Intelektualni razvoj
| Sposobnost mišljenja |
| Opažajno-praktično mišljenje |
| – Razdvaja objekte u dve skupine po nekom svojstva Pokazatelj: zajedno sa odraslim igra se tako što lopte i kocke stavlja u različite kutije (18-24 meseci). Zajedno sa odraslim slaže igračke: lutke stavlja u kutiju, a knjige na policu. |
| Simboličko mišljenje |
| – Igra se tako što nekim objektima pripisuje funkciju koju imaju drugi objekti (18-24 meseci) Pokazatelj: bananu tretira kao telefon; igra se tako što priča držeči je kao slušalicu. – Isprobava različita sredstva kako bi došlo do željenog cilja (19 -24 meseci) Pokazatelj: uzima papuču kako bi dohvatilo igračku koja je zapala ispod kreveta, kada to ne uspe uzima grabuljicu i sa njom pokušava. – Pretpostavlja gde se neki predmet nalazi iako nije moglo da vidi sva njegova kretanja (24 meseci) Pokazatelj: traži lopticu koja se otkotrljala u drugu prostoriju uzimajući u obzir njenu putanju. – Pravi jednostavne konstrukcije ispravno kombinujući predmete različite veličine (28 meseci) Pokazatelj: pravi most, voz ili stepenice pomoću kocki. – Pravi figuralne kolekcije u kojima su skupljeni predmeti koji su deo neke svakodnevne celine ili aktivnosti (oko 36 meseci) Pokazatelj: među gomilom predmeta dete grupiše lutku, šoljicu, tanjir i pribor za jelo. – Počinje da prepoznaje objekte koji su predstavljeni slikom (18-24 meseca) Pokazatelj: zna da prepozna određene predmete, živa bića ili pojave u slikovnicama. – Govorom prati radnje koje izvodi sa predmetima Pokazatelj: Baca loptu i tu radnju prati rečima ,,Lopta” … ,,Skoči”… – Razume povezanost između radnji i predmeta ili živih bića i ume da to izrazi jednostavnim rečenicama Pokazatelj: kada vidi pticu, dete kaže ,,Ptica leti”, ,,Olovka piše”. ,,Lopta udarila seku”. – Koristi reči koje imenuju prostorne odnose i kvantitativna svojstva predmeta Pokazatelj: koristi reči kao što su: veliko, malo, isto, ispred, gore dole, jedan, mnogo. – Počinje da postavlja pitanja o svetu koji ga okružuje (30-36 meseci) Pokazatelj: Pitanja tipa: Šta je ovo? Kako? Ko je to? |
| Pamćenje i pažnja |
| – U stanju je da se usredsredi na ono što govori odrasli i da to ponovi ukoliko sadržaj koji odrasli izgovara nije predugačak (24-36 meseci) Pokazatelj: može da ponovi dva ili tri broja ili kratku rečenicu neposredno pošto ih odrasli izgovori. – Oko 15-20 minuta se samostalno bavi nekom aktivnošću Posle duže pauze, vraća se prvobitnoj aktivnosti (oko 36 meseci) Pokazatelj: posle ručka dete nastavlja igru koju je započelo pre toga. – Ono što je zapamtilo primenjuje i u drugačijim uslovima i situacijama Pokazatelj: naučilo je da stavi ključ u bravu od vrata; pokušava da ga stavi u bravu automobila. – Recituje kraće tekstove, prvo uz pomoć odraslog, a zatim i samostalno (27- 30 meseci) Pokazatelj: završava poslednji stih pesmice ili poslednju rečenicu priče koju mu odrasli čita; recituje kratku pesmicu. – Pamti i izvršava jednostavne naloge odraslog (36 meseci) Pokazatelj: izvršava naloge kao što su: „Daj mi lutku i torbu” „Stavi kašičicu u šolju”. – U stanju je da uz pomoć odraslog prepriča neke delove događaja iz neposredne prošlosti (36 meseci) Pokazatelj: na pitanje odraslog ,,Šta si danas radio?” odgovara da je bilo u parkiću i pominje njemu najvažnije događaje. |
| Znanje i razumevanje |
| Znanje o fizičkom svetu |
| – Počinje da rukuje pojedinim aparatima u kući (TV, kompjuter, muzički uređaj itd.) Pokazatelj: ume da uključi i isključi televizor, bira kanale na daljinskom upravljaču. – Razlikuje hranu od predmeta koji se ne jedu (18-24 meseci) Pokazatelj: skida omot sa bombone. – Pravilno imenuje bar jednu osnovnu boju Pokazatelj: ne greši pri određivanju boje predmeta, ukoliko je reč o boji koju zna. – Zna da određeni predmeti i situacije mogu biti opasni (30-36 meseci) Pokazatelj: sklanja se od neograđene ivice stpeništa; pokazuje ringlu i kaže „Pec, pec”. – Razlikuje neke geometrijske oblike (36 meseci) Pokazatelj: pravilno koristi reči krug i kvadrat; kocku, valjak i prizmu stavlja u odgovarajuće otvore (otvore u obliku kvadrata, kruga i trougla). – Koristi reči za označavanje vremena Pokazatelj: koristi reči kojima se označava prošlo i buduće vreme: sada, pre, posle. – Razlikuje količine jedan, dva i mnogo (36 meseci) Pokazatelj: kada mu odrasli traži da donese dve kocke dete je u stanju da to učini. – Uči da broji predmete: može da izbroji dva predmeta tako što u brojanju ne kreće nužno od broja jedan, ali sledeći broj pravilno nastavlja niz (36 meseci) Pokazatelj: dete ima 2 kocke ispred sebe pokazuje na prvu i kaže ,,Pet”, a onda na drugu i kaže ,,Šest”. |
| Znanje o sebi i drugima |
| – Koristi reči kojima se označavaju delovi tela. Pokazatelj: zna da imenuje do pet delova tela. – Prepoznaje neke znake bolesti i upozorava odrasle. Pokazatelj: dete obaveštava odrasle kada oseća telesnu nelagodnost ili bol. – Ume da saopšti najosnovnije podatke o sebi Pokazatelj: ume da kaže kako se zove, kako mu se zove mama, koliko ima godina… – Poznaje razlike u izgledu i ponašanju osoba ženskog i muškog roda Pokazatelj: dete vezuje određeni način oblačenja, ponašanje i izgled za osobe odgovarajućeg pola. Na primer, zna da dečaci ne nose suknje. – Počinje da shvata razlike među socijalnim ulogama (36 meseci) Pokazatelj: u igru uključuje aktivnosti tipične za zanimanja policajca, prodavca, lekara. |
Emocio-socijalni razvoj
| Emocionalni razvoj |
| – Raduje se prilikom najave susreta s dragom osobom ili u očekivanju željene aktivnosti Pokazatelj: dete se raduje kada mu se najavi odlazak kod bake i dede, uzbuđeno je i veselo kada najavi odlazak u zoološki vrt/ pozorište lutaka; radosno iščekuje omiljeni crtani film. – Ispoljava strahove tipične za ovaj uzrast – strah od sitnih životinja, strah od mraka, strah od izmišljenih bića i/ili likova iz bajki (između druge i treće godine) Pokazatelji: dete plače kada se na putu ispred njega nađe neki insekt i insistira da se insekt ukloni da bi nastavilo da hoda; dete vrišti ako na svom telu ugleda mrava ili neku bubicu koja mili. Dete je uznemireno i plače kada se nađe u mraku, insistira da ostane upaljeno svetlo prilikom odlaska u krevet. Dete počinje da se plaši imaginarnih bića iz bajki i priča: vukova, veštica, džinova. – Izražava složena, samosvesna osećanja kao što su ponos, postiđenost, stid i krivica (druga polovina 2. godine) Pokazatelj: skriva lice rukama kad se stidi; obara pogled i povlači se kada uradi nešto što odrasli ne odobravaju; ako bez dozvole uzme tuđu igračku, pokušava da je vrati a da to niko ne vidi. – Pokazuje da je svesno svojih osećanja tako što koristi reči da bi opisalo osećanja drugima ili ih ispoljava u „kobajagi” igrama (počev od otprilike dve godine) Pokazatelj: počinje da govori „ne volim to”, „nedostaje mi baka”; tokom igre se pretvara da plače ili glumi da je srećno; povezuje svoja osećanja sa situacijom u kojoj su se javila, npr. „Dragana tužna, mama otišla”; „bata naljutio Boku, udario Boku”. – Razume da ono samo i drugi ljudi neke stvari rade namerno, a neke nenamerno i u skladu s tim emocionalno reaguje na svoje i tuđe postupke Pokazatelj: pravda se time što kaže da nešto nije polomilo namerno; oprašta nekome ko ga nije povredio namerno. – Empatično je: pokazuje saosećanje (od kraja 2. godine) Pokazatelj: Grli osobu koju nešto muči. – Sve kraće protestuje i tuguje prilikom razdvajanja (sa otprilike 2 godine) Pokazatelj: kada ga roditelj ostavi u vrtiću, kratko plače, negoduje, pokazuje potištenost, ali se ubrzo okreće igri i vršnjacima. – Može da podnese situacije razdvajanja i raduje se ponovnom susretu Pokazatelji: razume kada roditelj objašnjava razlog odvajanja (odlazak na posao i sl.); prevladava strah i tugu pomoću rituala pri razdvajanju (mahanje, slanje poljupca, verbalni pozdrav „Vidimo se uskoro”); očekuje povratak roditelja s nestrpljenjem, raduje se ponovnom susretu, može da ostane kraće vreme kod poznanika bez prisustva majke ili druge osobe koja ga odgaja. |
| Socijalni razvoj |
| – Razlikuje ženski i muški rod Prepoznaje i imenuje osobe iz okruženja (počev od oko 18 meseci) Pokazatelj: prilikom susreta prepoznaje i imenuje poznate osobe; imenuje poznate osobe na fotografijama. – Prepoznaje i imenuje osobine i osećanja drugih (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: na osnovu izraza lica i/ili ponašanja dete zaključuje da je druga osoba „tužna”, „srećna”, „ljuta”, da je „pažljiva”, „dobra” i sl. – Uviđa razliku između svojih i tuđih želja (počev od oko 18 meseci) Pokazatelj: dete daje drugome onaj predmet za koji je ta osoba izrazila interesovanje, a ne onaj koji se njemu dopada. – Pozdravlja se prilikom odlazaka i susreta Pokazatelji: pozdravlja se sa „laku noć” kada ide na spavanje; kaže „ćao” ili „dobar dan” kada ulazi u poznatu radnju ili kod komšija. – Iskazuje odraslima i deci svoja interesovanja i uključuje ih u svoje aktivnosti (počinje sa oko 18 meseci) Pokazatelji: skreće pažnju drugih na njemu interesantne predmete i pojave; daje im predmete koji su mu važni (ali ih često odmah traži nazad i protestuje ako mu se ne vrate); poziva odrasle, a kasnije i decu da se igraju s njim (najpre povlačenjem za ruku, dozivanjem po imenu, gurkanjem u željenom pravcu, pokazivanjem željene radnje, a kasnije i verbalno). – Izvršava složenije zahteve odraslih i postavlja njima zahteve (druga polovina 2. godine) Pokazatelji: u stanju je da izvrši niz naloga, npr. „Ostavi sada vozić i donesi cipelice”; „Pojedi prvo zalogaj mesa, a zatim uzmi parče krompira”; traži da ga odvedu na željeno mesto (npr. u lunapark, na igralište, kući…); da mu kupe željenu stvar (igračku, hranu). – Imitira složenije aktivnosti odraslih osoba i vršnjaka (počinje sa oko 2 godine) Pokazatelji: pravi se da telefonom zove baku i deku i razgovara s njima; „kuva ručak“, „pere auto“; kopira način na koji vidi da se druga deca igraju s igračkama. – Priključuje se detetu ili grupi dece u igri (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: Posmatra decu u igri, odvaja se od odrasle osobe koja ga čuva, prilazi deci i pokušava da uzme učešće u igri (uzimajući igračke, uključujući se u dobacivanje loptom…); u stanju je da se kraće vreme igra s drugim detetom, npr. sipaju pesak u istu kanticu, zajedno guraju autiće. – Može na kratko da prepusti svoju igračku drugom detetu ili da sačeka na svoj red za neku aktivnost (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: uz objašnjenje odrasle osobe može da propusti drugo dete na tobogan ili mu prepusti ljuljašku. – U stanju je da uteši drugo dete i/ili da mu skrene pažnju Pokazatelj: pomiluje dete koje plače, pruži mu igračku, kaže „ne plači”. – Pomaže odraslima u jednostavnim poslovima (sa oko dve godine) Pokazatelj: učestvuje u pospremanju igračaka; dodaje štipaljke kada se kači veš, baca sitnije otpatke u kantu za smeće. – Ume da izrazi šta mu prija, a šta mu ne prija. Pokazatelj: kada ne želi da ga drugi pomaze, golicaju ili uzimaju u ruke, dete kaže „nemoj” ili „neću” – Razlikuje „dobro” i „loše” Počinje da usvaja bezbednosna pravila i razume zabrane. Pokazatelj: drži odraslu osobu za ruku dok prelaze ulicu, kloni se utičnica i šporeta |
| Razvoj identiteta |
| – Počinje da reaguje na svoje ime. Prepoznaje sebe na fotografijama i video snimcima Prepoznaje svoj lik u ogledalu i razlikuje ga od sebe (počev od otprilike 18. meseca). Pokazatelji: namerno pravi grimase, skače i izvodi neobične pokrete pred ogledalom i uživa gledajući se; kada mu se stavi kapa/šnalica na glavu ili krema na nos i zatim se postavi pred ogledalo, dete pokušava da dohvati i ukloni stavljeni predmet na sebi |
Motorički i senzorno-perceptivni razvoj
| – Hoda uz posebne zahteve i održava ravnotežu. Pokazatelj: dete je sposobno da hoda par koraka unazad, pokušava da hoda na prstima i na petama, unapred i unazad. Ono može da nosi čašu vode bez prosipanja. Može da stoji na jednoj nozi. – Trči uz održavanje ravnoteže Pokazatelj: na početku, dete trči sa savijanjem u kukovima i kolenima, pri tom i dalje gazi celim stopalom; krajem ovog perioda trči sa lako savijenim trupom, sa naizmeničnim pokretima desne i leve polovine tela, odupirući se prednjim delovima stopala. Spretno se zaustavlja. – Hoda uz i niz stepenice. Pokazatelj: dete krajem druge godine hoda niz stepenice dečjim korakom, pridržavajući se za obe ruke, zatim sa jednom, a na kraju ovog perioda hoda niz stepenice hodom odraslih, pridržavajući se jednom rukom. – Poskakuje. Skače. Preskače. – U igri sve više koristi kružne (rotacione) pokrete podlakta. Pokazatelj: početkom treće godine, igračku koja se pokreće pomoću ključa, dete čvrsto drži jednom rukom, a drugom okreće ključ, kada mu se pokaže. Otvara poklopac ili zavrtanj koji ima najmanje dva zavijutka, krajem ovog perioda, iz dečjeg alata počinje da koristi šrafciger za odvrtanje… – Koristi obe ruke u aktivnostima koje traže pokrete prstiju. Pokazatelj: sa 18 meseci, igra se sa papirom listajući ga, savijajući i cepkajući, okreće listove slikovnice, vadi kuglice iz bočice, niže perle na nit. Krajem ovog perioda, igra se makazicama, nevešto i neprecizno secka papir. – Opruženim dlanom pritiska, valja i oblikuje mekane materijale. Pokazatelj: kada se detetu, krajem treće godine, ponudi loptica od testa ili plastelina, ono je sposobno da je pritiskom ispruženog dlana valja i tako oblikuje valjak ili „glistu“. – Pokazuje dominaciju jedne ruke. – Pravi vertikalne i horizontalne nizove. Pokazatelj: početkom ovog perioda, gradi kulu sa tri kocke, zatim sa sve više kocaka. Krajem druge godine, stavlja nekoliko kocaka jednu do druge, praveći „vozić“. – Razlikuje predmete po obliku. Pokazatelj: sa 24 meseca, pravilno prepoznaje tri geometrijska oblika: krug, četvorougao i trougao i postavlja ih precizno u odgovarajuće otvore. – Sastavlja tri elementa prema modelu. Pokazatelj: krajem ovog perioda, gledajući model može da napravi most od tri kocke. – Pronalazi odgovarajući predmet u grupi sličnih i različitih. Pokazatelj: početkom treće godine, razlikuje slikovnice i ciljano traži određenu. – Razlikuje predmete po boji, obliku i razvrstava ih. Pokazatelj: krajem ovog perioda, na zahtev spaja do 5 predmeta po obliku ili boji u par (po 2 kocke, po 2 lopte, po dve crvene igračke). – Sastavlja celinu (sliku) iz dva dela. Pokazatelj: detetu se prvo pokaže cela slika, a zatim se daju dva odvojena dela, uz nalog da ih pravilno postavi, što čini uspešno krajem treće godine. – Precrtava krug. – Imitira kućne poslove i pomaže odraslima u spremanju kuće. Pokazatelj: početkom ovog perioda, dete počinje da učestvuje u pospremanju igračaka, postavlja pribor za jelo, baca sitnije otpatke u kantu za smeće itd. – Pere zube četkicom za zube, uz pomoć odraslih. – Aktivno učestvuje u hranjenju i koristi pribor. Pokazatelj: Krajem ovog perioda, dete samostalno i vešto jede kašikom, pokušava da koristi viljušku. – Aktivno učestvuje u oblačenju i svlačenju odeće. Pokazatelj: Krajem druge godine, dete gura ruku u rukav od jakne i učestvuje u oblačenju, skida čarape, cipele, kapu, a tokom treće godine i kaput ili jaknu (ako su otkopčani), obuva papuče, oblači delove odeće (gaćice, košulju, čarape, još uvek nepravilno ili okrenuto na pogrešnu stranu), zakopčava drikere. – Prepoznaje neke znake bolesti i upozorava odrasle. Pokazatelj: dete ukazuje na osećaj nelagodnosti (oseća hladnoću – prehladu ili toplotu – temperaturu, kao znake bolesti) ili bola i njegove lokalizacije i o tome obaveštava odraslog. – Traži nošu na vreme. Pokazatelj: Krajem druge godine, dete je tokom dana uglavnom suvo, na vreme javlja za veliku i malu nuždu. U izuzetnim situacijama toleriše se zaboravljanje ili zakašnjenje. – Suvo je noću. Pokazatelj: Krajem treće godine, pelene se više ne koriste, jer dete prestaje da mokri noću. Dozvoljeni su povremeni izuzeci. |
Razvoj komunikacije
| Razvoj verbalne komunikacije |
| – Postaje sposobno za samostalnu komunikaciju sa vršnjacima. Pokazatelj: posmatra drugu decu, imitira ih, prati. Započinje komunikaciju sa decom, razmenjuje predmete sa njima. Povremeno se priključuje njihovoj igri i aktivnostima. – U komunikaciji koristi simboličke zamene za prave objekte, „male” predmete, igračke. Pokazatelj: pruža majci male posude i nameštaj i zajedno ih slažu; hrani lutku iz tanjira-igračke. – Pokazuje sposobnost imaginacije (zamišljanja, maštanja) i razvija simboličku igru. Pokazatelj: u igri koristi predmete koji fizički mogu biti veoma različiti od predmeta koje označavaju. Na primer, uzima jastuk okreće ga kao volan, i kaže Vozi! – Savladalo je ključne principe razmene u komunikaciji i u stanju je da sledi pravila interakcije. Pokazatelj: stabilizovala se naizmeničnost u razmeni; ume da bude i govornik i slušalac. – U stanju je da pažnju odraslog preusmeri na sadržaj koji njega zanima. Uključuje druge osobe u svoje aktivnosti Pokazatelj: majka razgovara sa ocem, a dete je poziva da izvade kocke iz fioke i da slažu. – Ume da razvija započetu interakciju u željenom pravcu. Pokazatelj: komunikaciju započetu oko jedne aktivnosti razvija u željenom pravcu delimičnom promenom aktivnosti ili uvođenjem dodatnih igračaka. – Iako se sve više oslanja na verbalno izražavanje i razmenu, često koristi i razvija sva neverbalna sredstva komunikacije Pokazatelj: svako spontano govorno izražavanje prati gestovima, pokretima, mimikom, akcijom. – Zahvaljujući boljoj kontroli pažnje, duže održava komunikaciju. Pokazatelj: sposobno je za razmenu koja zahteva nekoliko njegovih učešća za redom. Npr, dobacuje se loptom sa drugim detetom, ili skuplja sa poda igračke jednu po jednu i donosi ih majci koja ih stavlja u korpu. – Tematski povezuje više od 2 objekta i/ili gradi niz međusobno povezanih aktivnosti. Pokazatelj: npr, kuva ručak, zatim hrani lutku, kupa je i stavlja je u krevet na spavanje. – Počinje da koristi oblike za množinu, padeže, imperativ glagola, prošlo vreme. U interakciji sa odraslim može da produži iskaz, razvije rečenicu i tako izrazi složenije odnose. Pokazatelj: majka kaže: „Tata je otišao”. Dete ponavlja i nadovezuje se: „Tata otis(a)o… pos(a)o”. (Tata je otišao na posao) – Produkuje razvojno očekivane gramatičke greške, tipične za uzrast. Pokazatelj: na primer, oblici množine kao što su pasulji, konjovi, zecovi. Oblici možem, hoćem umesto mogu i hoću; nesio u umesto nosio, gurnela umesto gurnula. Iskazi tipa Kvario sam, umesto Pokvario sam; Vidi ga, umesto Vidi je. – Koristi zamenice i druge reči koje označavaju odnose. Pokazatelj: koristi zamenice ja, ti, mene (me) ili meni (mi). Koristi predloge u, na, i/ili kod. Od priloga najčešće još, opet, tamo, ovde. Koristi vremenske priloge sada, pre, posle. Pridevi malo, veliko, lepo. – Uspostavlja kontrolu nad jačinom i visinom glasa. – Može da prepozna kada razgovor ne teče glatko i pokazuje sposobnost da „popravi” komunikaciju (oko 2. godine). Pokazatelj: ponavlja svoj iskaz ako ga odrasli nije čuo ili nije odgovorio. – Ume da pojasni šta želi ukoliko odrasli to od njega traži. Adekvatno koristi reči koje odražavaju različite perspektive sagovornika (različite tačke gledišta). Pokazatelj: koristi i razlikuje reči tamo i ovde zavisno od toga gde se sagovornik nalazi. Razlikuje i adekvatno koristi zamenice ti i ja. U razgovoru razlikuje značenje glagola doći i otići. – Govori tečno, ustaljenim ritmom. Pokazatelj: u početku tok govora je nerazvijen, neujednačen je ritam i učestale su pauze. Vremenom ga zamenjuje tečniji govor ustaljenog ritma. – Rado recituje pesmice i rime. – Može da imenuje poznate osobe. – Rečima izražava svoja osećanja i raspoloženja, kao i osećanja i raspoloženja drugih ljudi. Pokazatelj: razgleda slikovnicu i kaže: „Meda plače”. Ili, dok starija sestra prinosi bliže platnenu pticu sa velikim kljunom, dete uznemireno cupka nogama i kaže: „Boji, boji!” (bojim se). – Reči i govor koristi u aktivnostima kao pomoćno sredstvo da reši neki zadatak, da pomogne sebi ili da ovlada nekom situacijom Pokazatelj: govorom prati sopstvenu igru, i upravlja svojim aktivnostima. Pomaže sebi da reši neku teškoću. Posle pada sa klackalice umiruje sebe rečima: „Ne boli, ustane… ”. – Na kraju 3. godine počinje da koristi veznike i, pa, zato što, što omogućava znatno produženje iskaza i građenje narativa. Pokazatelj: izgovara iskaze jedan iza drugog spajajući ih veznicima (Tata došao, i bata došao, i nisam plakao). – Pokušava da ispriča priču, mada ona često nije logički povezana, niti dosledna. Pokazatelj: prepričava crtani film tako što ispriča pojedine njemu upadljive elemente priče. Ne objašnjava kontekst, namere učesnika, ciljeve. |
| Razvoj neverbalne komunikacije |
| – Postaje sposobno za samostalnu komunikaciju sa vršnjacima Pokazatelj: posmatra drugu decu, imitira ih, prati. Započinje komunikaciju sa decom, razmenjuje predmete sa njima. Povremeno se priključuje njihovoj igri i aktivnostima. – U komunikaciji koristi simboličke zamene za prave objekte, „male” predmete, igračke. Pokazatelj: pruža majci male posude i nameštaj i zajedno ih slažu; hrani lutku iz tanjira-igračke. – Pokazuje sposobnost imaginacije (zamišljanja, maštanja) i razvija simboličku igru. Pokazatelj: u igri koristi predmete koji fizički mogu biti veoma različiti od predmeta koje označavaju. Na primer, uzima jastuk okreće ga kao volan, i kaže Vozi! – Savladalo je ključne principe razmene u komunikaciji i u stanju je da sledi pravila interakcije. Pokazatelj: stabilizovala se naizmeničnost u razmeni; ume da bude i govornik i slušalac. – U stanju je da pažnju odraslog preusmeri na sadržaj koji njega zanima. Uključuje druge osobe u svoje aktivnosti Pokazatelj: majka razgovara sa ocem, a dete je poziva da izvade kocke iz fioke i da slažu. – Ume da razvija započetu interakciju u željenom pravcu. Pokazatelj: komunikaciju započetu oko jedne aktivnosti razvija u željenom pravcu delimičnom promenom aktivnosti ili uvođenjem dodatnih igračaka. – Iako se sve više oslanja na verbalno izražavanje i razmenu, često koristi i razvija sva neverbalna sredstva komunikacije. Pokazatelj: svako spontano govorno izražavanje prati gestovima, pokretima, mimikom, akcijom. – Zahvaljujući boljoj kontroli pažnje, duže održava komunikaciju Pokazatelj: sposobno je za razmenu koja zahteva nekoliko njegovih učešća za redom. Npr, dobacuje se loptom sa drugim detetom, ili skuplja sa poda igračke jednu po jednu i donosi ih majci koja ih stavlja u korpu. – Tematski povezuje više od 2 objekta i/ili gradi niz međusobno povezanih aktivnosti. Pokazatelj: npr, kuva ručak, zatim hrani lutku, kupa je i stavlja je u krevet na spavanje. |
