Intelektualni razvoj
| Sposobnost mišljenja |
| – Istražuje jedan predmet kombinujući različite radnje. Pokazatelj: jedan isti objekat stiska, baca, trese, prevrće sa svih strana, lupka njime o podlogu. – Shvata da predmeti postoje i onda kada potpuno izađu iz vidnog polja (9-12 meseci). Pokazatelj: traži predmet koji odrasli pred njim sakrije iza leđa; pronalazi predmet koji je pred njegovim očima sakriven ispod krpe ili nekog drugog predmeta. – Počeci praktične inteligencije: otkriva jednostavne veze između sredstva i cilja (11-12 meseci). Pokazatelj: koristi jedan objekat da bi došlo do drugog, npr. povlači vrpcu, podlogu, da bi došlo do željenog predmeta. – Barata predmetima i razlikuje ih na osnovu nekog upadljivog svojstva (veličina, oblik…) (12-18 meseci). Pokazatelj: stavlja manju kocku na veću; stavlja manje predmete u veću kutiju; uzima kocku koja se nalazi među gomilom lopti. |
| Simboličko mišljenje |
| – Počinje da koristi gestove i reči kojima označava predmete (12-18 meseci). Pokazatelj: pokazuje u pravcu predmeta koji želi da dohvati. Pokazuje predmete koji odrasli imenuje. – Pravilno koristi neke reči. – Pojava simboličke igre „kao da”: dete oponaša neke radnje ali zna da se one ne događaju stvarno (18 meseci) Pokazatelj: dete stavlja glavu na jastuk i pravi se da spava, pravi se da pije iako drži praznu šolju, imitira pokrete brisanja kojima je odrasli sklanjao mrve sa stola. |
| Pamćenje |
| – Imitira neke aktivnosti koje često izvode odrasli, iako ih nije videlo nekoliko dana (15-18 meseci). Pokazatelj: iako nekoliko dana nije išlo napolje, imitira neke radnje koji odrasli izvodi u šetnji npr. tera golubove sa staze; dok hoda, drži ruke na leđima, imitirajući deku koga je videlo pre nekoliko dana. – Može da zapamti aktivnost odraslog koju je videlo samo jednom, a koja mu je privukla pažnju. Pokazatelj: dete pravi pokrete kao da otresa nešto sa kaputa, jer je to, pre nekoliko dana, učinila majka kada je ušla u kuću dok je napolju bila vejavica – Primećuje da se nešto promenilo, da nije onako kako je zapamtilo (18 meseci). Pokazatelj: prilazi vaspitačici koja je prvi put obukla farmerke i pipa je po njima. Odbija da priđe mami koja se upravo vratila od frizera sa znatno promenjenom dužinom kose. – Pamti i ponavlja više vezanih aktivnosti odraslih tačnim redosledom. Pokazatelj: uzima knjigu, otvara je, stavlja prst kao da prati tekst imitirajući ono što je odrasli činio. |
| Pažnja |
| – Pažnju prebacuje sa jedne aktivnosti na drugu. Pokazatelj: igra se, u trenutku kada se čuje iznenadni zvuk okreće glavu ka izvoru zvuka, zatim nastavlja da se igra. – U isto vrema pažnju usmerava i na odraslog i na neki predmet (12 meseci). Pokazatelj: igra se sa igračkom, posmatrajući i slušajući šta mu odrasli govori. – U stanju je da se do 5 minuta bavi nekom aktivnošću. Pokazatelj: stavlja kocke iz jedne kutije u drugu. – Nekada je zaokupljeno sopstvenom aktivnošću u tolikoj meri da mu je teško odvući pažnju na druge sadržaje. Pokazatelj: iako mu se majka obraća dete ne okreće glavu jer je usredsređeno na igračku koja pušta zanimljive zvuke i svetli. |
| Znanje o fizičkom svetu |
| – Zna koja je svrha određenih predmeta i u skladu sa tim barata sa njima. Pokazatelj: uzima cipelicu koju pokušava da navuče na nogu. – Zna kada se okončava neka aktivnost ili dešavanje. Pokazatelj: kada odrasli zatvori slavinu tokom kupanja, dete pruža ruke ka njemu da ga podigne iz kade. – U stanju je da predvidi neki događaj na osnovu događaja koji mu prethode. Pokazatelj: kada mu roditelj obuče jaknu, uzima loptu jer zna da ide napolje; kada odrasli uzme daljinski upravljač okreće glavu ka televizoru. |
| Znanje o sebi i drugima |
| – Zna kako da izazove određenu reakciju odraslih. Pokazatelj: dete ponavlja radnje koje su izazvale smeh odraslih (15 meseci) – Razlikuje sebe od drugih. Pokazatelj: prepoznaje svoj lik u ogledalu; reaguje na svoje ime. – Razlikuje osobe s obzirom na njihov uzrast. Pokazatelj: traži pomoć samo od odraslih. – Ume da proceni kada samo nije u stanju da obavi željenu radnju i da onda traži pomoć odraslog. Pokazatelj: pokazuje prstom igračku koja je visoko na polici. – Na zahtev pokazuje neke delove svog tela: oko, glava, nos… (pred kraj ovog perioda) |
Emocionalni i socijalni razvoj
| Emocionalni razvoj |
| – Ispoljava radost u različitim situacijama: na svoje postiguće, kao reakciju na neočekivan događaj (sa oko 12 meseci), očekujući odobravanje. Pokazatelji: smeje se kada roditelj hoda na neobičan način, kada stavi neki predmet na glavu ili očekujući da ga roditelj zagolica; smeje se kada uspe da roditelju stavi kačket na glavu, radosno podiže ruke ili tapše i kaže „bravo“ kada uspe da naniže kolutove na štap. – Začeci ponosa: pozitivno doživljava sebe kada uspe da ovlada sredinom i motoričkim veštinama (počev od oko 10 meseci). – Koristi osobu za koju je vezano kao „bazu sigurnosti” prilikom istraživanja sredine (najočiglednije počev od godinu dana). Pokazatelj: kada se s majkom nađe u nepoznatom okruženju, dete se privija uz nju i traži ohrabrenje da bi zatim ubrzo krenulo da istražuje sredinu, povremeno ostvarujući s majkom kontakt pogledom i/ili dodirom – Izražen strah od odvajanja tipičan za ovaj uzrast: od oko osmog meseca. Pokazatelji: ne dozvoljava majci da se odvoji od njega, traži da stalno bude nošeno, neprestano doziva majku, ne dozvoljava da ga neko drugi uspava, i sl. – Burno Ispoljava bes prilikom osujećenja (počev od otprilike 16 meseci). Pokazatelji: kada majka želi da skine dete s ljuljaške ili odbija da mu da željenu igračku ili slatkiš, dete pruža aktivan otpor – baca se na pod, plače, bacaka se, udara rukama, grize. – Ispoljava tugu kao reakciju na razdvajanje važne osobe ili od igračke. Pokazatelji: plače kad roditelj odlazi ili ako mu uzmu omiljenu igračku – Formira hijerarhijski organizovanu mrežu osoba za koje je vezano. Pokazatelj: kada ima mogućnost izbora, obraća se majci radi utehe i podrške, a ako ona nije prisutna, obraća se baki |
| Socijalni razvoj |
| – Pokazuje interesovanje za druge osobe, pored onih za koje je vezano. – Pokazuje interesovanje za drugu decu i uspostavlja kontakt. Pokazatelji: posmatra drugu decu, osmehuje se, pokušava da ih dodirne. – Pravi razliku između odraslih i dece (počev od otprilike 15. meseca). Pokazatelji: sasvim malu decu, naročito ako su u kolicima, naziva „beba“; starije žene sede kose imenuje „baka“, starije muškarce „deda“ – Pozdravlja se prilikom odlazaka. Pokazatelj: maše ručicom „papa”; kaže „ćao” kada se rastaje od osoba. – Poziva odrasle osobe po imenu i skreće im pažnju na sebe. – Zna da odbije nalog (pred kraj ovog perioda). Pokazatelj: određeni nalog dete odbija odmahivanjem glavom ili izgovorenim „neću”. – Reaguje na zabranu odraslih prekidom započete aktivnosti (pred kraj ovog perioda). Pokazatelj: na zabranu odraslog, iskazanu gestom i govorom, dete će na kratko vreme ili trajnije prekinuti započetu aktivnost. – Traži odobravanja i potvrdu od roditelja; traži da „bude viđeno”. Pokazatelji: kad počne sa sedenjem ili stajanjem okreće se ka roditeljima i pogledom traži potvrdu da je uradio nešto posebno; negoduje ako nije u centru pažnje, ako odrasli više pažnje posvećuju nečem/nekom drugom. – Prepoznaje osećanja drugih, na negativna osećanja reaguje uznemirenjem i plačem i traži utehu od odraslih (počev od otprilike 12. meseca). Pokazatelj: prepoznaje da je neko ljut, može da se uplaši toga i da traži utehu kod roditelja. – Samoinicijativno pokazuje i daje odraslima predmete i tako ih uključuje u razmenu. – Izvršava jednostavnije naloge odraslih i upućuje im jednostavne zahteve. Pokazatelji: donosi predmete na zahtev; traži od odraslih da mu dodaju željeni predmet (pomoću gesta ili rečju „Daj”, „Hoće”, „To”). – Uzima učešće u onome što interesuje roditelje. Pokazatelj: prati pogled roditelja ka predmetu interesovanja (posle 12. meseca). |
| Razvoj identiteta |
| – Počinje da reaguje na svoje ime. – Prepoznaje sebe na fotografijama i video snimcima. Prepoznaje svoj lik u ogledalu i razlikuje ga od sebe (počev od otprilike 18. meseca). Pokazatelji: namerno pravi grimase, skače i izvodi neobične pokrete pred ogledalom i uživa gledajući se; kada mu se stavi kapa/šnalica na glavu ili krema na nos i zatim se postavi pred ogledalo, dete pokušava da dohvati i ukloni stavljeni predmet na sebi. – Prepoznaje svoje stvari i ne prepušta ih drugima. – Poseduje igračku ili predmet koji ga umiruje u odsustvu roditelja (počinje pre kraja prve godine). Pokazatelj: lako se uspavljuje ako grli plišanog medu, svugde ga nosi ili vuče sa sobom, negoduje kad ga izgubi ili kad on bude opran. – Sve ređe podleže “emocionalnoj zarazi“. Pokazatelj: neće automatski zaplakati svaki put kad druga beba zaplače. |
Motorički i senzorno-perceptivni razvoj
| -Podiže se u sedeći položaj. Pokazatelj: početkom ovog perioda, iz ležećeg ili potrbušnog položaja, dete se okreće preko kukova ili glave na bok, lagano odiže trup i uz oslanjanje na jednu ruku, podiže se u sedeći položaj. – Samostalno stoji. Pokazatelj: krajem desetog meseca, dete kratko stoji pridržavajući se za ruke ili nameštaj. – Podiže se u stojeći stav. Pokazatelj: tokom 11. meseca života, pridržavajući se uz nameštaj, uz vidan napor, samostalno se podiže u stojeći položaj. – Samostalno i stabilno sedi. Pokazatelj: sa godinu dana dete samostalno sedi uspravnih leđa i sigurno održava ravnotežu pri dužem sedenju. I pri izvođenju iz ravnoteže (npr: podizanjem nogu, dohvatanjem predmeta sa različitih visina), ono uspešno balansira. – Puzi. Pokazatelj: sa godinu dana, dete puzi na rukama i kolenima uz ukrštenu koordinaciju (leva ruka–desna noga, desna ruka–leva noga), a sa 15 meseci puže uz stepenice. – Hoda, savlađujući nedovoljnu ravnotežu. Pokazatelj: sa godinu dana, dete hoda pridržavajući se uz nameštaj ili uz držanje za jednu ruku, sa 15 meseci samostalno hoda uz diskretno proširenu površinu oslonca i raširene ruke, a krajem ovog perioda samostalno hoda sa rukama spuštenim niz telo. – Sposobno je da čučne i samostalno ustane iz čučnja. Pokazatelj: sa 15 meseci dete je sposobno da samostalno čučne i vrati se u stojeći položaj (više mu ne treba siguran oslonac), ono može da podigne loptu sa poda, pri čemu ne seda i ne oslanja se. – Trči, savlađujući nedovoljnu ravnotežu. Pokazatelj: krajem ovog perioda, pri trčanju dete gazi celim stopalom. Pred preprekama gubi ravnotežu i pada ili se neuspešno zaustavlja. – Može da drži u obe ruke po predmet i da ih voljno ispušta. Pokazatelj: tokom osmog meseca, dete je u stanju da kratko vreme drži po predmet u obema rukama, tako je dostignut značajan razvoj u bilateralnoj sposobnosti. Kada prestane interesovanje za jedan predmet, ono ga voljno ispušta. – Zapaža detalje na predmetima (neravnine, šupljine, spojeve) i ispituje ih kažiprstom. Pokazatelj: na lutki, najčešće kažiprstom ispituje oči, ukoliko su istaknute (tokom desetog meseca). – Hvata sitne predmete kažiprstom i palcem. Pokazatelj: hvata sve više prstima; sa 12 meseci hvata mali predmet vrhovima savijenog kažiprsta i savijenog i oponiranog palca. – Može da drži u obe ruke po predmet i da više puta udara jedan o drugi. Pokazatelj: tokom desetog meseca, ruke su u obostranim aktivnostima dovoljno uvežbane da dete može, držeći predmete u svakoj ruci, koordinisati približavanje i udaljavanje ruku sa tim predmetima. Igračke lupka jednu o drugu. – Voljno i ciljano daje tj. pruža predmete. Pokazatelj: tokom 12. meseca stavlja predmete u pruženu ruku ili neku posudu, kutiju, fioku. – Prati zvuke svojstvene određenim pojavama i događajima. Pokazatelj: početkom ovog perioda, prati zvuke iz prirode, glasove životinja, zvuk mašina i počinje da odgovara na njih; isprobava različite zvuke i pravi buku: maše zvečkom, gužva hartiju, udara kašikom o sto i sl. – Razlikuje krug. Pokazatelj: sa 18 meseci, pravilno prepoznaje krug i postavlja ga precizno u odgovarajući otvor. |
| Razvoj navika i samostalnosti |
| – Učestvuje u oblačenju i svlačenju odeće, pokazajući saradnju. Pokazatelj: Sa godinu dana starosti, dete tokom oblačenja sarađuje tako što podiže i pruža nogu i druge delove tela, tako da olakšava oblačenje i svlačenje. – Pridržava šolju i pije iz nje. Pokazatelj: Prvo uz pomoć, a sa 15 meseci samostalno, dete uzima čašu sa stola, prinosi je ustima, pije, a zatim je odlaže na sto. – Koristi sapun za pranje ruku i trlja ih jednu o drugu. Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete pokazuje veću veštinu i samostalnost u pranju ruku, počinje da koristi sapun i izvodi korektnije pokrete pranja. – Krajem ovog perioda, dete je svesno razlike između hladnog i toplog, pa kada je upozoreno da je u šolji toplo mleko ili čaj, uzeće je obazrivo. – Nekoliko zalogaja jede sam kašikom. Pokazatelj: tokom hranjenja, dete starosti 18 meseci, čvrsto drži kašiku sa hranom, prinosi je ustima i uzima hranu. – Krajem ovog perioda, dete pokušava da skloni ili skine dodatnu odeću, ako mu je vruće, ili da je obuče, ako mu je hladno. U tome mu je još uvek potrebna pomoć odraslog |
Razvoj komunikacije
| Razvoj verbalne komunikacije |
| – Reaguje na svoje ime, odaziva se (oko 9 meseci). – Prekida aktivnost na „Ne” i „Nemoj”. – Kroz aktivnost sa odraslima počinje da povezuje reči sa objektima i situacijama. – Razume govor oslanjajući se na kontekst i prethodno iskustvo. Pokazatelj: pruža imenovani objekat drugoj osobi na zahtev. Ispunjava jednostavne naloge i izvodi aktivnost na zahtev (npr. Daj tati, Maši pa-pa). – U stanju je da jednostavne iskaze razume samo na osnovu reči, bez pratećih neverbalnih pokazatelja (12 meseci). Pokazatelj: razume iskaz kao što je Nema mace. – Razume reči koje označavaju pojedine delove tela Pokazatelj: adekvatno odgovara na pitanje kao što je Gde je nos (glava, noga). – Raspoznaje nazive poznatih objekata i poneku reč koja nije naziv objekta. Pokazatelj: sposobno da u grupi od 4 ili više poznatih objekata izabere 2 imenovana objekta (npr. Daj mi kašiku i loptu) i razume predlog u ili na. – Počinje da koristi prve prave simbole. – Povezuje gest i reč prelazeći sa neverbalnih na verbalna sredstva izražavanja (15 meseci). Pokazatelj: kada čuje naziv objekta okreće se ka njemu, pokazuje u tom pravcu. – Gledajući u predmet izgovara nešto što ne mora da liči ni na jednu poznatu reč. – Podražava glasove i reči koje čuje; pokušava da ponovi ritmične slogove i rime. Pokazatelj: učestvuje u igrama tipa Eci, peci, pec u skladu sa svojim mogućnostima. – Počinje funkcionalno da koristi glas i govor. Pokazatelj: viče da bi pozvalo majku iz druge sobe. – Pojava dečjeg „žargona”: podražava govor, melodiju rečenice, varira intonaciju. Dete zvuči kao da govori (oko 9 meseci). Pokazatelj: izgovara u poveznom nizu glasove i slogove kao što su buun, amajoo, giguu. Sa veće udaljenosti zvuči kao da izgovara razvijene rečenice. – Pojava protoreči: funkcionalno koristi određenu kombinaciju glasova za određeni tip situacija, kao da su u pitanju prave reči (oko 12 meseci). Pokazatelj: Izgovara „Ba” svaki put kada nešto baci – Pokazuje zrelost u prihvatanju verbalnog obraćanja. Uključuje se u verbalnu razmenu. Pokazatelj: prepoznaje razlike u intonaciji i pauze u obraćanju. Sluša, sposobno je da sačeka svoj red u razmeni. Odgovara neverbalno, oglašavanjem ili rečju. – Postaje svesno da govorom može da utiče na nečije ponašanje i da ga menja (posle 15 meseci). Pokazatelj: pokušava da podigne velikog medu, ali ne uspeva, a potom se okreće ka majci i kaže Ungh! očekujući da ga ona podigne. – Počinje da ukazuje na objekat zajedničkog interesovanja koristeći reč ili protoreč (oko 18 meseci). Pokazatelj: Majka obuva dete, a ono kaže Cim (čizme). – Prepoznaje i održava temu razgovora. Sposobno je i da je promeni, tj. da uvede novu temu razgovora. Pokazatelj: majka priča o medi, a dete donosi medu i pokazuje. Ili, donosi slikovnicu, u nameri da uvede novu temu. – – Koristi jezik u skladu sa socijalnim normama. Pokazatelj: uz pomoć odraslog pozdravlja se prilikom odlaska ili susreta sa poznatim osobama tako što maše i kaže Pa-pa. – Prati razgovor dve osobe kao da sluša, iako veći deo sadržaja ne može da razume. – Razume nalog čije ispunjenje podrazumeva izvršenje dve aktivnosti u nizu (18 meseci). Pokazatelj: adekvatno ispunjava nalog Uzmi loptu i baci je tati. – Raspolaže sa malim brojem pravih reči (5-20) koje može dosledno da koristi za određeni objekat ili situaciju. Pokazatelj: izgovara pretežno imenice, zna da imenuje 1 do 3 značajne osobe, igračke, poneki deo tela ili odeće. Ima poneku reč kojom označava vidljivu promenu stanja ili situacije (pao, nema, ode), kao i takozvane komunikativne reči (pa-pa, da). – Izgovor reči varira. Pokazatelj: na primer, reč jabuka u toku jednog dana izgovara na različite načine – abuka, abu, jabu. – Izgovara jednočlane iskaze, tj. iskaze od jedne reči i poneku frazu (18 meseci). Pokazatelj: Može da produkuje samo iskaze od jedne reči, npr. Maca, Sedi, Daj i fraze Daj to, Šta to, Gde je. |
| Razvoj neverbalne komunikacije |
| – Konstruiše značenje: pripisuje simboličko značenje objektima oslanjajući se na opažajne karakteristike. Pokazatelj: disk za igru „frizbi” stavlja na sto i koristi ga uz kašiku kao tanjir – Imitira pojave dok su prisutne u situaciji. Pokazatelj: podražava zvuk fena. – Počinje odloženo da imitira neku pojavu ili aktivnost (12 meseci). – Ume da zadobije pažnju odraslog. Pokazatelj: poziva osobu tako što ponavlja one radnje koje izazivaju interesovanje: oglašava se, tapše rukama, smeši se. – Prihvata predmet zajedničkog interesovanja. Različiti objekti mogu postati predmet zajedničke pažnje deteta i odraslog. Pokazatelj: prihvata objekat koji mu se pruža, usmerava pažnju na njega i počinje da učestvuje u interesovanju odraslog. – Sluša sve zvuke iz okoline i odgovara na njih (vokalizacijom ili na drugi način). Prati muziku i pevanje, kreće se u pokušaju da prati ritam. Pokazatelj: Cupka gornjim delom tela, glavom i rukama. Gleda u osobu koja peva. Razlikuje emocionalni ton u komunikaciji. – Osetljivo je na svaki vid obraćanja. Pokazatelj: na vedar glas odraslog odgovara pozitivnim interesovanjem, a na ljutiti ton počinje da se mršti ili plače. – Koristi telo i sva čula u komunikaciji. Pokazatelj: odgovara na obraćanje, inicira kontakt, započinje igru sa odraslim. Pokreće telo, mimiku, glas, naizmenično ili istovremeno (npr. gleda u majku, podiže ruke u želji da ga ona podigne i izgovara „da-da“). – U stanju je da učestvuje u protokonverzaciji, dužoj neverbalnoj razmeni čija je funkcija pre svega izražajna (još nema razmene pravih značenja). Pokazatelj: glasovima i celim telom učestvuje u dužoj interakciji koja liči na pravi razgovor, iako nema razvijen govor (18 meseci). – Razmenjuje aktivnosti sa odraslim. Pokazatelj: Pruža odraslom nepoznati predmet, očekujući da on započne neku aktivnost sa njim. – Prati odraslog i pokušava da se nadoveže svojom akcijom. Pokazatelj: odigrava radnje i situacije od pre nekoliko dana, imitira živa bića i glasove životinja, osobe koje je prethodno video u nekoj aktivnosti. – Razvija gestove (15 meseci). Pokazatelj: razvija gest pokazivanja: u početku isteže celo telo da dohvati željeni objekat, zatim samo pruža ruku u tom pravcu, na kraju pokazuje prstom ka objektu. – Gleda u objekat koji mu neko sa udaljenosti pokazuje. Za udaljene objekte skrivene iza zaklona, i sam koristi gest pokazivanja. – Na gest odraslog odgovara gestom. – Komunicira sa odraslim putem simboličke igre i „kao da” aktivnosti. Prikazuje nešto i saopštava igrom. Pokazatelj: vrti kašičicu u šolji, kao da nešto mućka. Stavlja jastuk pod glavu, sklapa oči i pravi se kao da spava. – U stanju je i da samostalno započne komunikaciju preko predmeta zajedničke pažnje i da razvija interakciju Pokazatelj: sam pruža predmet odraslom i održava razmenu u vezi sa predmetom. – Može da predvidi postupke i prepozna nameru drugog u svakodnevnim situacijama. Pokazatelj: majka seda na stoličicu pored vrata, a dete prepoznaje situaciju obuvanja, i donosi svoju cipelicu. Majka stavlja cipelicu na jednu nogu, a dete potom pruža i drugu. – Prepoznaje cilj aktivnosti neke osobe i ume da ga ostvari čak i kada ga ta osoba nije ostvarila (15 meseci). Pokazatelj: odrasli začikava dete tako što „bezuspešno pokušava” da otvori kutiju, ali „ne uspeva” da razdvoji poklopac i donji deo. Zatim pruža kutiju detetu. Dete preuzima kutiju i otvara je. |
