Princip kontinuiranog namirenja je jedno od najbitnijih načela vaspitanja koje dominira na najranijem uzrastu. Ono podrazumeva kontinuirano (vezano) zadovoljenje osnovnih potreba deteta (prepovijanje, hranjenje, priprema za san i igra), polazeći od njegovih individualnih potreba.
Princip kontinuiranog namirenja je veoma značajan u porodicama koje imaju blizance. Majka ili drugi odrasli koji učestvuju u vaspitanju, kontinuirano će zadovoljiti sve potrebe najpre jednog, pa onda drugog deteta. Prvenstvo u nezi imaće ono dete koje je i prethodno bilo prvo namireno, ukoliko se ne pojave nepredviđene potrebe kod deteta koje je bilo namireno kasnije.
Individualno namirenje deteta organizuje se od 0 do 18 meseci i sastoji se u sledećem: odrasli prilazi detetu koje se probudilo, uzima ga u ruke, sve vreme komunicira sa njim, prepovija ga, umiva, seda za sto, hrani dete, opet ga umiva, po potrebi presvlači i prinosi mu igračke. Zatim to isto radi sa drugim i trećim detetom. Dok je sestra u bliskom kontaktu sa jednim detetom, ostala su namirena i u njenoj blizini.
Vaspitač ne uzima dete u ruke samo za delimične radnje nege, već i dete i vaspitač sarađuju kroz duži vremenski period, tokom koga se dete kompletno namiruje.
Na uzrastu dece od 18-24 meseca, polako se napušta princip kontinuiranog namirenja, prate se individualne potrebe i podstiče razvoj samostalnosti deteta na uzrastu. Na uzrastu dece od 2 godine, deca individualno i samostalno zadovoljavaju svoje potrebe u okviru grupe, uz nadzor i pomoć medicinske sestre-vaspitača. Međutim, princip rada je isti: radnje se vezuju jedna za drugu (pranje ruku, ručak, presvlačenje, odlazak u krevet,.. ) i predstavljaju neprekidni lanac, a deca ne čekaju pasivno svoj red.
