Home > Predškolarci > Tipovi vaspitača prema autoritetu

Tipovi vaspitača prema autoritetu

Tipovi vaspitača

Tipovi vaspitača prema autoritetu se klasifikuju na osnovu toga kako su raspoređena prava i dužnosti između vaspitača i dece.

Prema autoritetu, postoje tri tipa vaspitača:

  1. autoritarni (militarni) tip
  2. anarhični (permisivni)
  3. autoritativni (demokratski)

Autoritarni tipovi vaspitača

Autoritarni tip vaspitača može se lako prepoznati po tome što je on gospodar u svakoj situaciji. Deca ga slušaju bez pogovora. Kada se uđe u sobu, čak i za vreme slobodnih aktivnosti, deca sede u tišini i prema uputstvima vaspitača obavljaju ono što im je odobrio da rade. Iza čitavog njegovog ponašanja stoji duboko uverenje da su deca sposobna samo za ono što su ih naučili odrasli, odnosno da će njihovo ponašanje biti ispravno samo dok se odvija prema instrukcijama i pod kontrolom starijih od njih, isto kao što veruje da je poslušnost osnova vaspitanja i da mu se deca moraju povinovati bez pogovora.

Autoritarni vaspitač kontroliše sve što se zbiva u grupi, a deca se potčinjavaju njegovoj čvrstoj ruci i povišenom glasu, plašeći se da ga ne izazovu. U takvoj atmosferi deca se osećaju nerazumna i slaba, što doprinosi da stvore sliku o sebi kao inferiornoj, bespomoćnoj osobi koja greši uvek kada je aktivna i pokuša da pokrene neku inicijativu.

Autoritarni vaspitač naročitu pažnju i napore posvećuje tačnom pridržavanju „režimu dana“ i svako odstupanje od njega tretira kao prekršaj discipline. Njegov rad sa decom ne zahteva mnogo maštovitosti, niti prilagođavanje individualnim karakteristikama i potrebama dece. On poštuje načelo doslednosti, ali na uštrb načela fleksibilnosti.

Autoritarni vaspitač se nagradama i kaznama služi kao ucenama. Kada naiđe dete koje u bilo kom pogledu odstupa od njegovih merila i zahteva, on sa još većom upornošću koristi sve mere spoljašnjeg uticaja, tj. instrumentalno uslovljavanje, da dete prilagodi svojim zahtevima. U nedostatku elemenata samodiscipline, održavanje reda i mira postaje jedan od njegovih glavnih zadataka.

Autoritarni način vaspitanja na prvi pogled ima za rezultat red, poslušnost i disciplinu, međutim, konflikti i otpor dece samo su potisnuti i čekaju trenutak kada nekontrolisano izbijaju kao erupcija.

Permisivni tipovi vaspitača

Permisivni tip vaspitača predstavlja suprotnost autoritarnom. Kod njega je sve dozvoljeno, prepušteno slučaju i improvizovano. On najčešće nema sposobnosti da deci ukaže na granice koje njihovom ponašanju osiguravaju slobodu, niti pravila koja obezbeđuju normalno odvijanje zajedničkog života u grupi.

Prvo što se zapazi pri ulasku u prostoriju za boravak kod permisivnog tipa vaspitača je zaglušujuća galama. Galama skoro u svakom trenutku nadjačava pokušaje vaspitača de se obrati deci. Igračke, sredstva i materijal su razbacani svuda po sobi a pokušaji pojedine dece da nešto sagrade, nacrtaju ili razgovaraju bivaju namerni ili nenamerno ometani od ostalih. Čak i ona deca koja uspeju da se bave nekom aktivnošću ne mogu da se udube u nju, jer je teško održati interes duže vremena u takvoj gužvi i galami. U takvoj situaciji, jedini oblik učenja je slučajno učenje.

U ekstremnim slučajevima, permisivni tip vaspitača ima problema da zaštiti decu od međusobnih povreda. i dolazi do prave anarhije koja može da ugrozi dečiju sigurnost.

Autoritativni tipovi

Autoritativni vaspitač je onaj koji uspeva da stvori dobru organizaciju i radnu atmosferu ne namećući ih deci, već ih aktivno uključujući u njihovo održavanje,. U tome uspeva zahvaljujući srdačnim, saradničkim odnosima koje je uspostavio sa njima, kao i međusobnom uvažavanju i poverenju.

Autoritativni vaspitač prihvata razlike među decom kao njihove osobene vrednosti čije ispoljavanje i razvoj treba podsticati. U svome radu, on polazi od sposobnosti dece sa kojom usklađuje svoje uticaje i
zahteve i utiče na dečije stavove i mišljenja bez mnogo pričanja i moralisanja, ličnim primerom i naglašavanjem onih situacija u kojima se ogledaju tolerancija i saradnički socijalni odnosi.

U slučajevima neprihvatljivog ponašanja dece, autoritativni vapsitač se koristi njihovim preusmeravanjem u pozitivnom pravcu, kao i oslanjanjem na ono što je kod dece pozitivno, konstruktivno i otvoreno za saradnju. Najbolji dokaz vaspitaču da je takav odnos uspostavljen je kada deca počnu da mu spontano zameraju što je zanemario neko pravilo uspostavljeno u grupi, npr. nije vratio bojice tamo odakle ih je uzeo, da je ušao u sobu u cipelama, da nije oprao ruke pre jela i sl.

Autoritativni vaspitač ohrabruje dete da ima i da iznosi sopstvena mišljenja i predloge, kao i da uvažava tuđa. Ravnopravnost, koja karakteriše njegov odnos prema deci, stalno se dokazuje u praktičnim životnim situacijama i na načine koji mogu da im posluže kao model za sopstveno ponašanje. Deci mnogo znači kada vaspitač sedne među njih i jede istu hranu, kada se pridržava pravila kućnog reda koji važi za sve u
vrtiću, kada ih pita za mišljenje i postupa prema njihovom predlogu, kada sedi sa njima u krugu, bavi se istim aktivnostima kao ona, i sl.

Preporuka

Ako ste pročitali sve tekstove o ciljevima i opštima načelima vaspitanja dece, preporučujem vam da procenite svoje znanje u kvizu.

4
Created on By Lady Li

Ciljevi i opšta načela vaspitanja

1 / 8

Koje vrste igre postoje?

2 / 8

Zaokružite karakteristike autoritativnog vaspitača.

3 / 8

Koji oblik vaspitnog rada se najčešće organizuje u radu sa decom jaslenih grupa?

4 / 8

Šta je cilj vaspitanja i nege dece ranog uzrasta?

5 / 8

Zaokružite karakteristike autoritanog tipa vaspitača.

6 / 8

Šta od sledećeg spada u prednost frontalnog oblika rada vaspitača?

7 / 8

Načelo doslednosti je:

8 / 8

Zaokružite tri posebna zadatka vaspitanja i nege dece ranog uzrasta.

Your score is

The average score is 53%

0%

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

19 + five =