Home > Roditelji > Abortus: ZA ili PROTIV?

Abortus: ZA ili PROTIV?

induced abortion yes or no

Abortus je oduvek bio predmet mnogih debata. S jedne strane su ljudi koji podržavaju legalizaciju abortusa. Na drugoj strani su ljudi koji su, u svakom slučaju, protiv legalizacije. Postoje i oni koji su negde između dve prethodno navedene grupe, koji smatraju da u određenim slučajevima treba legalizovati abortus. Na primer, žene treba podržati ako žele prekinuti trudnoću uzrokovanu silovanjem, maloletničkom trudnoćom, ili ako trudnoća predstavlja rizik za nju…

U daljem tekstu, upoznaćete se sa najčešće navedenim tvrdnjama za i protiv abortusa, kao i sa nekim mojim mislima na tu temu.

Legalizacija abortusa u različitim zemljama

Na abort73.com možemo videti da 60% svetske populacije živi u zemljama u kojima je abortus legalan. Otprilike 25% živi u zemljama u kojima je to ograničeno. Uopšteno govoreći, abortus je legalan u većini Severne Amerike i Evrope.

Zemlje ZA abortus

Pre nekoliko stotina godina, ceo svet je smatrao abortus ubistvom nerođenog deteta. U svim evropskim zemljama i šire, društvo je nekoliko vekova kažnjavalo žene koje su abortirale. Međutim, liberalizacija ovog pojma izlazi na videlo od 1900. godine.

Sovjetski Savez (1919), Island (1935), Švedska (1938) bile su među prvim zemljama koje su legalizovale neke ili sve oblike abortusa. Nacistička Nemačka je 1935. godine legalizovala abortuse žena koje su imale neke genetske poremećaje. Ipak, abortus je bio strogo zabranjen ženama koje su imale čisto arijansko poreklo, što nije iznenađujuće s obzirom na nacističku ideologiju, zar ne?

Mnoge evropske zemlje su legalizovale abortus od 1960-ih. Među njima su Engleska, Francuska, SAD, Italija, Španija, Finska, Norveška, Holandija, Južna Afrika, Tunis, i mnogi drugi.

Zemlje PROTIV abortusa

S druge strane, kako navodi Wsau.com, Egipat, Irak, Filipini, Laos, Senegal, Nikaragva, El Salvador, Honduras, Haiti i Dominikanska Republika spadaju u zemlje koje nisu legalizovale abortus.

Zemlje ZA abortus U ODREĐENIM SITUACIJAMA

Prem istom izvoru iz prethodnog poglavlja, Jamajka, Irska, Venecuela i Brazil su neke od zemalja koje su legalizirale abortus, ali samo u slučaju silovanja, incesta ili rizika po život trudnice.

Uticaj abortusa na globalni prirodni priraštaj

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da se svake godine izvrši oko 73 miliona abortusa. Mnogi ljudi koji ne podržavaju abortus svoje stavove opravdavaju informacijom da je natalitet samim tim manji za 73 miliona dece svake godine, što deluje zastrašujuće. S druge strane, pristalice abortusa svoje stavove opravdavaju činjenicom da se svetska populacija ne smanjuje, kao i što možemo videti na worldometers.info. Na osnovu navedenog, možemo zaključiti da prirodni priraštaj nije u padu i da možda abortusi čak pozitivno utiču na populaciju, s obzirom da prevelika populacija u odnosu na prostor naše planete može dovesti do prirodnih i društvenih katastrofa. Ali, da li je ovaj zaključak u skladu sa etikom?

Da li razlozi opravdavaju abortus ili ne?

Razlozi za abortus su različiti, ali većina žena abortira kada je trudnoća izazvana silovanjem, ili ugrožava njihovo zdravlje, zbog bolesti ili nekih utvrđenih anomalija deteta, finansijskih problema, maloletničke trudnoće…

Za abortus

U slučaju nekih fetalnih poremećaja, pristalice abortusa smatraju abortus boljim rešenjem od rođenja deteta. Oni tvrde da, u slučajevima rođenja dece sa određenim poremećajima, ta deca i njihovi roditelji kasnije prolaze kroz ogromne životne teškoće koje obično prate te određene poremećaje. Prostije rečeno, šta će život detetu ako će se dete samo mučiti u njemu? Takođe, Teorija evolucije objašnjava da samo najjači opstaju. Dakle, možemo zaključiti da abortusi u slučajevima fetalnih poremećaja zapravo podstiču evoluciju čoveka.

S druge strane, da li se razlikujemo od Spartanaca koji su ubijali nejaku novorođenčad da bi održali svoje društvo jakim? Razlika je u razlozima. Spartanci su želeli da naprave moćno militarističko društvo. Sada društvo ima drugačije modele. Savremeno društvo se zalaže za dečja prava i njihovu sreću, iako to u praksi često ne izgleda tako. Svakako, mnogi lekari i roditelji opravdavaju abortus u slučajevima poremećaja fetusa, jer smatraju da su deca sa nekim genetskim poremećajima predodređena za težak život.

Protiv abortusa

S druge strane, postavlja se pitanje, zašto se deci sa smetnjama u razvoju unapred pripisuje nesrećan život?

Mnogo je slučajeva koji dokazuju da se deca sa nekim urođenim anomalijama mogu veoma dobro prilagoditi životu. Na primer, mnoga deca sa smetnjama u korišćenju ruku mogu da obavljaju sve dnevne aktivnosti koristeći noge, što možete pročitati i u članku o hemisferama mozga. Takođe, možda deca sa Daunovim sindromom nisu u stanju da budu naučnici, ali mogu da vole toliko iskreno i čisto kao što mnogi naučnici to ne mogu. Da li to znači da deci sa posebnim potrebama nije teško da se prilagode društvu, već da društvo još uvek nije prilagođeno njima? Pri tome, ne razmišljam samo o prilagođavanju liftova, tehničkih uređaja, ili medijskih programa deci sa posebnim potrebama. Pre svega, mislim na uverenja i osećanja prema njima.

Zamislite društvo u kojem ljudi veruju da su deca sa posebnim potrebama bogovi. Šta mislite, da li bi žena abortirala kada bi čula da u njoj raste tako blagosloveno dete? Takođe, mnoge majke sigurno se ne bi odlučile za abortus ako ne bi morale da brinu o tome da li će moći da odgajaju takvu decu kako treba, zar ne? Zato se meni čini da bi se majke ređe odlučivale za abortus, u slučajevima postojanja nekih poremećaja kod njihovih beba, kada bi se predrasude prema deci sa posebnim potrebama promenile na pozitivno razmišljanje o njihovom rođenju i postojanju.

Da li ilegalizacija sprečava abortus?

Za abortus

Pristalice tvrde da ilegalizacija ne sprečava abortus, i apsolutno se slažem sa tim stavom. Naprotiv, mnoge žene se odlučuju za abortus i u zemljama u kojima je abortus zakonski zabranjen. Neke odlaze u druge zemlje da bi prekinule trudnoću, kao što Irkinje često odlaze u Englesku. Druge se odlučuju za nekvalifikovane intervencije abortusa, koje često izazivaju ozbiljne komplikacije. Takođe, veoma su česti slučajevi samoubistava trudnica u zemljama u koji,a abortus nije legalizovan.

Protiv abortusa

Nepristalice abortusa su svesne da ilegalizacija ne sprečava majke da abortiraju ali navode da to svakako smanjuje broj abortusa. Međutim, nemamo precizne podatke o broju žena koje su ilegalno abortirale, pa nije jednostavno istražiti kako legalizacija utiče na broj abortusa. Međutim, oni koji ne podržavaju abortus tvrde da je kažnjavanje majki koje prekidaju trudnoću pravedno. Majke mogu nezakonito da prekinu trudnoću, ali je za društvo važno da je kazne zbog svog zločina, odnosno ubistva nerođenog deteta.

Apsolutno je istina da žene odlaze na abortus i u zemljama u kojima nije legalizovan. Ta činjenica nam daje jasan zaključak da zabrana ne sprečava ovu pojavu. Mozda treba postaviti pitanje koliko je žena i muškaraca upoznato sa ovim problemom, a ne da li abortus treba legalizovati? Možda je ključ za rešavanje ovog problema podizanje svesti o tome kako sprečiti neželjenu trudnoću, odnosno koliko je rađanje deteta divno, bez obzira da li je posledica silovanja ili dete ima neke posebne potrebe.

Za i protiv abortusa u odnosu na komplikacije

Protiv abortusa

Nepristalice tvrde da abortus nije jednostavan postupak i da može dovesti do brojnih komplikacija. Među komplikacijama su i mentalni poremećaji kod žena. Naime, da li zbog hormonskog disbalansa ili zbog tragičnog iskustva abortusa, depresija žene je normalna posle njega. Da li je depresija, kao prateće stanje abortusa, znak da čak i žene koje se odluče za abortus i dalje negde u podsvesti smatraju abortus nepravednim činom? Da li su žene depresivne nakon abortusa zbog krivice ili osećaja bespomoćnosti, jer misle da nije moglo biti drugačije?

Za abortus

Za abortusa u odnosu na komplikacije, može se reći da sunce uvek dolazi posle kiše. Život je često surov, ali važan je rezultat surovosti. Naravno, abortusi nisu prijatni događaji za žene, ali mnogi podržavaju abortus kao način da se izbegnu depresivnije situacije, kao što su situacije u kojima roditelji nemaju osnova za normalan život deteta, ili u kojima postoji rizik po zdravlje ili čak život žene.

Najteže komplikacije abortusa su smrt majke, sterilitet i različiti poremećaji u budućoj trudnoći. Međutim, pristalice tvrde da je abortus jednostavna, svakodnevna procedura i da su teške komplikacije veoma retke. Što se tiče plodnosti, nema čak ni naučnih dokaza da ona može biti narušena abortusom, tvrde mnogi naučnici.

Meni se čini da komplikacije abortusa nisu merilo da li je abortus pravedan. Sve operacije mogu izazvati komplikacije, ali ako su značajne za naše zdravlje, naravno da su potrebne. Porođaj takođe može dovesti do možda brojnijih i ozbiljnijih komplikacija. Ipak, zamislite da zabranimo porođaje zbog mogućih komplikacija? Suludo, zar ne?

Da li je embrion čovek ili kada postaje čovek?

Ovo pitanje je ključno u raspravi o prednostima i nedostacima abortusa. U stvari, kada bismo imali tačan odgovor na njih, rešili bismo većinu problema koje donosi ova tema.

Za abortus

Pristalice abortusa smatraju da žena ima pravo da odlučuje o abortusu jer je embrion deo njenog tela u određenom periodu. Takođe, smatraju da embrion nije čovek. To je tkivo, krvava masa ili skup ćelija. Kao deo žene, ona ima pravo da odluči da li će se embrion razviti u biće ili ne. Odatle proizilazi i stav da muškarac nema pravo da odlučuje da li će žena abortirati ili ne. Embrion je deo ženskog tela, a ne muškog.

Protiv abortusa

S druge strane, oni koji ne podržavaju abortus tvrde da je fetus živo biće od začeća nastalo od muškarca i žene. On nije deo majke jer ima svoje gene koji su osnova njenog razvoja. Uz to, fetus u međuvremenu dobija i krv koja može biti drugačija krvna grupa u odnosu na majčinu, i razdvojena je od majčine krvi zbog placente. Zato, oni koji ne podržavaju abortus, smatraju da fetus nije deo majke, već posebno bice u njoj, te abortus smatraju ubistvom drugog čoveka. Takođe, njihov stav je da i muškarac ima pravo na odluke o svom još nerođenom detetu. Dete se razvija u majci, ali i muškarac od početka utiče na njegovo stvaranje. Dakle, embrion je i njegovo dete od samog začeća.

Za ili protiv abortusa u zavisnosti od situacije

Između pristalica i protivnika abortusa, postoje i oni koji imaju mišljenje da covek ne nastaje od začeća, već to postaje od određenog gestacionog perioda. Od tog trenutka, abortusi za njih nisu prihvatljivi.

Međutim, postoje i velike razlike u razmišljanju o trenutku kada embrion postaje živo biće. Mnogi tvrde da embrion postaje živo kada srce počne da mu kuca (oko 18 dana od začeća). Ostali misle da fetus postaje biće kada mu se mozak aktivira (od 24. nedelje). Takođe, mnogo je stručnjaka koji smatraju da je živo biće ono koje ima razvijenu srčanu funkciju, moždanu aktivnost, ali i respiratornu sposobnost. Respiratorni sistem se razvija tokom cele trudnoće, ali je fetus spreman za disanje van materice majke od 20. nedelje. Ipak, mnogi veruju da embrion postaje čovek kada se razvije u fetus, odnosno od 12. nedelje.

Svakako, istina je da ova različitost u misljenjima nastaje upravo zbog toga što nemamo prave odgovore na tako važna pitanja:

Šta je život?

Šta je živo biće, a šta čovek?

Da li postoji nešto što određuje našu sudbinu, ili sudbinu stvaramo svojom voljom i delima?

Kada bismo imali pouzdane odgovore na ova pitanja, sigurno bismo mogli da odredimo šta je ispravno: da li treba podržati abortus, zabraniti ga ili odabrati nešto između ovo dvoje.

P.S.

Da li vam se dopao ovaj članak? Kakvi su vaši stavovi o abortusu? Slobodno podelite sa nama svoje misljenje. Na ovom mestu, ono ce uvek biti prihvaceno sa postovanjem!

print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

five + 5 =