Nega
Pod negom dece uzrasta od rođenja do 8 meseci podrazumevaju se svi postupci oko održavanje lične higijene: kupanje, nega kože, uredno presvlačenje, prepovijanje, zadovoljavanje potreba za snom i hranom, boravak na vazduhu, održavanje higijene sredine, tj. posteljine, odeće,…
Pedijatri preporučuju da se novorođenče ne kupa dok se ne zasuši pupčana rana i ne otpadne pupčani patrljak. Do tada, potrebno je samo zapirati genitalne organe bebe pre svakog prepovijanja. Osnovna nega pupka je da se rana održi suva i da se spreči infekcija.
Nakon što detetu otpadne pupčani patrljak, kupanje bi trebalo da se obavlja svakodnevno, izjutra ili uveče, pre zadnjeg obroka, odnosno pre spavanja. Na ovom uzrastu, svakodnevno kupanje nije značajno samo zbog održavanja higijene bebe, već i kao postupak koji bebi obezbeđuje rutinu, a rutina je pak važna za usvajanje navika.
Zapiranje je poseban oblik kupanja kada se peru samo pojedini delovi tela. Zapiranja se ponavljaju više puta u toku dana u toku presvlačenja.
Nega nosnih šupljina u ovom periodu zahteva posebnu brigu. Prohodnost nosnih šupljina važna je i za disanje i nesmetano uzimanje obroka. Po pravilu, nosne šupljine bebi ne treba čistiti dok je sve u redu. Međutim, ukoliko dođe do nakupljanja sekreta u nosnim šupljinama, potrebno ih je čistit posebnim aspiratorom za bebe koji možete pronaći u svakoj apoteci.
Po pitanju boravka bebe na vazduh, ne treba žuriti. Stručnjaci preporučuju da sa iznošenjem bebe na vazduh treba započeti sa navršenih 15 dana, i to samo ako vremenske prilike to dozvoljavaju. Boravak na vazduhu u početku treba da traje desetak minuta, a vremenom se ono produžava.
Što se tiče odeće za decu, treba naglasiti da ona mora ispunjavati potrebne higijenske zahteve:
- da bude jednostavna, prijatna, udobna,
- da omogućava neprestano kretanje,
- da čuva telesnu toplotu i da štiti kožu od spoljašnjih uticaja.
Oblačenje se mora prilagoditi godišnjem dobu i temperaturi prostorije u kojoj odojče boravi (20-22°C).
Socijalno-emocionalni odnosi
Već od samog rođenja dete ima socijalno-emocionalne potrebe koje se moraju zadovoljavati.
Kako se telesna nega ne može razdvojiti od psihološke klime oko deteta, adekvatna briga o telesnim potrebama deteta stvara psiho-emotivnu podlogu za razvoj kompletne ličnosti. U tom smislu, dok se obavlja proces nege, osoba koja se stara o detetu treba da uspostavi odgovarajući pozitivan odnos sa bebom svojim prisustvom i blizinom, nežnim milovanjem, prijatnim izrazom lica i blagim glasom.
U toku svih aktivnosti sa detetom važno je uspostaviti sa njim socijalnu komunikaciju i adekvatno reagovati na signale deteta. Dete se može nositi u naručju i pokazivati mu kako se lišće kreće, kako sneg pada,… Sa detetom se mogu izvoditi različite cupaljke, brojalice i različite varijante skrivalica.
Važno je istaći da se strah putem klasičnog uslovljavanja vezuje za nove situacije i draži (urođen je strah od jakog iznenadnog zvuka i izmicanja podloge). Stoga treba voditi računa:
• da pri kupanju deteta voda ne bude ni hladna ni suviše topla
• da detetu ne uđe sapun u oči
• da se dete ne zagrcne vodom
• da dete ne isklizne u vodu, i sl.
• da prilikom spavanja dete ne probudi iznenadni zvuk i da takvih iznenanih zvukova i buke i u drugim situacijama ne bude
• da se dete ne ostavlja samo čak ni kada spava, već da se bude uvek na oprezu
• da se izbegavaju neobične situacije i lica, a susrete sa nepoznatim licima izvoditi tako da ne budu iznenadni, da budu najpre na odstojanju i u smirenoj atmosferi i u prisustvu poznate osobe
Naravno, važno je i da se pravilno razume detetova uznemirenost, plač prilikom kupanja, odbijanje hrane,.. i da se na odgovarajući način reaguje.
Jezičke aktivnosti
Prva priprema deteta za kasniji razvoj govora je uspostavljanje čvrstih emocionalnih veza sa detetom i razvijanje komunikacije pomoću neverbalnih emocionalnih sredstava: razmenjivanjem pogleda, govorenjem detetu, osmehom, telesnim dodirom i, posebno, pomoću gestova.
Osnovni način da se podstakne razvoj govora u ovom uzrastu je:
• ako razumemo, ako učinimo sve da razumemo njegove potrebe
• ako na te poruke bez reči odgovaramo pravovremeno i na pravi način
• ako pri pružanju nege detetu ili u igri sa detetom shvatimo smisao detetove radnje (na primer: pokušaj da dohvati nešto), pa mu odgovorimo izvođenjem sopstvene radnje (na primer: pružanjem željenog predmeta), i to tako da radnje deteta i naše radnje slede jedna za drugom, da mi posmatramo radnju deteta dok je izvodi i da privučemo detetovu pažnju dok mi izvodimo svoju radnju, tako da sve to liči na jedan razgovor pomoću radnji.
Iako dete u ovom periodu ne razume govor, ipak je neophodno sve aktivnosti nege pratiti govorom (i to nežnim gukanjem, pevušenjem). Govor je neophodan:
• Zato što dete obraća pažnju na ljudski glas
• Jer ljudski glas izaziva radost kod deteta
• Zato što je govor, iako ga dete ne razume, snažan podstrekač detetove aktivnosti
• Zato što dete već u ovom uzrastu razume emocionalni ton govora
• Jer dete uči da na govor reaguje svojim govorom
• Zato što se pri kraju ovog perioda (od 6 do 8 meseci) javlja vrlo ograničena mogućnost da dete razume smisao nekih reči ili jednostavnih rečenica, pod uslovom: da su povezane sa situacijom (na primer, dok majka hrani dete kaže ,,hajde da otvorimo usta“ i sama otvara usta pružajući detetu kašičicu), da se to višestruko ponavlja, da su reči izgovorene jasno i glasno, da dete u trenutku govorenja obraća pažnju i na situaciju i na govor koji označava tu situaciju
Motoričke aktivnosti
Potrebno je brinuti o pokretima deteta, omogućavajući upražnjavanje onih pokreta za koje je dete sazrelo. Treba ga podsticati na sledeće pokrete toplim, blagim rečima, uz osmeh, pažljiv i nežan dodir:
• pokrete podizanja i držanja glave u uspravnom položaju
• pokrete glave napred-nazad, levo-desno
• pokrete podizanja glave i ramena iz ležećeg položaja na stomaku
• pokrete prevrtanja deteta sa leđa na stranu, i obrnuto, a nešto kasnije i na stomak (od 3. meseca)
• pokrete podizanja u sedeći položaj (od 3. meseca)
• pokrete hvatanja predmeta
S obzirom da se voljna kontrola pokreta postepeno uspostavlja i da je veoma zavisna od sazrevanja nervnog sistema, neophodno je aktivnosti za razoj motorike uskladiti prema razvojnim mogućnostima deteta. Takođe, važno je da sve novonastale motoričke aktivnosti (na primer sedenje) ne traju dugo, kako ne bi došlo do nepotrebnog opterećenja, kao i da budu prilagođene mogućnostima deteta.
Motoričke aktivnosti deteta treba da se sprovode:
- u prijatnom ambijentu (da dete ima dovoljno prostora, da temperatura prostorije bude adekvatna, da prostor bude oplemenjen različitim zvečkama, bojama,…),
- za vreme obavljanje nege (dok se dete prepovija, treba slobodno da bacaka nogama i rukama,….),
- kroz igru (igra praćenja zvečke, igra lebdenja,…)
- i uz osmeh, komunikaciju, pažljive i nežne dodire.
Senzorno-perceptivne aktivnosti
Uloge odraslog u senzorno-perceptivnim aktivnostima jesu:
• Oplemenjivanje prostora u kome dete boravi (dekorisani zidovi, igračke,…)
• Nežan i melodičan razgovor za usmeravanje detetovog pogleda na lice odraslog i slušanje (nijedna igračka na ovom uzrastu ne može da izazove toliko radosti kod deteta kao razgovor sa njim)
• Učestvovanje u igri deteta
• Pokazivanje detetu različitih, zanimljivih stvari (treba mu omogućiti da hvata, dodiruje, pipa, i dr. igračke različitih boja i oblika, zvečke, zavese,…)
• Promena položaja deteta (držanje, ljuljanje, cupkanje,… stvaraju veliko zadovoljstvo kod deteta i okretanjem na levo, desno, podizanjem i spuštanjem deteta u naručju ono stiče osećaje vezane za prostor
Igra
U ovom periodu preovladava jedan oblik igre: funkcionalna igra. To je igra koja se javlja sa sazrevanjem novih funkcija, a sastoji se uglavnom u višestrukom ponavljanju radnji koje angažuju ponašanja koja se upravo razvijaju. U ovom periodu, to su uglavnom ponovljena izvođenja motoričkih radnji ili angažovanje čulnih organa. Ta ponavljanja samim svojim funkcionisanjem pružaju zadovoljstvo detetu. U pitanju su motoričke funkcije, kao što je dohvatanje bliskih predmeta, hvatanje predmeta kolenima, a potom i vrhovima prstijku, voljno ispuštanje predmeta. Sve te radnje postaju i radnje igranja.
U funkcionalne igre spada i igra različitim čulnim i perceptivnim funkcijama: razgledanje predmeta različitih boja, oblika i konfiguracije, igranje zvečkama i muzičkim kutijama, ljuljanje i balansiranje itd.
Takođe, vrlo su česte i pričinjavaju detetu veliko zadovoljstvo igre sopstvenim glasom: ponavljanje izgovorenih glasova, dupliranje glasova, variranje izgovora.
Muzičko-ritmičke aktivnosti
Dete je osetljivo na zvuk već u prvim mesecima života. Ono reaguje posebno na jačinu, ali razlikuje i boju zvuka, a već sa šest meseci može da odredi i mesto odakle se zvuk čuje.
Osnovni cilj muzičkih aktivnosti sa decom u prvoj godini života je stvaranje i održavanje vedrog raspoloženja, što je značajan preduslov za razvijanje njihovih interesovanja za stvari i pojave iz neposredne okoline i za učestvovanje u aktivnostima koje doprinose fizičkom, socijalnom i intelektualnom razvoju.
Pri korišćenju muzike za podsticanje dečjih aktivnosti, ne treba se posebno opredeljivati za razvoj muzičkih sposobnosti – razvoj sluha, osećaja za ritam, kasnije i spretnosti u reprodukovanju muzike pevanjem, igrom, i sl. Mnogo je značajnije što se korišćenjem muzičkih sadržaja može uticati na razvijanje interesovanja i pažnje, uspostavlja kontakt i bogati socijalno iskustvo, zadovoljavaju emocionalne potrebe deteta, podstiče dete na jezičke, motoričke i intelektualne aktivnosti.
Deci treba omogućiti povremeno slušanje muzike instrumentalnog karaktera, na primer, pri njihanju deteta u ritmu, ali je znatno veća korist od vokalnog izvođenja jednostavnih melodija i tekstova u direktnom obraćanju jednom detetu.
Sredstva muzičko-ritmičkih aktivnosti mogu biti obična hartija, mekog šuštaćeg zvuka, zvečke, zvona,…
Iskustva stečena prvim igrama glasom treba podražavati izvođenjem kratkih motiva na različite neutralne slogove (na, la, ma, ba i sl.) najbližim dečjem gukanju, što uz odmerenu mimiku i direktno obraćanje jednom detetu, motiviše na oblikovanje glasova i pokušaj izgovora pojedinih slogova i reči. Govor i pevanje treba da budu stalni sadržaji u radu sa decom mlađom od 8 meseci.
Cupkanje u mestu, njihanje tela, pljeskanje dlanovima (taši-taši), sviranje zvečkama i pevušenje tonova prvi su pokušaji iskazivanja sredstvima muzičkog izraza, koje sestra-vaspitač treba da neguje jer su ove igre, najčešće, izraz zadovoljstva.
Dete ovog doba brzo se zamara i da bi muzika bila prijatan doživljaj i podsticaj, treba da je koristimo povremeno, onoliko koliko dete sa interesovanjem i radošću prihvata.
Intelektualne aktivnosti
Početkom ovog perioda opštem, pa i intelektualnom razvoju deteta doprinose razne perceptivne aktivnosti. Zbog toga je potrebno sredinu u kojoj dete boravi snabdeti raznovrsnim predmetima, čije se osobine opažaju svim čulima i rasporediti ih na podsticajan način. Dete podstičemo na aktivnost:
• upražnjavanjem motornih radnji za koje je dete dozrelo (na primer dohvatanje i hvatanje predmeta)
• igrom ponavljanja već poznatih radnji i opažajnih utisaka (slušanje muzičkih kutija, gledanje igračaka koje se nalaze oko kreveca,…)
• istraživanjem novih predmeta
Razvoj inteligencije ovog uzrasta podstiču igre skrivanja, koje su ujedno veoma interesantne za decu. One počivaju na novoj sposobnosti deteta da traži predmete koji nestaju iz njegovog opažajnog polja: skrivanje predmeta čiji jedan kraj viri; potpuno skrivanje predmeta koji dete hoće da dohvati (prebacivanje pelene preko njega); sakrivanje manjih predmeta u jednu, pa u drugu šaku (detetu se dozvoli da otvori šaku odraslog u kojoj traži predmet); igranje žmurki (odrasli se sakriva i čeka da ga dete pogledom pronađe ili se sam naglo pojavljuje), itd. Deci će biti zanimljivo i ako im se na dohvat ruke stavi neki kanap (traka i sl.), čijim povlačenjem mogu da se pokrenu neke igračke, čuju zvuci ili izazove neki drugi, za njih interesantan efekat.
P.S.
Posle pročitanog teksta o vaspitanju i nezi beba u prvih 8 meseci njihovog života, predlažemo vam da proverite svoje znanje o ovoj temu uz zabavan kviz o vaspitanju i nezi dece ranog uzrasta.
