Intelektualne veštine se veoma intenzivno razvijaju kod dece na uzrastu od 12 do 18 meseci. Stoga, ako želite da podržite dečji celokupan razvoj, veoma je važno da već na ovom uzrastu dece obratite pažnju na njihovo razmišljanje, pažnju, znanje i razumevanje. To će vam pomoći da bolje razumete decu ovog uzrasta i da pravilno podstaknete razvoj njihovih intelektualnih veština..
Sposobnost razmišljanja kod dece na uzrastu od 12 do 18 meseci
Deca na uzrastu od 12 do 18 meseci postaju sposobna da bolje istražuju prostor i predmete u odnosu na prethodni uzrast. Kada počnu da hodaju, konačno mogu da dođu do dela prostorije koji ih zanima. Tako proširuju svoj izbor predmeta kojima mogu da manipulišu.
Motoričke sposobnosti dece se sve više razvijaju, tako da postaju sposobnija da manipulišu predmetima. Naravno, bolja sposobnost konkretnog mišljenja je i zbog razvijenije percepcije. Deca počinju da uočavaju razliku između velikih i malih predmeta, predmeta raznih oblika i boja,… Zato i vole igre u kojima se predmeti razlikuju po bojama, manji predmeti stavljaju u veće predmete ili se predmeti slažu po veličini. Roditelji treba da podstiču decu na takve igre dajući im prikladni i bezbedni igrovni materijal. Takođe, roditelji treba da učestvuju u ovim predstavama i to ne samo zbog dečje radosti, već i poboljšanja kognitivnih veština, kao što su percepcija, govor itd.
Pojava simboličkog mišljenja je ogromna promena u kvalitetu razmišljanja dece na ovom uzrastu u odnosu na prethodni uzrast. Kako je osnova simboličkog mišljenja upotreba reči, a razvoj govora se odvija intenzivno i naglo na ovom uzrastu, ne treba da nas čudi fenomen simboličkog mišljenja. Simboličko mišljenje i jezičke sposobnosti utiču jedna na drugu!
Možemo potvrditi da je dete steklo sposobnost simboličkog mišljenja ako dete:
- pokazuje u pravcu predmeta do kojeg želi da dođe,
- pokazuje na predmete koje odrasli određuju i
- pravilno upotrebljava neke reči.
Na kraju ovog uzrasta, oko 18. meseca života, simboličko mišljenje dece počinje da se pojavljuje na drugi način. Naime, oni počinju da igraju imitatorsku predstavu. U stvari, deca počinju da oponašaju neke radnje, ali znaju da se one zapravo ne dešavaju. Ovakav način igre postaje potpuno uočljiv na sledećem uzrastu dece, posle 18 meseci. Ipak, već na uzrastu od 12 do 18 meseci, primećuju se njeni počeci. Dakle, dete u ovom uzrastu može da imitira da pije sok iz prazne šolje ili da spava stavljajući glavu na jastuk.
Pamćenje i pažnja
Počeci imitativnih igara, koji se javljaju kod dece otprilike na uzrastu od 18 meseci, sugerišu da deca na ovom uzrastu mogu da imitiraju neke aktivnosti koje odrasli često obavljaju, iako ih nisu videli nekoliko dana. U stvari, ova kognitivna veština imitacije počinje od 15. meseca, ali od 18. dobija svoj puni smisao. Deca počinju da pamte i ponavljaju više povezanih aktivnosti odraslih u tačnom redosledu.
Dakle, ne treba da se čudite ako dete na ovom uzrastu imitira da briše prašinu ako ste vi to činili pre toga. Naime, deca u ovom uzrastu postaju sposobna da pamte aktivnost odraslih, iako je vide samo jednom. Samo, ta aktivnost mora privući njihovu pažnju. Zato preporučujemo da razvijanje radnih navika kod dece počnete da podstičete već na ovom uzrastu davanjem pravih primera. Često je dovoljno i da samo jednom učinite neku aktivnost pred detetom da bi ga podstakli da ono odradi isto.
Na uzrastu od 12 do 18 meseci, dete postaje sposobno da obrati pažnju na neku radnju istovremeno se upuštajući u neku drugu radnju, pa zato možda nećete ni primetiti da vaše dete primećuje neke vaše aktivnosti. Na primer, vaše dete može da vas gleda dok čitate novine i da istovremeno sluša pesmu koja se čuje u pozadini. Takođe, pažnja na određene senzacije sada može potrajati duže, čak do 5 minuta. Ponekad deca na uzrastu od 12 do 18 meseci obraćaju pažnju na nešto zanimljivo toliko pažljivo da ne reaguju na neke druge stimuluse. Na primer, ako se dete pažljivo igra sa kockicama, možda neće reagovati na poziv roditelja.
Pošto dete počinje bolje da pamti stvari, ono postaje i u stanju da primeti novi raspored u sobi. Stoga je preporučljivo da često menjate raspored sobe vašeg deteta i da se igrate sa njim kako biste trenirali ovu novu veštinu. Inače, ta veština dobija puno značenje na kraju ovog uzrasta. Na primer, ako se vratite od frizera, pričajte detetu o svojoj novoj frizuri. Međutim, postoji i velika verovatnoća da će vaše dete buljiti u vašu kosu i pre nego što bilo šta kažete.
Znanje i razumevanje
Od 15. meseca života, deca počinju da povezuju svoje ponašanje sa reakcijom odraslih. Stoga, na ovom uzrastu, treba da govorimo o njihovom dobrom ponašanju i ne odobravamo loše ponašanje. Ako pokažete zadovoljstvo svaki put kada vaše dete pojede obrok koji mu se ne dopada, dete će početi da rado jede ovaj obrok samo da vas učini ponosnim.
Na kraju ovog uzrasta, deca počinju da prave razliku među ljudima po godinama. To dokazuje ponašanje dece da traže ono što im treba samo od odraslih, a ne i od druge dece. Traženje pomoći od odraslih govori o pojavi još jedne nove kognitivne veštine na ovom uzrastu. Naime, sada deca mogu da procene kada nisu u stanju da izvrše željenu radnju i potrebna im je pomoć. Takođe, ona počinju da razlikuju sebe od drugih, a počinju da prave i razliku između nekih delova tela. Zato vole i igre sa ogledalima, kao i pitanja kao što su: gde je nos, oko, uvo,…
Deca počinju da razlikuju predmete po funkcijama otprilike na kraju prethodnog uzrasta, ali na uzrastu od 12 do 18 meseci počinju jasno da ispoljavaju tu sposobnost. Zato se često igraju čišćenja sobe metlom, navlačenja cipela ili brisanja prašine.
Što se tiče rutinskih radnji, deca na uzrastu od 12 do 18 meseci mogu predvideti situaciju i znati da je neka aktivnost došla do kraja. Na primer, kada kupate dete i posežete za peškirom, dete će biti podignuto u kadi, jer zna da je kupanje bilo blizu uzimanja peškira. Konkretno, ovu kognitivnu veštinu možete koristiti za stvaranje zdravih navika kod deteta. Na primer, ako detetu perete ruke svaki put pre obroka, dete će se naviknuti da posle i samo pere ruke pre obroka.
| Razvoj intelektualnih veština kod dece na uzrastu od 12 do 18 meseci |
| Sposobnost mišljenja |
| Barata predmetima i razlikuje ih na osnovu nekog upadljivog svojstva. |
| Počinje da koristi gestove i reči kojima označava predmete. |
| Pojava simboličke igre „kao da”: dete oponaša neke radnje ali zna da se one ne događaju stvarno. |
| Pamćenje |
| Imitira neke aktivnosti koje često izvode odrasli, iako ih nije videlo nekoliko dana. |
| Može da zapamti aktivnost odraslog koju je videlo samo jednom, a koja mu je privukla pažnj |
| Primećuje da se nešto promenilo, da nije onako kako je zapamtilo. |
| Pamti i ponavlja više vezanih aktivnosti odraslih istim redosledom. |
| Pažnja |
| Pažnju prebacuje sa jedne aktivnosti na drugu. |
| U isto vreme pažnju usmerava i na odraslog i na neki predmet. |
| U stanju je da se do 5 minuta bavi nekom aktivnošću. |
| Nekada je zaokupljeno sopstvenom aktivnošću u tolikoj meri da mu je teško odvući pažnju na druge sadržaje. |
| Znanje i razumevanje |
| Zna kako da izazove određenu reakciju odraslih. |
| Na zahtev pokazuje neke delove svog tela. |
| Razlikuje osobe s obzirom na njihov uzrast. |
| Ume da proceni kada nije u stanju da obavi željenu radnju i da onda traži pomoć odraslog. |
| Zna koja je svrha određenih predmeta i u skladu sa tim barata njima. |
| Zna kada se okončava neka aktivnost ili dešavanje. |
Još nešto za kraj…
Ako intelektualne veštine deteta odstupaju od veština predviđenih za njegov uzrast, ne treba da brinete. Intelektualne veštine se razvijaju prema određenom redosledu kod svakog deteta, ali je tok razvoja individualan. Zadatak odraslih je da upoznaju dete i da prate njegov razvoj. Na taj način, prema saznanjima o prosečnom razvoju i potrebama deteta, odrasli će istovremeno podsticati razvoj kognitivnih veština deteta i njegov opšti razvoj.
