Jelovnik dece, u zavisnosti od uzrasta, treba deci da obezbedi ne samo potrebne kalorije, već i pravilan međuodnos hranljivih materija. U tu svrhu, razrađene su preporuke, odnosno standardi za ishranu prema uzrastima. Kako ne postoje naši standardi za ishranu dece, koriste se preporuke Svetske zdravstvene organizacije.
Jelovnik beba
Pravilna ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko je i ishrana adekvatna odojče se najbrže razvija i napreduje.
S obzirom na važnost pravilne ishrane beba i na mnoštvo informacija koje ona podrazumeva, o tome sam posebno pisala u članku “Ishrana beba po mesecima“.
Jelovnik dece na uzrastu od 12 do 24 meseci
Dete se doji, prema želji majke, do 2 puta dnevno. Nema ograničenja u voću, povrću i drugoj hrani, a količina zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potreba.
Tečnost se ne daje u toku obroka. Nakon obroka, dete može da pije koliko želi vode, čaja ili soka bez šećera. Ne treba da pije više od 500 do 700 ml mleka.
Deci ne treba davati koncentrisanu hranu poput čokolade, keksa, bombona. Zapravo, za decu uopšte nije preporučljiv preterani unos slatkiša. Ukoliko, pak, dete konzumira slatkiše, obavezno nakon toga treba da opere zube.
Vitamin D se daje u zimskom periodu i posle navršene 1 godine života.
Jelovnik dece na uzrastu od 24 do 36 meseci
Ako je dete pravilno negovano u toku prethodnih uzrasta, onda je prilično ojačalo nakon napunjene druge godine, a u vezi sa tim ojačali su i njegovi organi za varenje. Prema tome, može se proširiti njegov raniji jelovnik.
U drugoj godini, dnevni dečji obrok zavisi od mnogo čega. Ukoliko je dete mirnije, duže spava i manje se kreće, uzimaće manje hrane. Sa druge strane, ako je dete nemirnije, trči, skače i igra se na čistom vazduhu, onda su njegove potrebe za hranom veće.
Naravno, i na uzrastu dece od 24 do 36 meseci, mora se voditi računa o tome šta im se i koliko daje od hrane. Hrana koja im se nudi mora biti sveža i lako svarljiva da se ne bi poremetilo varenje. Potrebno je da i dalje bude kašasta, vremenom gušća i sve grublja i, što je najvažnije, dovoljno kuvana, jer se takva lakše vari.
Vrlo je važno probati hranu koja će moći detetu da obezbedi pravilan razvoj i napredak. To podrazumeva obezbeđivanje detetu utrošak toplote koji je u drugoj godini neobično visok. S obzirom da je najbolji sastojak za stvaranje toplote mast, a njen najbolji izvor kravlje mleko i njegovi proizvodi (maslac, sir, kajmak) i žumance od jajeta, ove namirnice treba da budu zastupljene u jelovniku dece na navedenom uzrastu.
U drugoj godini, dete je fizički aktivnije u odnosu na prethodni uzrast, pa prema tome troši i više energije. Zato mu je potrebno više ugljenih hidrata, kojima će podmiriti utrošenu energiju. Glavni izvor ugljenih hidrata su brašno (hleb, testo, proizvodi od žitarica uopšte), šećer i sva biljna hrana (voće i povrće).
Za izgradnju novih tkiva, neophodno je prisustvo belančevina i to u dovoljnoj količini. Usled odsustva ove vrste hranljive supstance, bilo iz kojeg razloga, mogu da nastupe štetne posledice. U te štetne posledice spadaju malokrvnost, mlitavost mišića, neotpornost prema infekcijama, zastoj u rastu. Belančevina, kao što znamo, ima najviše u mesu, mleku i svim mlečnim proizvodima i jajetu.
Pored već navedenog, deci na uzrastu od 24 do 36 meseci, potrebno je obezbediti unošenje izvesnih mineralnih soli, koje služe za izgradnju novih tkiva i za obavljanje određenih hemijskih procesa u organizmu. Najbolji izvori soli su mleko, u kome ima krečnih soli, žumance od jajeta i mlada jetra u kojima ima dosta gvožđa.
Najzad, treba misliti i na ulogu vitamina koja je u doba rasta važnija nego kod odraslih. Od svih vitamina najvažniji su A, B, C, D.
Šta nije preporučljivo da deca jedu na uzrastu od 24 do 36 meseci?
Deci ovog uzrasta, izvesna hrana ne sme se davati. To su svinjsko meso, kobasice, kiseo kupus, kisela paprika i krastavci, prevreo sir, jaki začini i alkoholna pića. Naravno, veoma je bitno ograničavati decu u konzumiranju slatkiša.
Imajte na umu!
Dešava se da pojedina deca ne podnose izvesnu hranu. Pri unošenju najmanjih količina reaguju povraćanjem, bolovima u stomaku, dijarejom i izbijanjem ospi po telu, rukama, nogama, licu. Može doći i do otoka sluzokože ždrela, takozvane koprivnjače. Sve vrste namirnica mogu biti uzrok ovakvoj pojavi alergije, ali su to najčešće jaja, riba, mleko i pojedina mesa.
Takođe, može se desiti da je jedno isto dete osetljivo na nekoliko vrsta hrane. U vezi sa ovim, u lakšim slučajevima, isključiti hranu na koju je dete preosetljivo i davati je u početku u sasvim malim količinama, a zatim u sve većim dok se ne stekne neka vrsta odbrane organizma. U težim slučajevima obratiti se lekaru.
Preporuka za kraj
Vodite računa o tome šta se mora i šta treba davati detetu, ne uskraćujte mu neophodan minimum ali ne opterećujte ga. Hrana mora biti mešovita, ne samo u ukupnom dnevnom obroku, već i u pojedinačnim. Pored navedenog, poželjno je da bude spremljena na različite načine. Ako detetu dajemo uvek ista jela ono gubi apetit i preti opasnost od pothranjenosti. Sa druge strane, ako je hrana spremljena na različite načine, dete će imati dobar apetit, hraniće se dovoljno, biće naprednije i zdravije.
