike dozvoljavaju. Odrasli treba da omogući deci da mnoge prirodne pojave (sunce sija, kiša pada, sneg pada, vetar duva, da je sneg hladan, kiša mokra) dožive i praktično upoznaju u neposrednom kontaktu sa prirodom. U dvorištu, parku, livadi deci treba skrenuti pažnju na grm, drvo, travu, cveće, na let ptice, cvrkut, proletanje aviona, na sve ono što ih okružuje jer se tako bogati njihovu percepciju.

Odrasli treba da omoguće deci da se sretnu sa nekom od životinja (pas, mačka, ptica, leptir, buba, mrav, riba, glista). Kroz zajedničku brigu o životinjama, deca treba da dožive da životinja može biti plašljiva, ljuta, mala, da ima meko krzno ili lepo perje, da jede određenu vrstu hrane, i dr.

Deca se vrlo rado igraju i prirodnim materijalom: pesak, voda, sneg, šišarke, kamenčići, lišće, žir, kesten, grančice itd. Aktivnosti ove dece su složenije nego na prethodnom uzrastu, pa je neophodno obezbediti odgovarajuća sredstva (kofice, loptice, modle, ribice, lađe, patke). Odrasli treba najpre da pokaže deci kako može da se koristi taj materijal (kako se kopa, kako se pune modlice), a zatim da podstiče decu da to i sama urade, kao i da nalaze nove mogućnosti u korišćenju materijala.

Putem svih ovih igara dete uči da upoređuje predmete, da izdvaja njihova bitna obeležja, proširuje znanja o predmetima koji ga okružuju, formira elementarne predstave, razvija pažnju i ostale psihičke funkcije.

Muzičko-ritmičke aktivnosti

Udaraljkama različitih boja zvuka treba podsticati dečje želje za kretanjem i uticati na sklad dečjih pokreta u različitom tempu izvođenja.

Veća sigurnost i spretnost kretanja omogućavaju i kretanje uz muziku vokalnog i instrumentalnog karaktera, što treba negovati. Na taj način se doprinosi i razvijanju estetskog osećaja.

Treba deci izgovarati kratke brojalice, povlačeći i njihovu ritmičnost sviranjem štapićima, trianglom ili nekom drugom udaraljkom. Treba ih podsticati da i ona pljeskaju u ritmu izgovora brojalice. Odrasli mogu izrađivatu u zajedničkoj igri sa decom veći broj originalnih zvečki od različite ambalaže i potom koristiti te zvečke.

Odrasli treba da podstiču decu da povezuju pokrete, pevanje i govor u jednostavne dramske igre. One doprinose boljem razumevanju govora, slobodi iskazivanja i razvijanju želja i navika za druženje.

Treba negovati igre uz muziku i na taj način podsticati druženje i zajedništvo u aktivnostima. Igre u parovima (odrasli-dete ili dete-dete) ili u kolu, mogućnosti su koje, uz slobodno oblikovanje pokreta i pantomimsko prikazivanje sadržaja i pesme, doprinose stvaranju emocionalne klime u grupi, toplini odnosa između dece i dece i dece i odraslih.

Grafičko-likovne aktivnosti

Decu najpre treba upoznati sa različitim mogućnostima škrabanja i crtanja i sa raznovrsnim mogućnostima materijala (crtanje voštanim bojama, pastelama, olovkom, kredom za ploču, flomasterima, štapićem po pesku, snegu itd.), a zatim i slikanje prstima sa odgovarajućim bojama.

Oblikovanje testom i plastelinom predstavlja veliko zadovoljstvo za decu i zato im treba omogućiti da taj materijal gnječe, valjaju, prave kuglice. Cepanje papira, pravljenje mozaika i nizanje perli, takođe predstavlja oblik likovno-grafičke aktivnosti, koji je vrlo privlačan za decu.

Na ovom uzrastu, deca počinju da uočavaju da grafičkim prikazivanjem mogu nešto i da izraze. Sada počinju da zapažaju da ti nacrtani kružići, crte i tačke mogu nešto i da znače, pa im daju neko ime (po onome na šta ih podseća), iako prvobitno nisu imala nameru da nešto nacrtaju. Kako cela ova aktivnost ima karakter igre i stvaranja radosnog raspoloženja, ne treba insistirati kod dece na postizanju određenih rezultata (da nacrtaju određenu temu), već pažnju poklanjati podsticanju same aktivnosti.

Intelektualne aktivnosti

Sve aktivnosti istraživanja predmeta koje su opisane u ranijim uzrastima zadržavaju svu svoju vrednost za podsticanje intelektualnog razvoja i potrebno je negovati u punoj meri. To isto važi i za sve aktivnosti kombinovanja predmeta: čaše koje se ulivaju jedna u drugu, posebno kocke za razvijanje konstruktivnih igara, plastelin, igre sa peskom, vodom, pirinčem, jednostavniji oblici lego-sistema itd.

Zadaci upoređivanja različitih predmeta (ili naslikanih predmeta) interesantni su i podsticajni za ovu decu: pokazivanje koji je predmet veći ili manji, da li je nešto isto ili različito, pokazivanje predmeta koji se u nizu nacrtanih predmeta razlikuju od ostalih, razvrstavanje predmeta po nekoj osobini (svi okrugli ili svi crveni zajedno itd.), prepoznavanje i imenovanje životinja samo na osnovu nekih njihovih delova (na primer, na osnovu slike glave).

Kao što možemo videti iz mape razvoja dece na uzrastu od 18 do 36 meseci, dete počinje da shvata i neke jednostavne kvantitativne odnose i zato su mu interesantni zadaci koji angažuju te sposobnosti. Među takve zadatke spadaju: pronalaženje velikih ili malih predmeta (pri tom se koriste i nazivi za te dimenzije), igranje igre „jedan meni, jedan tebi” (svaki od dva partnera uzima naizmenično, ali ne prebrzo, po jedan predmet i tako se vrši pravična raspodela), izvršavanje naloga tipa „daj jedan” ili „daj dva”, razlikovanje gde ima „jedan”, a gde „mnogo”,…).

Sposobnost da se misli ne samo o samim predmetima, nego i o zamenama (slikama) tih predmeta stavlja se na probu u zadacima kao što su: pronalaženje predmeta čiju sliku pokažemo, imenovanje predmeta čiju sliku dete vidi ili igre stavljanja u kutiju onih predmeta čija se slika nalazi nalepljena na određenoj kutiji, itd.

Najznačajnije aktivnosti za podsticanje novog oblika mišljenja, koje se oslanja na predstave, znake i reči u ovom uzrastu jesu igre predstavljanja (igre mašte, simboličke igre), koje angažuju mišljenje deteta koje nije strogo zavisno od praktičnih pokušaja i pogrešaka i od konkretnih situacija.

Jezičke aktivnosti

I za ovaj uzrast karakteristično je da se govor i komunikacija pomoću govora kod deteta razvijaju u okviru uspostavljanja opšteg dobrog kontakta sa detetom i da se tek delimično govor izdvaja i povremeno osamostaljuje. Takav položaj govora u sklopu opšteg kontakta deteta i odraslog i u okviru njihovih zajedničkih aktivnosti je još neophodan i za razvoj govora, koji dobija smisao upravo u tom kontaktu i pogrešno je razvijati govor na posebnim zanimanjima formiranja govora.

Bogaćenju rečnika doprinosi povremeno traženje od deteta da imenuje na sebi ili na slici delove ljudskog tela, da imenuje sličice predmeta koje mu pokazujemo, da u igri „džepa” ili „kutije” imenuje po redu sve predmete koje jedan po jedan vadimo iz džepa (kutije). Bogaćenju značenja reči koje dete već poseduje doprinose igre parova reči suprotnih po značenju (detetu se kaže jedna reč i traži da navede suprotnu: veliki-mali, gore-dole, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno, itd.). Razumevanju rečenica doprinosi verbalizovanje jednostavnih radnji koje dete vidi (u životu ili na slici); dečak daje loptu – devojčica uzima loptu, ruka je na stolu – noga je ispod stola – lutka je u kutiji – lopta je otišla iza kreveta itd. Takođe su korisne i deci interesantne igre davanja i izvršavanje naloga (stavi kocku iza čaše, daj meni sličicu, a ti uzmi kliker i stavi ga u džep) ili igra pogađanja (pošto se pokaže slika na kojoj su predstavljeni različiti objekti); iz čega pijemo, ko nam daje mleko, čime sečemo nokte, itd.).

Decu takođe treba podsticati da ispričaju ono što se desilo van situacije u kojoj se nalaze. Povremeno treba tražiti da ispričaju malu priču koju su više puta čula.

Jezičke igre same dece u ovom uzrastu razvijaju se u vidu glasovnih igara (ponavljanje nekih sklopova glasova, ponavljanje reči koje čudno zvuče), u vidu skandiranja, pevušenja i ritmičkog ponavljanja nekih reči ili slogova. Takođe, povremeno se pojavljuju igre sa nekim rečeničkim konstrukcijama (ponavljanje nekih oblika rečenica, variranje rečenica). Sve takve aktivnosti dece treba umeti zapaziti, podržavati ih i uvlačiti u njih i drugu decu.

Dramatizacija

Igra odraslih sa scenskom lutkom utiče ne samo na stvaranje prijatne atmosfere kod dece nego i na širenje vidokruga znanja o životinjama, ljudima i njihovom radu, itd. Osim toga, kada je govor lutke pravilan, izražajan, sugestivan, stvaralački interpretiran, utiče i na govornu kulturu deteta.

Odrasli uz pomoć ginjol lutke, sa likom ljudi ili životinja, može da dramatizuje svakodnevne situacije i događaje iz života deteta. Mogu se dramatizovati i kratke priče, recitacije i pesme. Pri tom, glas odraslog treba da prati emocionalna raspoloženja lutke kojom animira i da individualizira lik koji lutka u tom trenutku predstavlja. Pored boje glasa koja se menja u zavisnosti od lika koji se tumači i raspoloženja tog lika, veoma je važno da i položaj i kretanje tela, gestovi i pantomime odgovaraju tom liku (da medved ima sporo, tromo kretanje i dubok glas, a ptica hitar pokret i visok glas). Neophodno je da odrasli u toku animiranja uspostavlja kontakt sa decom i uvlači i samu decu u malu dramsku predstavu.

Dramatizacije mogu biti zastupljene u svim situacijama u toku dana, a najbolje je koristiti ginjol lutke i javajke. Posle male predstave treba podstaći decu da sama nastave sa izvođenjem nekih elemenata dramatizacije (da imitiraju glasove i govor likova ili način njihovog kretanja, njihovu mimiku ili gestove).

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

6 + 2 =