Piramida ishrane za decu dizajnirana je kao generalni vodič kroz dnevnu ishranu. Glavni naglasak je na pet grupa namirnica od kojih je svaka važna za optimalno rastenje. Upoznajte se u nastavku koje su to grupe namirnica neophodne za normalan rast i razvoj dece i zašto.
Žitarice ili cerealije
Žitarice ili cerealije u ishrani obezbeđuju veći deo energije. U pitanju su složeni ugljeni hidrati, koji čine osnovu piramide ishrane i glavno telesno „gorivo“. Oni detetu obezbeđuju energiju za igru, pažnju i razne druge aktivnosti.
U žitaricama se nalaze mnogi važne hranljive materije, između ostalog i vitamini B kompleksa, uključujući folnu kiselinu važnu za iskorišćavanje proteina koji su potrebni za građu mišića. Žitarice pretežno sadrže ugljene hidrate, ali njihova količina varira od vrste žitarica. Bogate su vitaminima i mineralima, a njihova ljuska je naročito bogata vlaknima važnim za rad sistema za varenje i snižavanje nivoa holesterola u krvi.
Žitarice su obično prva nemlečna hrana za odojče. U ishranu bebe, uvode se u uzrastu od pet do šest meseci, u zavisnosti od stepena razvoja bebe. Više informacija o uvođenju namirnica u ishranu beba, možete videti u tekstu o ishrani beba po mesecima i u slici ispod. Inače, za mališana uzrasta od dve do tri godine, potrebno je 100 grama žitarica, odnosno šolja kuvanih žitarica.
Voće i povrće
Voće i povrće spada u drugu najvažniju grupu u ishrani dece. Oni se cene zbog svojih prirodnih aroma i boja, kao i njihovog podsticajnog efekta na metabolizam i mnogih drugih uticaja dobrih po zdravlje. Oni su izvor najvažnijih vitamina i minerala. Pre svega, voće sadrži vitamin C i minerale kao što su kalijum i gvožđe.
Preporučuje se da deca pojedu najmanje jednu voćku dnevno (jabuku, krušku, breskvu). Sezonsko voće ima prednost jer je potpuno zrelo, ima bolji ukus i manje podložno fermentaciji. Voće se može uzgajati na način koji je ekološki ispravan.
Povrće ulazi u dnevnu ishranu deteta jer je takođe bogato vitaminima i mineralima. Dobro je svakodnevno jesti salatu ili neko živo ili kuvano povrće.
Mahunarke, kao što su grašak, sočivo ili pasulj jedva da imaju ikakvu ulogu u današnjoj ishrani, međutim, one su značajan izvor belančevina. Kako su mahune pomalo teške za varenje, sa izuzetkom sočiva, gotovo i da se ne koriste u ishrani deteta. Poželjne mahunarke za decu su boranija i grašak.
Preporuka
Kombinujte povrće u skladu sa položajima na biljci, a šta to znači, pročitajte u nastavku preporuke.
Možemo grubo razlikovati povrće koje raste iznad i ispod zemlje. Koren i krompir su ispod zemlje, a zeleno lišće, stabljike, plodovi i semenke su iznad zemlje. Salata, blitva i kupus pripadaju grupi lišća i stabljika. Paradajz, krastavac, tikvice, bundeve i dinje pripadaju grupi ploda.
Da bi se unela raznovrsnost impulsa cele biljke koja hrani celog čoveka, korisno je svakodnevno jesti sve tri vrste povrća; na primer šargarepe, zelenu salatu i krastavac.
Kako povrće ploda nije uvek dostupno, može se zameniti semenkama, kao na primer susamovim ili suncokretovim.
Mleko i mlečni proizvodi
Mleko snabdeva decu belančevinama i kalcijumom. To je „blaga“ belančevina u poređenju sa drugim životinjskim belančevinama. Mleko pomaže kod razvoja i formiranja kosti.
Danas se zapaža ekstremno ponašanje u odnosu na unos mleka. Deca ga uzimaju ili previše ili ga roditelji potpuno izbacuju. Svakako, nijedno nije dobro. Unos previše mleka zajedno sa pavlakom i drugim mlečnim proizvodima nije zdravo. Takav preveliki unos dovodi do gnjecave kože i prevelikog unosa belančevina u organizam, koje opet moraju da se razgrade. Ipak, mleko treba potpuno izbaciti iz upotrebe jedino ako postoje alergije na laktozu ili opšta netolerancija na mleko ali, čak i u tim slučajevima, treba probati sa davanjem deci drugih mlečnih proizvoda ili sira. Ponekad ima smisla preći na mlečne proizvode drugih životinja, kao što su ovce ili koze.
Meso, riba i jaja
Meso, riba i jaja jesu namirnice koje su neophodan izvor gvožđa, proteina i B vitamina.
U ishrani dece, preporučuje se upotreba junećeg i pilećeg, a u manjoj meri i svinjskog mesa. Riba je nutritivno najbolje izbalansirana namirnica, koju odlikuje visoka biološka vrednost i lakša svarljivost u odnosu na druge vrste mesa, posebno na crveno.
Piramida ishrane za decu i slatkiši
Slatka hrana počinje sa majčinim mlekom. Slatka hrana sadrži lako svarljiv šećer koji može da se apsorbuje bez prevelikog digestivnog napora, ali ipak unos šećera treba biti ograničen. Previše šećera može da dovede do zdravstvenih problema, kao što su propadanje zuba i fermentacije u crevima.
Gotovi slatkiši često sadrže previše šećera, a dodaju im se i veštački ukusi i boje. Ovi veštački sastojci su strane supstance za organizam koje zahtevaju ogroman napor da se svare. Ovde mora da se bude jako oprezan i da se dobro izabere šta se daje deci. Zaslađivače, kao što su rafinisani šećer od šećerne trske, grožđani šećer (dekstroza) i voćni šećer (fruktoza), treba izbegavati. Oni ne sadrže prirodne hranljive materije koje su potrebne telu da vari šećer. Umesto tog rafinisanog šećera, možemo da koristimo prirodne zaslađivače, kao što su stevija, med,…
Još neke preporuke za kraj
- Naravno, grupu mesa, ribe i jaja treba davati deci u manjim količinama od voća, povrća, žitarica i mleka.
- U toku pripreme jela dolazi do gubitka određene vrednosti materija zbog termičke obrade, zato u jelovniku za decu treba povećati za 10% potrebnu količinu kalorija i drugih hranljivih materija.
- Decu treba ograničiti u unosu namirnica u kojima ima industrijskih proizvoda punih šećera i soli, veštačkih boja, zaslađivača, stimulansa, dakle aditiva.
- Deci ne treba stalno davati istu, monotonu hranu, jer samo raznovrsnom ishranom dete može da zadovolji svoju potrebu za hranljivim materijama neophodnih za normalan rast i razvoj.
- Piramida ishrane za decu predstavlja nam još jednu važnu preporuku za zdravlje dece. Kao što možete videti na naslovnoj slici, sa strane piramide su stepenice. Oni simbolizuju važnost fizičke aktivnosti za zdrav život.
