Home > Bebe > Separaciona anksioznost kod dece

Separaciona anksioznost kod dece

separation anxiety in kids

Ako se vaše dete uznemiri i plače kada se odvoji od vas, verovatno oseća separacionu anksioznost, odnosno strah od odvajanja.

Separaciona anksioznost je vrsta anksioznosti u kojoj pojedinac doživljava preterani strah u pogledu odvajanja od kuće ili od ljudi za koje je osoba emocionalno vezana.

Strah od odvajanja je normalan deo razvoja dece. Međutim, kod neke dece može postati toliko izražen da izaziva ogromne probleme. Neki od problema su:

  • nepoverenje u druge,
  • ometanje normalnih aktivnosti, kao što su igranje sa drugom decom ili odlazak u školu,
  • stres kod dece i ostalih članova porodice,…

Kako bi se ti problemi izbegli, ovaj tekst ima cilj da pomogne roditeljima da razumeju strah od odvajanja kod dece i pruži im podršku u borbi protiv istog.

Šta utiče na separacionu anksioznost?

Intenzitet i trajanje separacione anksioznosti zavise od ličnosti i uzrasta dece, iskustava sa drugima i poverenja u okolinu.

Ličnost

Ličnost deteta igra važnu ulogu kada je u pitanju strah od odvajanja. Introvertna deca imaju veću verovatnoću da osećaju ovu vrstu straha nego ekstrovertna deca. Naime, introvertna deca su oprezna i sklona da većinu vremena provode u blizini roditelja. Za razliku od njih, ekstrovertna deca su toliko radoznala da im odvajanje od voljenih ne predstavlja problem samo da bi zadovoljili tu radoznalost, što takođe ima svoje loše strane, posebno u ovom modernom dobu kada opasnost vreba iza svakog ćoška.

Starost dece

Svima nam je poznato da starija deca lakše prihvataju odvajanje od roditelja nego mlađa. No, mnogima je i poznato da stranac može lakše da smiri novorođence nego stariju bebu. A, da li Vi znate objasnjenje ove dve kontradiktorne činjenice? 🙂 Objašnjenje je da su novorođene bebe potpuno okrenute svom telu, a ne umu, pa mogu da prihvate podršku koja se sastoji od nošenja, grejanja, hranjenja, čak i kada dolazi od nepoznate osobe. Kako se bebe razvijaju, postaju svesnije drugih i sebe i počinju da traže emocionalnu podršku više nego fizičku.

father is calming the baby

Separaciona anksioznost je najizraženija kod dece uzrasta od 8 meseci do 3 godine. Posle 3 godine života postaje slabija. Imajući to na umu, ne treba da nas čudi činjenica da strah od stranaca i u ovom uzrastu postaje slabija. Takođe, deca na ovom uzrastu počinju da pokazuju i više interesovanja za drugu decu i odrasle. Međutim, strah od razdvajanja nikada ne nestaje.

Normalno je da se separaciona anksioznost pojavljuje kod odraslih u pojedinim situacijama. Svako od nas je sigurniji u poznatom okruženju među poznatim ljudima nego u nepoznatom okruženju među strancima. Ali, ako neko otežava život osećajući stalni strah od odvajanja od kuće ili poznatih ljudi, treba da zamoli stručnjaka za pomoć.

Iskustvo sa drugima

Brojne studije pokazuju da su deca koja su u redovnoj interakciji sa različitim tipovima ljudi manje anksiozna od dece koja nemaju dovoljno interakcije. Takođe, deca iz velikih porodica ne pokazuju toliko često strah od odvajanja kao deca iz manjih porodica.

Poverenje u okolinu

Okruženje takođe određuje kako će se dete ponašati kada je odvojeno od roditelja. Na primer, ako dete zna gde se igra, dete će lakše prihvatiti odvajanje od roditelja nego da je prvi put na nekom igralištu. Dobrobit dece u velikoj meri zavisi od njihove privrženosti roditeljima. U stvari, osećaju se kao da gube nešto veoma vredno odlaskom roditelja. Međutim, stvaranje poverenja u druge ljude kod dece pomoći će im da budu manje uznemireni tokom odsustva roditelja.

Dakle, roditelji treba da dozvole drugim ljudima, naravno, onima od poverenja, da budu bliski njihovoj deci. Bake i deke, tetke, stričevi, ujke takođe bi trebalo da hrane decu, razgovaraju sa njima. Na ovaj način deca uče da ostanu mirna sa drugima, a ne samo sa roditeljima. Međutim, mnogi roditelji ne mogu da prihvate osećaj da neko može da ih zamen, pa makar i na kratko. Takođe, mnogi roditelji smatraju da su potrebni za mnoge dečije aktivnosti u kojima deca zapravo moraju da budu sama. Ali, taj osećaj preteranog angažovanja može otežati situaciju deci. Dete koje nije u stanju da zaspi samo ili da se zabavlja bez pomoći roditelja praviće problem kada se odvoji od njih. Dete koje ispoljava preterani i stalni strah od odvajanja od roditelja zapravo pokazuje nesigurnost prema njima. Preterani strah znači da dete postaje veoma uznemireno kada ga roditelji ostave samog sa nekom poznatom osobom. Takvo dete je oseća nepoverenje u roditelja, pa ne veruje da će se roditelj vratiti ako ode.

Strah od stranaca i separaciona anksioznost

Anksioznost odvajanja obično je povezana sa strahom od stranaca. Strah od stranaca je najočigledniji kod beba od 8 meseci. Međutim, neka deca počinju da osećaju ovaj strah čak i sa 5 meseci ili sa 2 godine.

Strah od stranaca najčešće se objašnjava činjenicom da dete počinje da pravi razliku između voljenih i onih koji su nepoverljivi (videti Kognitivni razvoj beba i Boulbijeva teorija). Tokom prvih meseci, deca počinju da prave razliku između poznatih ljudi i stranaca. U ovom procesu, taktilna percepcija je važnija od vizuelne percepcije. Dakle, kada stranac uzme bebu od 2 meseca u naručje, beba će verovatno zaplakati. Beba oseća razliku kada je nepoznata osoba drži. Takođe, bebe mogu osetiti odbojnost prema strancu ako su mu miris i glas nepoznati.

Iako strah od stranaca kod dece obično stvara probleme roditeljima, on ima i dobrih strana. U početku, to znači da su deca dovoljno kognitivno zrela da naprave razliku između poznatih i čudnih ljudi. Takođe, strah od stranaca primorava decu da budu blizu onih koji brinu o njima tokom prvih godina života.

Kako pomoći deci sa anksioznošću odvajanja?

Ispod su vam navedeni saveti koji vam mogu pomoći da sprečite ili prebrodite separacionu anksioznost kod dece. Nadamo se da će vam biti od koristi.

  • Prvo i najvažnije, razmislite da li provodite dovoljno vremena sa svojim detetom. Da li dovoljno razgovarate sa svojim detetom? Da li se često igrate sa njim/njom? …
  • Od najmlađeg uzrasta uvodite druge poznate odrasle osobe u život vašeg deteta, kao što su baka, tetka ili bliski prijatelji. Oni vam mogu pomoći u određenim zadacima kao što su hranjenje ili menjanje pelena. Na taj način, nećete samo naći više vremena za sebe, već ćete raditi na prevenciji ili smanjenju separacione anksioznosti kod svog deteta.
  • Dajte svom detetu priliku da vežba na maloj udaljenosti od vas kod kuće. Na primer, dok se on ili ona igra, idite u drugu sobu i razgovarajte sa njim/njom. Time detetu pokazujete da ste mu dostupni čak i ako vas ne vidi. Takođe, povremeno treba da uđete u dečiju sobu kako biste ga snabdeli emocionalnim gorivom.
  • Pozovite novu dadilju da dođe dok ste kod kuće kako bi se ona i dete postepeno zbližili. Sledeći put kada dođe vaša dadilja, prošetajte ili brzo obavite neki posao, ali nemojte se zadržavati predugo.
  • Kada ostavite dete, čak i novorođenu bebu, uvek ga pozdravite. Nikad se ne šunjajte! Ako je vaše dete predškolac, dajte mu jasan znak kada ćete se vratiti. Na primer, recite detetu da ćete se vratiti posle ručka ili pre nego što dođe noć.
  • Ostavite detetu nešto što će ga podsetiti na vas. U tu svrhu možete iskoristiti neku svoju sliku, malo mira iz garderobe, ćebe koje miriše na vasč itd.

P.S.

Kao što je već spomenuto, separaciona anksioznost je normalna faza razvoja dece. Međutim, ako separaciona anksioznost kod vašeg deteta značajno komplikuje njegov i vaš život, naš savet je da potražite stručnu pomoć.

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

19 + four =