Home > Predškolarci > Vaspitanje i nega dece na uzrastu od 18 meseci do 24 meseci

Vaspitanje i nega dece na uzrastu od 18 meseci do 24 meseci

Nega

Osnovni cilj nege dece na uzrastu od 18 do 24 meseci jeste stvaranje uslova za sticanje higijenskih navika (umivanje, pranje ruku, oblačenje, hranjenje, kontrola sfinktera) i postepeno uključivanje dece u sve ove procese. U odnosu na prethodni uzrast, postupci nege ostaju isti.

“Dete ide svesno za tim da se odvoji od odraslih i da se osamostali i razvije kao slobodna ličnost. Naše vaspitanje treba da pomogne detetu u tome.”

Marija Montesori

Socijalno-emocionalni odnosi

Kao i na prethodnom uzrastu, prilikom nege, sna, formiranja navika i uzimanja hrane treba sarađivati sa detetom, dosledno se ponašati, ali i imati razumevanja za individualne razlike i ne vršiti pritisak na dete. Saradnju je sa decom sada lakše uspostaviti. Na ovom uzrastu, deca pokazuju sve češću saradnju sa odraslima, ali i sa decom. To treba dodatno podsticati pokazivanjem deci kako da se igraju igračkama upotrebljavajući ih zajedno, radovati se zbog toga i sl.

Kao što možemo videti u mapi razvoja dece na uzrastu od 18 do 36 meseci, deca postaju sve svesnija svog lika u ogledalu, ali i svoje ličnosti. Zato su deci na ovom uzrastu zabavne igre sa ogledalima u kojima mogu da vide svoj lik i celu figuru. Odrasli treba da učestvujuju u ovim igrama pričajući sa decom o njihovim odrazima.

Iako su deca na uzrastu od 18 do 36 meseci neodoljivi, slatki mališani, veoma često nam deluju i kao mala čudovišta. Situacije ispoljavanja besa i ljubomore mogu biti veoma česte kod njih.

Agresivno ponašanje može da se javi kao ambivalentan odnos odraslom. Dete želi da bude prihvaćeno, da se sa njim igra, a reaguje agresivno. Ne sme se agresivno reagovati na takav njegov stav niti ignorisati dete. Treba iskazati nezadovoljstvo, reći da to boli, da je bolje da nas zagrli, uhvati za ruku i da ga volimo.

Na ovom uzrastu, ljubomora, koja je počela da se javlja nego na prethodnom uzrastu, može postati veoma intenzivna. Zato treba izbegavati situacije koje izazivaju ljubomoru: prenaglašeno izražavanje simpatija prema nekom drugom detetu, neadekvatno rešavanje sukoba, prekoravanje deteta uz navođenje primera kako je drugo dete dobro, postojanje ljubimca u grupi od strane vaspitača, i sl. Treba nastojati da objekt ljubomore približimo detetu angažujući decu u zajedničkoj igri.

Igra

Kao u svim prethodnim uzrastima, i deca na uzrastu od 18 do 24 meseci vole funkcionalne igre. To omogućava da se sa decom organizuju aktivnosti koje će dugo trajati, koje će ih oduševljavati i koje će podsticati njihov razvoj. Deca se na ovom uzrastu igraju onim svojim funkcijama koje se upravo tada razvijaju. Tu spadaju motoričke funkcije kao što su: hodanje, trčanje, hvatanje predmeta prstima i manipulisanje predmetima, bacanje predmeta. Na toj osnovi se mogu stvarati brojne igre hodanja na različite načine (brzo hodanje, sporo hodanje, hodanje u stranu, hodanje po liniji ili traci, hodanje uz savlađivanje prepreke, penjanje uz stepenice i spuštanje niz stepenice, hodanje po različitim podlogama, trčanje, skakanje uz pridržavanje deteta za ruku, bacanje lopte, stavljanje sitnih predmeta u posude i presipanje, škrabanje po papiru ili pesku ili na nekoj drugoj osnovi itd.).

Istraživačke igre predmetima kod deteta se u ovome uzrastu još više razvijaju. Sve što je novo u okolini privlači pažnju deteta i ono mu, posle ustezanja (dok se ne uveri da je to novo bezopasno), prilazi i upoznaje ga aktivno delujući na njega (pipanjem, njuškanjem, udaranjem, stavljanjem u usta, razgledanjem, osluškivanjem) ili dovodeći u međusobni odnos različite predmete (kao što je slaganje kocki, nizanje perli, stavljanje dugmića u posudu, itd.).

Imitativne igre, koje su se pojavile u prethodnom uzrastu, postaju češće, stabilnije su, duže traju, složenije su. Predmet igranja sada su sve ljudske aktivnosti koje dete posmatra kod odraslih: „hranjenje” (sebe, lutke, druge osobe), „spavanje” i „uspavljivanje” (lutke), „posluživanje” („gostiju”), „čitanje”, „pisanje”, „vožnja” (auta), itd. Pored jednokratnih postupaka, u ovom uzrastu se pojavljauju začeci dramskih igara, tj. povezivanje nekoliko igrovnih radnji u malu priču, događaj. Na primer, dete se na prethodnom uzrastu igralo tako što samo „pije” iz prazne čaše, a sada „poslužuje goste”, a onda svi „gosti” „piju” iz praznih čaša.

Motoričke aktivnosti

Na uzrastu od 18 do 24 meseci, deca samostalno hodaju i to skoro neprekidno, sa kraćim pauzama za odmor (čas zastanu, čas čučnu, sednu). Ta sopstvena aktivnost im pruža ogromnu radost.

Aktivnost vezana za hodanje zahteva dovoljno prostora, o čemu treba voditi računa prilikom organizovanja životne sredine. Osim toga, za organizaciju motoričkih aktivnosti sa decom ovog uzrasta, poželjno je i obezbediti različite, podsticajne materijale.

Za prenošenje mogu poslužiti kutije različitih dimenzija sa drškama za nošenje korpe, tašne, jastuci od sunđera, veliki meda, velika lutka, kao i druge veće igračke u obliku životinja napravljene od sunđera. Za guranje su, pored navedenog, pogodna i kolica različitog oblika, sanduci na točkovima takvih dimenzija da dete može da uđe unutra, automobil, voz i sl.

Interesovanje za bacanje i kotrljanje je ogromno kod dece na ovom uzrastu. Zato je poželjno da im se obezbede lopte (male, srednje, velike), drveni točkovi ili obručevi. Deca sada počinju da koriste loptu u igri na više načina: da je bacaju, kotrljaju po podu, travi, stazi, da je šutiraju i trče za njom.

Deca u ovom uzrastu vole i da nešto sipaju i prolivaju. Za tu svrhu je poželjno da im se obezbede različite posude, voda i materijal kao što je pesak, pasulj, sitne drvene kuglice, dugmad… Naravno, ukoliko deca koriste sitan materijal, važno je posmatrati ih kako ne bi materijal predviđen za igru stavili u usta, uho ili nos.

Naravno, za decu na ovom uzrastu, pri sprovođenju motoričkih, ali i svih ostalih aktivnosti, važnije od velikog prostora i materijala za igru jeste kontakt sa odraslima prepun razumevanja, podrške i ljubavi.

Senzorno-perceptivne aktivnosti

Kroz svakodnevno uzimanje hrane, održavanje higijene, igru, dete praktično upoznaje prostorije i postepeno se orijentiše u njima. Odrasli treba da omoguće deci da dožive prostor, da se penju i silaze niz stepenice, da dožive razliku u visini i širini prostora ili predmeta za igranje. Veoma je važno da se život dece ne ograničava samo na zatvoren prostor jer ime se znatno osiromašuje uticaj prirodne sredine. Naprotiv, deci treba omogućiti redovan kontakt sa prirodom, odnosno sticanje pravih praktičnih saznanja o prirodnim pojavama (vetar duva, sunce sija, kiša pada, sneg pada,…). Preporuka roditeljima treba da bude da deci omoguće da se sretnu i sa nekom životinjom. Kroz zajedničku brigu o tim životinjama deci se omogućuje da dožive da su neke životinje tople i imaju meko krzno, da se neke mogu uhvatiti, a neke ne mogu, da životinje jedu različite vrste hrane, itd.

Muzičko-ritmičke aktivnosti

Razvijenost interesovanja za sve što se zbiva i spremnost da se podržava ono što se vidi uslovi su koji omogućavaju bogatije i raznovrsnije muzičke aktivnosti sa decom.

Na ovom uzrastu, kada dolazi do eksplozije govora, slušanje pesama različitih melodijskih kretanja i ritmičkih kombinacija doprinosi saznanju o predmetima i pojavama. Primeri takvih pesama su pesme „Ala veje, veje“, „Deda Mile ima farmu”, itd.

Isto tako deca treba da slušaju muziku odgovarajućeg žanra, kojom se stvara određeno raspoloženje. Neke vrste muzike smiruju i pripremaju za spavanje, a ima i muzičkih sadržaja koji podstiču na ritmičko kretanje i igru (ples). Kretanje uz muziku je omiljena dečja aktivnost, naročito ako im se pridruže mama, tata ili vaspitač. Za ovu vrstu podsticanja podesna je muzika igračkog karaktera, umerenog tempa i dinamike. Primeri takvih pesmica jesu “Kad si srećan”,Pačji ples“, itd.

Grafičko-likovne aktivnosti

Prvo šaranje nije samo motorička aktivnost. Ono predstavlja određeni stepen postignute koordinacije oka i ruke. Da bi crtalo, dete treba da ume da drži olovku u ruci i da zapazi hartiju po kojoj će crtati.

Deca se na uzrastu od 1. do 3. godine nalaze u fazi šaranja. Ova faza podrazumeva škrabanje, nasumično crtanje. Detetov je crtež potpuno slučajan, neprepoznatljiv. Ono ne crta s namerom, nego crtežu nakon što je nacrtan daje značenje. Deci na ovom uzrastu je važniji proces crtanja od produkta, odnosno od onoga što će crtanjem nastati. Ona najčešće crtaju krugove, a spajanjem krugova i crta stvaraju prve likove s značenjem.

Uloga odraslih u grafičko-likovnim aktivnostima jeste organizacija dečjeg prostora tako da materijal bude pristupačan deci. Veoma je važno i koji materijal se koristi. Preporučljive su voštane boje i obične, drvene bojice, a podloga za crtanje treba da bude čvršća, crtaća hartija, karton većeg formata zbog krutih pokreta ruku.

Intelektualne aktivnosti

Istraživanje predmeta i okoline jeste aktivnost koja podstiče detetov intelektualni razvoj. U odnosu na prethodne uzraste, mogućnosti za takva ponašanja se proširuju na uzrastu od 18 do 24 meseci zbog napredovanja motorike, a pre svega zbog usavršavanja hodanja. Hodanje deci omogućava da češće izađu iz sobe u druge prostorije, dvorište, u šetnju po okolini. To dovodi i decu u dodir sa novim situacijama koje, samim tim što su nove, podstiču decu da ih istražuju i upoznaju na aktivan način: dodirivanjem, razgledanjem, upoređivanjem, postavljanjem pitanja odraslom.

Poželjno je da se unose novine u izgledu dečje sobe. Povremeno odrasli treba da menja materijale, predmete i igračke koje se nalaze na raspolaganju deci. Poželjno je donositi u dečju sobu i ono što predstavlja sezonsku novinu (prvi pupoljak, cvet, prve plodove, klip kukuruza, sneg, ledenicu, itd).

Za decu na ovom uzrastu posebno je značajno stavljanje na raspolaganje više predmeta iste vrste, ali koji se razlikuju po nekoj osobini (male i velike lopte, lopte u različitim bojama ili različite težine i sl.). To omogućava deci da iste postupke primenjuju na različitim predmetima i tako otkrivaju različite efekte. Na primer, ako deca isti način bacanja primenjuju na loptama različitih veličina otkriće da one različito odskaču od tla.

Novostečenu sposobnost dece da koriste reči i znakove odrasli treba da podstiču igrama imenovanja predmeta i slika i igrama predstavljanja (da se neka osoba predstavi glasom ili držanjem tela, da se izvode razne radnje „u prazno” kao na primer „pijenje” bez čaše, da se razne životinje predstave imitiranjem njihovog glasa ili načina kretanja itd.). Jedan od primera zanimljive intelektualne aktivnosti jeste igra pokazivanja nekoliko predmeta (tri do četiri), koje dete posmatra 10-ak sekundi, nakon čega se predmeti pokriju i krišom jedan ukloni, pa se od deteta traži da pogodi koji predmet je nestao nakon što se ponovo otkriju.

Jezičke aktivnosti

Novinu u ovom uzrastu predstavlja to što dete ponekad može da razume i kada se nešto kaže o onome što nije prisutno. Dete može da razume jednostavnije naloge, koji sadrže predloge (stavi na sto, uzmi iz tanjira itd.) i treba što češće upućivati detetu takve naloge, bilo u toku praktičnih aktivnosti, bilo u vidu igre. Pored imenovanja pojedinih predmeta na slikama, detetu se mogu pokazivati i tematske slike i slikovnice i rečima opisivati radnje prikazane na njima. Dvogodišnje dete može da razume i zapamti i jednostavne stihove koji imaju smisla i zgodan sklop glasova.

Dete na ovom uzrastu treba da nauči svoje ime, da za sebe kaže „ja”, da neke praktične korisne reči (daj, molim, hoću), kao i da se govor može upotrebiti za iskazivanje svojih osećanja i stanja (na primer da kaže „bo” i pokaže mesto koje ga boli). Izgovor reči je još uvek dosta nepravilan i zato ih često osobe koje nisu bliske detetu ne mogu razumeti.

Služenje gestovima, pantomimskim prikazima radnji i događaja je još uvek važna komponenta govornog razvoja. Gestovi i pantomimski prikazi postaju složeniji i mogu se povezati, pa time dete sve bolje razvija neverbalni oblik pričanja. Kombinovanje gestova, pantomimskih prikaza, onomatopejskih glasova, reči i rečenica povećava detetove mogućnosti izražavanja i zato nije potrebno nasilno suzbijati neverbalna sredstva komuniciranja.

Dramatizacija

Za decu na uzrastu od 18 do 24 meseci, dramatizacija ima veliki značaj za stvaranje prijatne emocionalne atmosfere i razvoj govora, kao i za bogaćenje predstava deteta o pojedinim predmetima, osobinama životinja, situacijama,   ljudskim   emocionalnim   doživljajima.  

Važno je izabrati sadržaj za dramatizaciju koji je primeren uzrastu i stavljati decu u aktivan položaj. To bi trebalo da budu jednostavne situacije iz svakodnevnog života. Tako lutka u rukama odraslog može da se pretvori u devojčicu koja pljeska dlanovima, igra, maše i poziva decu da igraju s njom. Lutka se može koristiti u svim situacijama u toku dana: da pozove decu na ručak, da im otpeva uspavanku pred spavanje, itd. Ona treba da se obraća deci izražajnim glasom koji se prilagođava situaciji i ulozi koju tumači, kao i emocionalnom toku onoga o čemu se priča. Veoma je važno da držanje tela, pokreti i boja glasa variraju prema situaciji, od uloge do uloge.

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

two × two =