Hemisfere mozga obuhvataju dve strane mozga, levu i desnu. Ponašanje i ličnost zavisiće od toga koja je dominantna hemisfera. Naime, svaka osoba ima dominantnu hemisferu mozga, ali to ne znači da nedominantna hemisfera uopšte ne funkcioniše. Činjenica je da svi mi imamo sposobnost da koristimo obe strane podjednako čim se rodimo. Nije potrebno mnogo da nas u to ubeđuje – dovoljno je posmatrati rani razvoj mišićnog sistema i koordinaciju pokreta, posebno puzanja. Ipak, u mnogim društvima, deca su bila primorana da koriste samo desnu ruku. Neke od tih metoda bile su na neki način okrutne, tako da je leva ruka deteta bila vezana ili udarena kad god je pokušalo da njome piše ili koristi pribor. Danas nije toliko važno koju ruku dete više koristi, ali mnogi još uvek ne znaju da korišćenje obe ruke podstiče opšti razvoj. Da bismo to razumeli, neophodno je znanje o tome kako funkcionišu moždane hemisfere.
Kako funkcionišu hemisfere mozga?
U drugoj polovini 20. veka, Roger V. Speri je sproveo istraživanje hemisfera mozga. Otkrio je da ove dve strane mozga nisu bile iste. Ovo je potpuno promenilo našu sliku o funkcijama mozga. U eksperimentu Rodžera Sperija, učenici su nosili kape na glavama koje su bile prekrivene električnim žicama. Koristeći ove električne žice, Rodžer Speri je merio različite moždane talase koje je mozak slao dok su učenici obavljali različite mentalne aktivnosti. Ove aktivnosti su uključivale slušanje muzike, pričanje, logičko i kreativno razmišljanje, čitanje,…
Naučnik je, prethodno opisanim istraživanjem, došao do zaključka da mozak deli aktivnosti u dve različite grupe. Leva hemisfera kontroliše jednu grupu, a desna drugu grupu aktivnosti. Dok je jedna hemisfera aktivna, druga miruje. Leva hemisfera mozga kontroliše kretanje desne strane tela, dok desna kontroliše levu stranu. Štaviše, leva hemisfera se bavi logikom, nizovima, linijama, brojevima i analizom. Desna hemisfera bavi se ritmovima, bojama, slikama, fantazijom i percepcijom integriteta.
Ova podela aktivnosti između hemisfera mozga važi i za emocije. Leva hemisfera se bavi pozitivnim emocijama. S druge strane, negativne emocije, kao što su depresija i anksioznost, sadržina su poslova desne hemisfere. Tako možemo doći do objašnjenja zašto su mnogi umetnici, koji više koriste desnu hemisferu mozga nego levu, često ljudi sa emocionalnim poremećajima.
Čini se da je podela mozga na desnu i levu hemisferu previše jednostavna. Prvo, ove hemisfere mozga su zapravo partneri. One sarađuju kroz veliki snop neurona koji ih povezuje. Ovaj veliki snop neurona naziva se corpus callosum. Na primer: ako nađete novog prijatelja, leva hemisfera će zapamtiti njegovo ime, a desna će zapamtiti njegov izgled. Takođe, svaka od obe hemisfere mozga ima četiri režnja: parijetalni, temporalni, frontalni i okcipitalni.
Prednji režnjevi
Lokacija prednjih ili frontalnih režnjeva je prednji deo svake hemisfere. Oni su centar namernog ponašanja. Planiraju, odlučuju i postavljaju ciljeve. Takođe, one nas sprečavaju da se ponašamo primitivno. Na primer, kada dete želi da udari brata, prednji režanj ga sprečava u tome, podsećajući ga da je takvo ponašanje loše.
Temporalni režnjevi
Temporalni režnjevi se nalaze direktno iza ušiju. Zato možda nije iznenađujuće što su oni odgovorni za naše saslušanje. Levi temporalni mozak nam omogućava da razumemo govor. Desni temporalni mozak nam omogućava da razumemo muziku, zvuk zvona na vratima i druge neverbalne zvukove.
Parietalni režnjevi
Parietalni režnjevi se nalaze na vrhu glave. Levi parijetalni režnjevi primaju i obrađuju informacije koje dolaze sa desne strane tela. Desni parijetalni režnjevi primaju i obrađuju informacije koje dolaze sa leve strane tela. Takođe nam pomažu da razumemo šta dodirujemo. Na primer, pomažu nam da znamo da li dodirujemo limun ili jabuku, čak i kada ne vidimo voće.
Okcipitalni režnjevi
Okcipitalni režnjevi su iza parijetalnog i temporalnog režnja. Oni nam omogućavaju da razumemo ono što vidimo. Levi okcipitalni režanj kontroliše desno vidno polje, dok desni potiljačni režanj kontroliše levo vidno polje.
Šta bi se desilo kada bi jedna hemisfera mozga radila bez druge?
Istraživanje Rodžera Sperija i Majkla Gazanige dokazalo je da su dobro razvijene funkcije obe hemisfere, ali i njihovo međusobno partnerstvo, važni za optimalnu aktivnost mozga. Naime, kada je otkriveno da svaka hemisfera mozga ima svoje zadatke, Rodžer Speri i njegov saradnik Majkl Gazaniga počeli su da istražuju šta bi jedna hemisfera radila bez druge. Proučavali su pacijente čiji je korpus kalosum, u bukvalnom prevodu žuljevito telo, isečen da bi se smanjili napadi epilepsije. Ovi pacijenti su se ponašali prilično dobro. Kretali su se normalno, pričali kao i pre, a koeficijent inteligencije im je bio isti. Međutim, kada su informacije predstavljene samo njihovom vidnom polju, ponašali su se kao da su imali dva odvojena uma.
Možemo li poboljšati funkcionalnost obe moždane hemisfere?
Naš mozak ima plastičnost. Plastičnost mozga znači da je mozak fleksibilan i prilagodljiv. Može biti u stanju da preusmeri informacije ili funkcije obrade podataka iz jednog u drugi moždani centar i/ili nervni sistem.
Plastičnost mozga nije značajna samo za unapređenje intelektualnih, jezičkih, senzornih i motoričkih veština, već i u slučaju bolesti, povrede ili poremećaja. To nam dokazuju brojni primeri, a jedan od primera jesu ljudi bez jedne ruke. Mnogi ljudi koji izgube dominantnu ruku, nakon otprilike tri meseca, mogu da obave sve zadatke dominantne ruke koristeći nedominantnu ruku. Ovo je posebno uočljivo u rukopisu osobe koji vrlo brzo može postati sličan. Takođe, noge i stopala takođe mogu da podnesu mnoge zadatke koje su ruke imale i to za samo nekoliko meseci treninga u slučaju gubitka obe ruke. Ovo uključuje zadatke kao što su crtanje ili slikanje. Još je neverovatno da ljudi koji su izgubili i ruke i noge stvaraju sposobnost pisanja ustima.
Mnogi veliki geniji su zaključili da ako želimo da maksimalno razvijemo svoje moždane potencijale, moramo koristiti obe hemisfere. Neki od njih koji su podjednako koristili obe hemisfere bili su Albert Ajnštajn, Bendžamin Frenklin, Nikola Tesla, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, itd. Poznato je da bi Mikelanđelo promenio ruku kada je bio umoran od stvaranja skulptura kako bi ta umorna ruka mogla da miruje dok druga radi. Leonardo da Vinči je rekao da ako želimo da razvijemo mozak i spoznaju, moramo da proučavamo umetnost nauke i nauku o umetnosti.
Takođe, mnogi sportisti se pokazuju značajnim u korišćenju obe hemisfere. Poznati sportisti koji podjednako koriste obe strane tela su Kobi Brajant, Pit Rouz, Greg Haris, Karlos Buzer, itd. Najpoznatiji bejzbol igrači umeli su da upere loptu u bilo koji deo terena. Hank Aaron i Stan Musial bi promenili poziciju na terenu ili ruku da bi bacili loptu i zbunili igrače. Čuveni bokser Muhamed Ali bio je sposoban da udara velikom brzinom bilo jednom ili drugom rukom, kao i brzo prebacivanje telesne težine sa jedne strane na drugu. To je bilo zbunjujuće za njegove protivnike jer nikada nisu znali sa koje strane mogu da dobiju udarac. Stoga savremeni trening podrazumeva insistiranje na vežbanju manje korišćenih delova tela i bokova kako bi se uspostavila ravnoteža sa dominantnom stranom. Ovo je dobro za ravnotežu mišića i tela i na taj način istovremeno stimuliše fizičke sposobnosti. Ali, pre svega, možemo zaključiti da korišćenje obe strane tela podjednako nije dobro samo za dobar sport, već i za opšti razvoj.
Kako poboljšati funkcije moždanih hemisfera?
Na kraju, upoznajte se sa metodama za poboljšanje funkcionalnosti moždanih hemisfera. Te metode koje su navedene ispod treba da koristimo u učenju dece od najranijeg uzrasta. Dečji mozak je plastičniji od odraslog, ali i odrasle osobe mogu i treba da rade na poboljšanju moždane funkcionalnosti .
- Učestvujte u raznim aktivnostima. Recimo, učestvujte u umetničkim aktivnostima, ali učite i matematiku.
- Obezbedite okruženje koje stimuliše aktivnost obe hemisfere mozga. Na primer, napravite sa detetom maske za maskenbal u kojima ćete oboje učestvovati… Nacrtajte masku, razmislite o detaljima, izračunajte troškove, planirajte kupovinu,…
- Koristite obe ruke u nekim jednostavnim radnjama, kao što su korišćenje viljuške i noža ili crtanje.
- Često se igrajte loptom koristeći nedominantnu ruku. Možete igrati loptu na takav način sa svojim detetom.
- Operite zube ili četkajte kosu nedominantnom rukom i podstaknite dete da uradi isto.
- Naučite žonglirati i ohrabrite dete da uči isto. Žongliranje predstavlja odličnu sposobnost balansiranja.
- Bavite se sportovima kao što su ples, vožnja čamcem, rvanje, trčanje, plivanje, itd. Ohrabrite i dete da se bavi njima.
- Svirajte klavir ili neki drugi muzički instrument. Sviranje muzičkih instrumenata stimuliše ravnotežu između dve hemisfere, zapravo promoviše funkcije obe hemisfere mozga.
