Ishrana beba po mesecima

a mother breastfeeds a baby

Pravilno hranjenje bebe je od velikog značaja za zaštitu njenog zdravlja i njen zdrav razvoj. Samo ako je ishrana adekvatna, bebe se brzo razvijaju i napreduju.

Ishrana beba po mesecima – tabela

Kako bi smo bebi obezbedili pravilnu ishranu, neophodno je da znamo koliko treba imati obroka u 24 sata, količinu mleka po obroku, koliko časova bi trebalo proći između dva obroka i kada i kako treba da započnemo sa uvođenjem čvrste hrane u njenu ishranu. Sve te informacije, odnosno, detaljna ishrana beba po mesecima prikazana je u sledećoj tabeli.

Ishrana beba do 6 meseci starosti

Ishrana novorođenčeta može biti:

  • prirodna – dojenje
  • mešovita ishrana – dojenje i hranjenje adaptiranim mlekom
  • veštačka ishrana – hranjenje samo adaptiranim mlekom

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, odojčad bi trebalo da se hrani isključivo mlekom u prvih šest meseci života. Na tom uzrastu, majčino mleko je najadekvatnija hrana za bebe. Njegov hemijski sastav je prilagođen potrebama odojčadi, tako da se lakše vari i apsorbuje. Zato, majke, ako možete da dojite svoje dete, učinite to! Obratite pažnju, prednosti dojenja su:

  • obezbeđuje prirodnu hranu
  • uspostavlja socio-emotivni odnos između majke i deteta, što kasnije stvara emocionalnu stabilnost kod deteta
  • omogućava pravilan razvoj vilice bebe
  • štiti bebu od infekcije jer u majčinom mleku se nalaze antitela odgovorna za tu funkciju, a pri tom je i ono bakteriološki ispravno, sterilno i ima optimalnu temperaturu (37°C)

Naravno, majke koje nisu u stanju da doje ne bi trebalo da se osećaju krivim ili da brinu za zdravlje bebe. Formula za bebe je veoma slična, skoro identična majčinom mleku, i takođe obezbeđuje normalan razvoj beba. Bez sumnje, najvažnija korist od dojenja je stvaranje socio-emotivnog odnosa između majke i bebe, ali to ne znači da majke koje biraju mlečnu formulu ne mogu da ostvare ovakav odnos. Dojenje ne predstavlja odlučujući faktor u tome, naprotiv, veći značaj imaju reakcije na bebino ponašanje, verbalna i neverbalna komunikacija, fizički kontakt, kao i osećanja koja majka, naravno, i otac, kroz interakciju sa bebom ispoljavaju. Predlažemo vam da pročitate članak o značaju nežnog dodira i topline za razvoj beba ukoliko želite da saznate više o tome.

Ishrana beba od 6 do 12 meseci starosti

Po poslednjoj preporuci SZO, sa uvođenjem nemlečne ishrane u ishranu beba morate početi na nihovom uzrastu od 6. meseci. Neki stručnjaci preporučuju uvođenje nemlečne hrane ranije, oko 4. meseca bebinog života. Po mom mišljenju, vreme početka uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe zavisi, pre svega, od stepena razvoja bebe. Zato je konsultacija sa bebinim lekarom o tome najbolje rešenje.

Na početku, nemlečnu hranu treba uvoditi u malim količinama (jedna do dve kašičice), postepeno, uvek samo jednu vrstu, u vreme budućih glavnih obroka. Navikavanje na jednu vrstu hrane trebalo bi da traje nedelju dana. Prva bebina hrana može biti pirinač, zob, ječam, jabuke, banane, kajsije, šargarepa, krompir, paškanat. Naravno, i dalje beba treba da konzumira mlečnu hranu ali, od 8. meseca bebinog života, roditelji treba bebama da ponude prvo nemlečnu hranu, a zatim mleko. Sada treba uvesti kinou, testeninu, proso, brokoli, mlečne proizvode (sir, jogurt), mesne proizvode (piletina, ćuretina) i postepeno tvrdo kuvana žumanca (četvrtinu više svake nedelje).

Od 9. meseca života, u proseku, beba može da jede hranu prstima sa tanjira. Takođe, beba treba da jede zajedno sa ostalim članovima porodice radi podsticaja socijalizacije. Trebalo bi da bude 5 do 6 obroka dnevno. Sastav obroka je raznolik. Sada bi trebalo da se u ishranu beba uvedu nove namirnice: špargle, luk, goveđe mleveno meso, borovnice, bundeve, kivi,…

Konačno, od 10. do 12. meseca života, u ishranu bebe postepeno treba da uvedete citruse, jagode, paradajz, kukuruz i spanać.

Šta ako beba pokaže netoleranciju na hranu ili ne prihvata neku vrstu hrane?

U slučaju intolerancije na jednu vrstu hrane, potrebno je utvrditi koja je to vrsta hrana i eliminisati je. Pošto se dete prvi put susreće sa novim ukusom hrane, ne bi trebalo da ga terate da jede. U slučaju odbijanja, treba pokušati sledećeg dana, ali sa istom vrstom hrane. Dakle, strpljenje roditelja je ključno za prihvatanje nove hrane.

Kada se dete prilagodi hrani, obroci se povećavaju. Za količinu hrane u obroku, dozvoljena je samoregulacija. Ako beba okreće glavu od hrane ili je pljuje, to znači da je beba sita i da roditelji ne treba da insistiraju na obroku.

Još neke važne informacije za kraj!

Prvo, morate redovno davati vitamin D bebi.

Drugo, bebe ne bi trebalo da se hrane kravljim mlekom sve dok ne napune 12 meseci života. Kravlje mleko kod beba može izazvati alergije i netoleranciju.

P.S.

Ukoliko imate neko pitanje, neki savet ili neko značajno iskustvo o navedenoj temi, a koje biste podelili sa nama, napišite nam komentar.

print
Lady Li: