Da li ste znali da svako od nas ima određeni stil vezanosti za druge ljude? Naravno, svako od nas može uspostaviti različite tipove vezanosti za različite ljude, ali kod svakog od nas preovladava jedan tip. Još je interesantnije da to zavisi od toga koju vrstu afektivne privrženosti smo uspostavili sa svojim roditeljima ili starateljima u najranijem periodu naših života.
Pored Džona Boulbija, oca teorije afektivne vezanosti, Meri Ainsvort (1978) i mnogi drugi naučnici istraživali su ovaj pojam i i otkrili 4 vrste ove vezanosti.
Tipovi afektivne vezanosti prema testu od Meri Ejnsvort
U početku, da biste razumeli vrste privrženosti, morate biti upoznati sa Testom stranca Meri Ejnsvort. Ovaj test je značajan jer ispituje kvalitet i vrste vezivanja. On sadrži 8 različitih epizoda, a svaka epizoda traje 3 minuta. Ove epizode su predstavljene u tabeli ispod.
| Epizode | Trajanje (u minutima) | Opis |
| 1 | 1 | Majka i dete su u sobi. |
| 2 | 3 | Neznanac se pridružuje majci i detetu. |
| 3 | 3 | Majka izlazi iz sobe, a dete ostaje sa strancem. |
| 4 | 3 | Majka se vraća, a stranac napušta sobu. |
| 5 | 3 | Majka, dete i posmatrač su u sobi. |
| 6 | 3 | Majka odlazi, a dete ostaje samo u sobi. |
| 7 | 3 | Stranac se vraća u sobu. |
| 8 | 3 | Majka se vraća i stranac odlazi. |
Tokom testa, posmatrači sprovode protokol za ponašanje deteta procenjujući kvalitet interakcije majka-dete, ponašanje deteta pri odvajanju od majke i ponašanje deteta u prisustvu stranca. Tada se prema dobijenim podacima može utvrditi kakvu je vrstu privrženosti dete ostvarilo sa majkom.
1. Sigurna afektivna vezanost
Na testiranju, odvojena od roditelja i u prisustvu stranca, deca sa sigurnom privrženošću pokazuju blagu anksioznost zbog razdvajanja roditelja, ali ne pokazuju strah od stranca. Kada se roditelji vrate, deca trče do njih u zagrljaj izražavajući radost. Zatim nastavljaju da se igraju i istražuju.
Sigurna vezanost je najpoželjnija za zdrav razvoj dece u odnosu na ostale tri vrste vezivanja. Deca sa sigurnom privrženošću doživljavaju roditelje kao pristupačne ličnosti koje reaguju i koje su uvek tu da im pomognu. Pošto roditelji odgovaraju na potrebe dece adekvatno, blagovremeno i dosledno, deca sebe doživljavaju kao vredna ljubavi i brige. Dakle, deca koja su sigurno vezana za svoje roditelje nemaju strah od napuštanja i osećaju poverenje u roditelje.
Prema istraživanjima, bezbedno vezivanje je najčešće u odnosu na druge vrste vezivanja. Naravno, deca sa sigurnom privrženošću ponekad pokazuju strah od odvajanja, ali njihov strah je normalna karakteristika njihovog razvoja. Na primer, deca često pokazuju separacionu anksioznost u 15. mesecu starosti, iako uspostavljaju sigurnu privrženost sa roditeljima. Taj strah je samo normalna posledica njihovog razvoja. Nestaće kada deca dostignu određeni nivo razvoja.
2. Ambivalentna afektivna vezanost
Na testiranju, deca ambivalentne privrženosti reaguju veoma burno dok ih odvajaju od roditelja. Plaču i vrište pokušavajući na sve načine da spreče odvajanje od roditelja. Ali kada su sami sa strancem, ne pokazuju strah. Kada se roditelji vrate, deca prestaju da se igraju, tražeći da budu u roditeljskom naručju, ali ih istovremeno besno odvlače od sebe. Uporno traže kontakte sa roditeljima, ali se opiru kontaktima i odbijanjem zajedničkih aktivnosti. Roditelji koji pokušavaju da smire decu često u tome ne uspevaju.
Odnos između roditelja i dece ove vrste vezanosti može izgledati veoma blizak. Međutim, roditelji, iako posvećeni brizi o svojoj deci, obično su emotivno nedostupni u ovoj vezi. Reaguju samo na određene signale dece. Zbog toga su deca uvek nesigurna da li će roditelj reagovati ili ne na njihove signale pomoći. Međutim, kada otkriju na koje signale roditelji reaguju, oni postaju ono što je roditeljima potrebno da bi roditelje zadržali blizu: bolni, zarobljeni i tako dalje. Tada njihovo ponašanje postaje zahtevno, kontrolno, čak i ucenjivačko. Ovaj tip afektivne privrženosti stvara kod deteta pozitivnu sliku o drugima, a negativnu o sebi.
3. Izbegavajuća afektivna vezanost
Na testiranju deca ne pokazuju osećanja dok ih odvajaju od roditelja, niti kada im se roditelji vrate. Takođe, ne pokazuju osećanja prema strancu. Deca ovog stila privrženosti izbegavaju interakciju sa roditeljima. Deluju veoma nezavisno i nezainteresovano, ali ustvari ona ne pokazuju da su veoma uznemirena. Razlog za neizražavanje osećanja je neodgovaranje roditelja na signale dece i nepružanje pomoći kada deca to traže. Njihovi roditelji izbegavaju da se suoče sa dečjim emocijama. Vremenom, deca nauče da ne mogu da računaju na roditelje kada im zatreba. Zbog toga se ova deca ponašaju kao da im roditelji nisu potrebni.
Između roditelja i dece izbegavajuće vezanosti nema bliskosti. Na ovaj način, deca izbegavajuće vezanosti sebe doživljavaju kao bića koja drugi ne cene dovoljno i ne vole. Od daljeg razočaranja, štite se izbegavanjem drugih, zatvaranjem, i tako dalje.
4. Dezorganizovana afektivna vezanost
Na testiranju, deca ovog stila privrženosti reaguju na odlazak i povratak roditelja haotično i zbunjujuće, bez diskriminatorskog odnosa prema strancu. U stvari, različito se ponašaju, odnosno izražavaju različite emocije u istim situacijama. Na primer, deca mogu tražiti blizinu roditelja, ali i izražavati strah od njih. Takođe, strancu mogu pokazati različite emocije.
Deca dezorganizovane privrženosti u prisustvu roditelja često izražavaju strah, kao da ne znaju šta da očekuju. Ponašaju se zbunjeno i izgubljeno jer ne znaju šta mogu da očekuju od svojih roditelja. Ne znaju da li će ih roditelji hvaliti ili tući. Imaju veoma negativna iskustva sa roditeljima. Njihovi roditelji, često psihički bolesni, ne mogu im ponuditi smislenu sliku o sebi i drugima. Ova deca su traumatizovana, često zlostavljana, emocionalno potpuno ignorisana i uplašena.
Dezorganizovana afektivna vezanost najčešće izaziva dečju zatvorenost, anksioznost i izbegavanje drugih bez strategije rešavanja životnih problema.
| Vezanost | Reakcija deteta pri odvajanju od roditelja u prisustvu stranca | Reakcija deteta kada se roditelj vrati | Reakcije roditelja na potrebe deteta |
| Dezorganizovana | Dete uvek drugačije reaguje. | Dete uvek drugačije reaguje | Majka se prema detetu odnosi tako što ga zanemaruje i zlostavlja. |
| Sigurna | Dete je malo uznemireno, a da ne pokazuje strah od stranca. | Dete je srećno. | Adekvatan i konstantan odgovor. |
| Izbegavajuća | Dete ne pokazuje emocije. | Dete ne pokazuje emocije. | Neadekvatan odgovor na potrebe deteta. |
| Ambivalentna | Dete je veoma uznemireno, ali ne pokazuje strah u prisustvu stranca. | Dete napušta igru i približava se majci pokazujući istovremeno ljutnju prema njoj. | Dete ne pokazuje emocije. |
.
Kako različiti tipovi afektivne vezanosti utiču na decu?
Mnoge studije su istraživale uticaje različitih tipova afektivne privrženosti. One su otkrile da tipovi afektivne vezanosti uspostavljeni u ranom detinjstvu utiču na:
- Interpersonalno funkcionisanje (partnerski i prijateljski odnosi, roditeljstvo) – Osobe koje su uspostavile nesigurne tipove privrženosti u ranom detinjstvu imaju poteškoća u pronalaženju partnera. Imaju česte sukobe u odnosima, manje zadovoljstva u intimnim odnosima i manje kompetentnosti od roditelja.
- Mentalno zdravlje – Kod osoba sa mentalnim poremećajima (depresija, anksioznost, bolesti zavisnosti,…) često nalazimo nesigurne vrste vezanosti. Ovo je povezano sa niskim razvojem samopoštovanja, slabijom organizacijom sebe, nezrelom odbranom, lošom regulacijom emocija.
- Opšti razvoj deteta – Kada beba počne da istražuje svet, oslanja se na roditelje u smislu osećaja sigurnosti. To su dokazala mnoga istraživanja. Istraživanja na pacovima pokazuju da pacovi koji dobijaju brigu od svojih majki više istražuju okolinu, i imaju manje anksioznosti i stresa, od pacova o kojima majke ne brinu dovoljno. Takođe, studije novorođenčadi odgajanih u ustanovama pokazuju kako tipovi nesigurne privrženosti jasno utiču na društveni i fizički razvoj dece. Novorođenčad koja su bila odvojena od roditelja u prvih 8 meseci života, kasnije retko pokušavaju da dođu do odraslih za zagrljaj ili utehu kada su uznemirena. Nije iznenađujuće što ova deca često pokazuju i mnoge druge poteškoće u razvoju. Na primer, ova deca obično napune prvu godinu života, a da još uvek ne mogu da izgovore ijednu reč.
Zaključak
Iz navedenog možemo zaključiti da je samo sigurna vezanost dobra za zdrav razvoj dece u odnosu na sve druge tipove afektivne vezanosti.
Da biste uspostavili sigurnu privrženost dece, morate stvoriti osećaj sigurnosti i poverenja kod deteta na sledeće načine:
- zadovoljavanjem bioloških potreba deteta
- adekvatnim reagovanjem na detetove signale brigom, ljubavlju, nežnošću,…
- uvažavanjem individualnih karakteristika.
Naravno, moramo biti svesni da sve interakcije dece utiču na njihovo ponašanje i razvoj. Dakle, na stil privrženosti deteta ne utiče samo kontakt sa roditeljima, već i kontakt sa vršnjacima, učiteljima, bakama i dekama,… Stoga, na primer, dete može imati sigurnu privrženost sa roditeljima, ali izbegavajuću privrženost sa bakom. Još jedan primer, dete može imati sigurnu vezanost za oca, a ambivalentnu vezanost za majku. Svakako, ovo je izuzetno važno za staratelje dece koja nisu uspostavila sigurnu privrženost sa svojim roditeljima. To starateljima daje nadu da, ako vole i razumeju decu do koje im je stalo, ova deca mogu postati dobri i srećni ljudi bez obzira na njihova pređašnja negativna iskustva sa roditeljima.
P.S.
Ako želite da saznate koji je vaš stil vezanosti za druge ljude, uradite Test afektivne vezanosti.
