U psihologiji, igra se definiše kao način postojanja deteta i kao osnovni oblik dečije aktivnosti kojom dete najslobodnije i najprirodnije zadovoljava svoje potrebe za kretanjem i delatnošću.
Većina autora koja se bavila proučavanjem specifičnosti i karakteristika predškolskog uzrasta navodi da je dominantna karakteristika ovog perioda – igra. Pored toga, igra je spontani oblik učenja i zato opravdano zauzima središte interesa svih onih koji se bave vaspitanjem i negom predškolske dece.
„Dete predškolskog uzrasta uči igrajući se i igra učeći se“.
Igra i njen značaj
Kroz igru, dete stiče predstave o
- sebi i svojim sposobnostima;
- svetu;
- predmetima i njihovim značenju.
Igra:
- pomaže svestranom razvoju ličnosti deteta
- podstiče radoznalost, osetljivost, saznajnu i fizičku aktivnost, potrebu za socijalizacijom
- podrazumeva značajno učešće emocija (pokretač igre) i saznajnih procesa
- razvija komunikaciju sa okolinom, vršnjacima, vaspitačima /odraslima
- razvija saradnju sa okolinom/ vršnjacima i odraslima
- podstiče samostalnost ( dete samo bira, odlučuje), maštu i estetski senzibilitet
Igra je za predškolsko dete najprirodniji i najlakši način učenja – zbog toga što je ono u igri motivisano i emotivno angažovano.
Klasifikacija igre
Da bismo razumeli igru kao načelo vaspitanja dece predškolskog uzrasta, veoma je važno da poznajemo klasifikaciju igre. Sa klasifikacijom igre, možete se upoznati kroz čitanje o 4 vrste igre.
Uloga odraslih u dečjim igrama
Najvažniji zadatak odraslog je da pomogne detetu da sredi i osmisli svoje iskustvo, da postane svesno svog iskustva i da ume svoje iskustvo da kontroliše. Odrasli to ne čini prilagođavajući dečiji način mišljenja svom, već podsticanjem deteta da verbalizuje svoje operacije, da ih planira, analizira, kao i da stečena iskustva koristi u novim situacijama. Nakon upoznavanja sa značajem igre, možemo zaključiti da je igra glavno sredstvo za ostvarenje tog zadatka. Zato, podstičite dete na igru, negujte je, učestvujte u njoj! Naravno, to podrazumeva vašu snalažljivost, strpljenje i predusretljivost ali sve je to ništa naspram korisnosti i zabave koje igra pruža.
Literatura
D.B. Eljkonin. (1981). Psihologija dečje igre. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd
