U vaspitanju, nije dobro unapred utvrđivati neka precizno određena pravila o postupanju sa decom, jer se ta pravila menjaju u zavisnosti od:
- uzrasta dece
- stečenih navika
- osobenosti samog deteta
- njegovog opšteg razvoja
- trenutnog zdravstvenog stanja
Međutim, u radu sa decom ranog uzrasta, svaki vaspitač treba da poštuje neka opšta načela vaspitanja i nege dece. Načela vaspitanja i nege dece ukazuju na osnovna obeležja vaspitno-obrazovnog rada sa decom ranog uzrasta i treba da predstavljaju orijentaciju za planiranje, pripremanje, organizaciju i evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada dece u predškolskoj ustanovi.
U načela vaspitanja i nege dece spadaju brojne obeležja vaspitno-obrazovnog rada, a ovde su navedena ona najbitnija za pravilan rad sa decom ranog uzrasta.
Načelo poštovanja sebe i drugih
Ovo načelo podrazumeva samopoštovanje vaspitača i poštovanje drugih ljudi (posebno kolega i roditelja) i razumevanje i uvažavanje činjenice da dete postaje ličnost na osnovu toga što ga drugi (roditelji, vaspitači, medicinske sestre, stručni saradnici) smatraju takvim i postupaju u skladu s tim. Poštovanje ovog načela je osnova demokratskih odnosa u vaspitanju. To iziskuje uvažavanje i podsticanje prava deteta da samostalno dela, bira, iznosi svoja mišljenja i osećanja, prava da uči i razvija se na svoj način, sopstvenim tempom. Ovo načelo podrazumeva spremnost i sposobnost da se dete upozna i razume.
Načelo poštovanja individualnog ritma življenja
Načelo poštovanja individualnog ritma življenja predstavlja uvažavanje potreba deteta za hranom, sprovođenje toalete, nege, sprovođenje aktivnosti u budnom stanju i dr. Polazeći od individualnih potreba deteta, roditelj će vremenom nastojati da ih usaglasi sa neophodnim zdravstveno-fiziološkim zahtevima, kao i sa zahtevima koji se postavljaju u vaspitanju (hranjenje na 3 sata, kupanje u približno isto vreme…). Veoma je važno poštovati individualni ritam življenja svakog deteta jer je to preduslov za dalji normalan razvoj.
Načelo celoshodnosti, usmerenosti vaspitanja.
Vaspitni rad može dati željene rezultate samo ako je svesno stavljen u funkciju određenog cilja i zadataka vaspitanja, odnosno ako je vaspitaču i vaspitanicima jasno šta vaspitanjem treba postići.
Načelo doslednosti
Ono predstavlja istrajnost u poštovanju određenih jasnih pravila koja su prilagođena detetovom uzrastu i razvojnim karakteristikama. Biti dosledan je raditi i zahtevati stvari na isti način uvek i svaki dan.
Deca imaju potrebu za doslednošću sadržaja koji im se nude, za doslednom organizacijom sredine za učenje, za vaspitačem koji ih za isti tip postupaka nagrađuje odnosno kažnjava, za doslednim dnevnim rasporedom. Iako postoji potreba za novim sadržajima, upoznavanjem novih sredina i lica, modela funkcionisanja, bazična životna sredina malog deteta trebalo bi da bude dosledna i sigurna.
Doslednost je svakako jedan od bitnih elemenata u vaspitavanju deteta, jer se samo uz njegovo prisustvu mogu razgraničiti relacije u autoritetu između odraslog i deteta. Takođe je ovo pravilo put formiranja elementarnih navika kod deteta. Međutim, važno je da ovaj princip podrazumeva prilagođenost ličnih postupaka postupcima koji se traže od deteta. Vaspitač, kao i roditelj, treba da predstavlja primer za ono što traži od deteta. Ukoliko on jedno priča, drugo radi a sasvim treće traži od deteta, neće nikada postići pozitivan vaspitni efekt. Takođe, kako bi se sprečila zbunjenost kod deteta, trebalo bi da i roditelji i vaspitači budu dosledni istim pravilima.
Razumljivo postoje i situacije koje zahtevaju da se izvrše izmene u planiranom vaspitnom radu, kada to prilike zahtevaju (ono što se nije moglo predvideti). Kao što moramo biti dosledni u vaspitanju, isto tako moramo biti i fleksibilni.
Načelo fleksibilnosti
Načelo fleksibilnosti podrazumeva usklađivanje ritma življenja u ustanovi sa karakteristikama deteta. Nije svako dete isto i tako treba postupati u radu sa njima.
Vaspitač posmatra i prati raspored življenja koje se primenjuje u vaspitnoj grupi sa ciljem uočavanja činjenica koje govore da npr. nivo razvoja deteta ide brže od formulisanog ritma življenja, ili pak zaostaje od njih. Na osnovu tih činjenica, vaspitač usklađuje ritam življenja sa detetovim karakteristikamada bi podstakao psihički i fizički razvoj. Takođe, načelo fleksibilnosti podrazumeva i usklađivanje ritma življenja u ustanovi i porodici, na primer, fleksibilan termin dovođenja i odvođenja dece iz vrtića u periodu adaptacije.
Načelo usaglašavanja rasporeda življenja porodice i vrtića
Ovo načelo podrazumeva saradnju između vaspitača i predškolske ustanove, odnosno obavezno kontaktiranje porodice i sestre-vaspitača sa ciljem obaveštavanja o detetu, njegovom rasporedu življenja u porodici, usklađivanju tog rasporeda sa boravkom u vrtiću. Zajednički dogovoren raspored življenja primenjivaće se i u porodici i u vaspitnoj grupi.
Prilagođavanje rasporeda življenja detetovim fiziološkim i psihološkim razvojnim potrebama podrazumeva pronalaženje najefikasnijeg ritma, smenjivanje budnog stanja, hranjenja i sna, dužinu i vrstu aktivnosti u budnom stanju, dužinu boravka i vrstu aktivnosti na otvorenom prostoru.
Načelo realističnosti
Razumevanje deteta i njegovog razvoja, razumevanje prirode, funkcije i dometa vaspitanja u predškolskoj ustanovi i razumevanje sopstvene uloge vaspitača – pretpostavke su za izgrađivanje realnog odnosa prema sebi samom, deci, okolnostima u kojima se vaspitno-obrazovni proces odvija. To znači biti realan u zahtevima i očekivanjima koja se postavljaju deci, ali i samom sebi.
Kapaciteti deteta ograničeni su razvojnim (ne)mogućnostima. Razvojno adekvatnim smatraćemo onu vrstu sadržaja koji su za jedan korak ispred iskustva deteta.
Načelo aktivnosti
Deca moraju učiti kroz aktivnost sa materijalima, sredinom i kroz interakciju. Da bi nešto spoznala, potrebno je da predmetima i pojavama manipulišu, da ih dovode u interakciju, izazivaju logičke posledice. Proces saznavanja neizbežno je povezan sa praktičnom i logičkom manipulacijom tokom koga dete čini i mnoštvo grešaka, ali ga tek interakcija sa predmetima, pojavama i ljudima osposobljava za kreiranje sopstvenog mišljenja. To iziskuje uvažavanje i podsticanje prava da samostalno dela, bira, iznosi svoje mišljenje i osećanja i da se razvija na svoj način i sopstvenim tempom. Ovo načelo podrazumeva spremnost i sposobnost roditelja i vaspitača da se dete posmatra, upozna i razume, te da mu u svakom momentu pruža prilika da se aktivira u neposrednom okruženju.
Načelo organizacije učenja kroz igru i otkriće
Igra je jedinstven čin u kome se aktiviraju svi psihički domeni i potencijali malog deteta. Ona je posebno važna kako za dete, tako i za odraslog. Dete kroz igru istražuje svekoliku stvarnost, proverava sopstveno iskustvo, izmišlja nove obrasce ponašanja, varira iskustvo, nadoknađuje raskorak između komplikovanog sveta odraslih i sopstvenih mogućnosti, itd. Vaspitači i roditelji mogu kroz igru da kod deteta razviju i oplemene stvaralačke potencijale, mišljenje, volju, potencijal za saznavanje. Budući da je igra i poseban oblik učenja koji sobom nosi unutrašnju motivaciju, veoma je značajna za sve aktere predškolske scene.
Načelo angažovanosti
Angažovanost i posvećenost znače, bilo da se radi o detetu ili o odraslom, više od spoljašnje “zaposlenosti” i površne “sentimentalnosti”; oni podrazumevaju traganje sa ličnim značenjem, odgovorom na sopstvena pitanja i dileme. Vaspitač i deca mogu biti daleko više angažovani i posvećeni kada naizgled “ništa ne rade“. Na primer, kad vaspitač posmatra dete ili grupu sa težnjom da razume značenje određenog ponašanja, za to mu je potrebno više napora i koncentracije nego kad izlaže unapred pripremljen sadržaj; isto kao što dete može biti mentalno angažovano i onda kad nije fizički aktivno.
Literatura:
- Kamenov E. (1988). Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Kamenov E. (2008). Vaspitanje predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike.
P.S.
Preporučujemo vam da se, ukoliko to već niste učinili, upoznate sa ciljem i zadacima vaspitanja dece ranog uzrasta, pre nego što pređete na sledeću lekciju, odnosno članak o odnosu dete-odrasli.
