Home > Bebe > Afektivna vezanost

Afektivna vezanost

Satisfaction is a love seed

Od zadovoljstva do nesebične ljubavi

Pre ljubavi postoji zadovoljstvo. Zadovoljstvo je seme ljubavi. Iz tog semena klija vezanost i razvija se ljubav.

Da objasnim… Naime, bebe u početku osećaju samo uznemirenje i zadovoljstvo. Vremenom, poremećaj se razvija u ljutnju, gađenje i strah. Sa druge strane, zadovoljstvo se razvija u uzbuđenje, naklonost i mnoge druge pozitivne emocije među kojima je i ljubav. Dakle, da bi deca volela svoje roditelje, roditelji moraju da zadovolje njihove potrebe dok su bespomoćne bebe. Na taj način, roditelji razvijaju privrženost svojih beba koja je ključna za njihov socio-emocionalni razvoj. Boulbijeva teorija privrženosti objašnjava to ukazivanjem na važnost privrženosti beba za bliske osobe za sve međuljudske odnose koje će bebe kasnije uspostaviti sa drugim ljudima.

Šta je afektivna vezanost?

Edvard Džon Mostin Boulbi je bio britanski psiholog koji je poznat kao osnivač teorije privrženosti. Ovde, u znak zahvalnosti za njegovo otkriće, nazvaću ovu teoriju Boulbijevom teorijom privrženosti.

Prema Boulbijevoj teoriji privrženosti, afektivna vezanost je sistem ponašanja koji se definiše kao traženje i održavanje bliskosti sa drugom osobom. U zavisnosti od uzrasta, prirode i trenutnog raspoloženja, bebe traže odraslu osobu osmehom, dozivanjem ili obično plačem kada osete potrebu za bliskošću. Kada odrasli na ove bebine signale reaguju maženjem ili osmehom, bebe se smiruju i osećaju zadovoljstvo iz koga će se, u međuvremenu, razviti pozitivne emocije.

Prema navedenom, bebe su aktivne u interakciji koja rezultira privrženošću, iako vezanost prvenstveno zavisi od reakcije odraslih na signale beba. Bebe stimulišu privrženost roditelja izražavanjem njihovih potreba. Na primer, ako detetu treba neko da zadovolji njegove potrebe, dete će plakati ili pokušati da uspostavi interakciju. Sa druge strane, odrasli stimulišu privrženost beba zadovoljavajući bebine potrebe. Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je bebama potrebna bliskost od rođenja. Ljudski dodir i toplina daju im sigurnost i ljubav. Najbolji dokaz toga jeste taj što sve bebe pokušavaju da posegnu za dojkama kada ih majka stavi na grudi, iako nisu gladne.

Faze razvoja afektivne vezanosti

Afektivna vezanost kod beba se razvija u 4 faze.

Prva faza: Orijentacija i signalizacija bez diskriminacije osobe (do 8. nedelje bebe)

U ovoj fazi, bebe pokazuju potrebu za dodirivanjem, osmehom i kontaktom očima sa drugom osobom. Zato ne bi trebalo da bude čudno ako beba plače iako su sve njene fizičke potrebe zadovoljene. Bebe plaču i kada im je potreban kontakt sa nekim, a ne samo kada su gladne ili imaju grčeve. Kada im odrasli priđu, one se smire i iskazuju pozitivna osećanja. Dakle, od rođenja bebe pokazuju potrebu za privrženošću, ali još nisu vezane za određenu osobu.

Druga faza: Orijentacija i signali prema jednoj ili više osoba (do bebinog 7. ili 8. meseca)

U ovoj fazi, deca počinju jače da reaguju na ljude koji su svakodnevno u kontaktu sa njima. Kroz interakciju sa njima, bebe uče kako da utiču na njih. Takođe, bebe dobijaju poverenje da će ti ljudi na određeni način reagovati na određene signale. Naravno, druga osoba može zaustaviti detetov plač i/ili razbiti osmeh u ovoj fazi ali ipak postoji osoba koja je najbolja u tome, obično majka.

Treća faza: Održavanje blizine sa određenom osobom (počinje između 7. ili 8. meseca i traje do 3 godine života deteta)

Prema Boulbijevoj teoriji privrženosti, u trećoj fazi, afektivna vezanost bebe za jednu određenu osobu ili više ljudi ima sve komponente. Oko 9. meseca života, oko 75% odojčadi ispoljava znake privrženosti barem jednoj osobi. Posle prve godine, bebe počinju da pokazuju privrženost prema najmanje dvema osobama (obično oba roditelja).

Afektivna vezanost beba u ovom uzrastu je veoma važna za njihovo učenje. Na primer, kada je majka blizu svog deteta, dete istražuje okolinu jer oseća sigurnost koju mu majka pruža. Ako dete vidi novu i neuobičajenu situaciju, prići će mami za podršku. Takođe, dete će reagovati na tu pojavu u zavisnosti od reakcije majke.

U ovoj fazi, jedan od pokazatelja privrženosti kod beba je strah od stranaca. Odojčad počinje da izražava separacionu anksioznost ako osoba za koju su vezani nije u njihovoj blizini.

Strah od razdvajanja je najintenzivniji oko 15. bebinog meseca, kada deca ujedno pokazuju i intenzivan razvoj kognitivnih veština, tačnije, pamćenja. Pamćenje se razvija toliko intenzivno da deca postaju sposobna da se prisete osobe koju ne primećuju u svojoj blizini.

Posle 3. godine deteta intenzitet privrženosti jednoj osobi počinje da opada.

Četvrta faza: Uspostavljanje privrženosti prema cilju (od 3. godine deteta)

Kroz ovu fazu, razvijaju se recipročni odnosi. Deca postaju svesna tuđih osećanja i motiva, što dovodi do višeg nivoa interakcije. Seaparaciona anksioznost se smanjuje jer deca počinju bolje da razumeju razloge odsustva osobe za koju su vezana (posao, putovanja, itd.) i da predviđaju njen povratak. Takođe počinju da se vezuju sa sve većim brojem ljudi, kao što su dedovi, vaspitači,…

Afektivna vezanost od kolevke do groba

Boulbijeva teorija vezanosti objašnjava afektivnu vezanost kao osobinu čoveka kroz ontogenezu. Naime, afektivna vezanost je pojava koja se proteže od „kolevke do groba“. Tako su deci potrebni vršnjaci i druženje u periodu latencije i školskog uzrasta. Tokom adolescencije razvija se druženje i prijateljstvo sa vršnjacima oba pola. Kasnije u adolescenciji razvijaju se ljubavna partnerstva. Na kraju, za odrasle, privrženost označava recipročne odnose između članova porodice (npr. unuke i bake i deke,…).

Zaključak

Na kraju možemo zaključiti da veza između odraslih i beba utiče na sve naredne odnose koje će bebe uspostaviti sa drugima tokom svog života. U stvari, odnosi između odraslih i beba utiču na sve druge međuljudske odnose. Stoga, ako želite da vaša beba postane osoba koja nesebično voli i pokazuje ljubav sa samopouzdanjem i poštovanjem, prvo morate iskazati ljubav prema svojoj bebi kroz odgovarajuću negu i blizinu. Na ovaj način ne samo da ćete uticati na svoje dete da nauči da nesebično voli, već ćete učiniti i mnogo više od toga. Učinićete čovečanstvo boljim! Ako svaki roditelj uspostavi sigurnu vezu sa svojim detetom, rezultat će biti nesebična ljubav između svih ljudi na svetu.

Prezentaciju možete pogledati i na slideshare.net.

print

One thought on “Afektivna vezanost

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

thirteen + seven =