Vremenskim rasporedom, tj. režimom dana, određuje se struktura i ritam dnevnih aktivnosti dece i vaspitača. On predstavlja elastičan okvir koji omogućava dobru organizaciju vremena i aktivnosti, koji je, naravno, prilagođen karakteristikama i individualnim potrebama i mogućnostima dece.
Elementi režima dana su:
- samostalne (slobodne) aktivnosti po dečjem izboru
- usmerene aktivnosti
- kombinovane aktivnosti koje se mogu obavljati u prostorijama za boravak ili otvorenom prostoru
- jutarnje telesne vežbe
- rekreativne pauze
- vreme za zadovoljenje higijenskih i fizioloških potreba
- obroci
- spavanje
Na šta obratiti pažnju u organizaciji i raspoređivanju života dece ranog uzrasta?
Poznato je da se dete razvija prema sopstvenim zakonitostima i da njegovo podvrgavanje načinu i ritmu življenja koji više odgovara odraslima, remeti njegov prirodni ritam i zadovoljenje potreba. Zbog toga, čitava organizacija i raspored života dece treba da se zasnivaju više na potrebama dece, nego na pogodnostima za roditelje i vaspitače. Time se poštuju načela vaspitanja. Takođe, kada je u pitanju vremenski raspored, treba voditi računa da sa ostvarivanjem postavljenih vaspitno-obrazovnih ciljeva ne treba žuriti po cenu površnosti, jer svrha rada vaspitača nije toliko postizanje određenih rezultata u propisanom roku, koliko intenziviranje dečje aktivnosti.
Prilikom usklađivanja ritma življenja sa potrebama dece, treba voditi računa o pravilnom smenjivanju raznih vrsta aktivnosti u prostorijama za boravak i na otvorenom vazduhu, aktivnosti u kojima ima kretanja i sedećih aktivnosti, intenzivnog naprezanja i opuštanja, aktivnog odmora i spavanja. Ovako sproveden ritam življenja sa uzrastom i razvojem dece treba da se menja i prilagođava. Ono na šta vaspitači treba uvek da obraćaju pažnju je da aktivnost dece i radnje namirenja dece treba da se vezuju u jedan kontinuirani lanac.
Pri određivanju ritma aktivnosti, osim uzrasta, neophodno je uzimati u obzir i individualne osobenosti dece i njihovo zdravstveno stanje. Deca sa povećanom napetošću nervnog sistema i deca sa zdravstvenim problemima više energije troše i brže se umaraju, te im je potrebno da se vreme odmora i sna produži, a aktivnosti treba da budu tako organizovane da ih ne iscrpljuju previše, ali da, pri tome, deca ne budu ni suviše pasivna.
Veliki značaj pri uspostavljanju ritma življenja, posebno u prvim mesecima života, ima doslednost u smenjivanju hranjenja, sna i budnosti. To znači da uspostavljen ritam življenja kod svakog pojedinog deteta treba poštovati. Svaka veća nedoslednost negativno će se odraziti na nervni sistem deteta i razvoj njegove ličnosti.
Organizacija i raspored života dece i njen značaj
Pravilna organizacija i raspored života dece ranog uzrasta ima veliki značaj u dečjim ustanovama. Pravilno uspostavljen ritam življenja treba da doprinese:
- jačanju i zaštiti dečjeg organizma;
- optimalnom fizičkom razvoju;
- usvajanju odgovarajućih navika;
- formiranju zadovoljnog deteta;
Pravilno uspostavljen ritam življenja, koji se dosledno sprovodi, dovešće do toga da će deca biti aktivna sve vreme budnosti, biće staložena i uravnotežena. Značajno je i da se poznaju socijalno – kulturni uslovi života porodice u kojoj dete boravi i da se usaglasi ritam življenja u porodici i u predškolskoj ustanovi.