Home > Roditelji > Zavisnost od interneta

Zavisnost od interneta

Za osobe koje su zavisne od interneta smatraju se one koje koriste internet u tolikoj meri da ugrožavaju sospstvene ali i tuđe živote. Međutim, iako svako od nas zna barem jednu osobu koja uživa da surfuje po internetu u tolikoj meri  da je sposobna da zbog toga ugrozi svoje socijalne odnose, poslovanje ili obrazovanje, ova zavisnost još uvek nije priznata kao bolest, ali je zajedno sa zavisnošću od informaciono-komunikacionih tehnologija dobila kandidaturu za to. S obzirom na to da je internet postao deo svakodnevnog života skoro svake osobe na svetu, kako zbog poslovanja, ućenja ili jednostavno zbog zabave, postavlja se pitanje gde je granica između normalne upotrebe interneta i zavisnosti od njega.

Kako nastaje zavisnost od interneta?

Kada se spomene zavisnost, obično pomislimo na narkomaniju i alkoholizam. Međutim, skoro bilo šta što ljudi vole, recimo kupovina, seks, trening, pa i internet,  može izazvati psihološku ili fiziološku zavisnost. Kad surfujemo na internetu, mozak i drugi organi automatski reaguju na stimulus sa ekrana. Puls se usporava, a krvni sudovi u mozgu se šire. Ova reakcija pomaže mozgu da se usredsredi na te stimuluse, i mi nastavljamo da buljimo u ekran. Međutim, naš mozak se zapravo tako zamara, i nakon surfovanja opada nam koncentracija i energija. Zato mnogi stručnjaci povezuju zavisnost od interneta sa pojavom ADHD. Ali, uprkos tim negativnim propratnim efektima, ljudi nakon upotrebe interneta osećaju želju da mu pristupe ponovo.  Štaviše, zavisnici od interneta izveštavaju da osećaju nesavladivu potrebu da ponovo pristupe internetu i neverovatnu navalu prijatnog raspoloženja kada to učine. Ta osećanja euforije povezana su sa hemijskim promenama u mozgu i lučenjem dopamina. Zapravo, dopamin je taj kome svi zavisnici, bilo narkomani, alkoholičari Ili kupoholičari, teže. On prenosi poruke do centara u mozgu odgovornih za zadovoljstvo, i zato osoba koja je podstakla lučenje dopamina uz pomoć interneta, verovatno ce ponovo pristupiti toj radnji samo da bi ponovo podstakla njegovo lučenje, odnosno zadovoljstvo. Kako se zavisnost od interneta učvršćuje, osoba provodi sve više vremena u korišćenju interneta, jer joj je potrebno i sve više dopamina da bi osetila zadovoljstvo. Pored toga, anteriorni cingularni korteks, oblast u mozgu odgovoran za donošenje odluka i rasuđivanje, postaje sve nestabilniji. Zato intervencija kod ovih zavisnika podrazumeva ne samo obuzdavanje dopaminskog sistema već i jačanje funkcionisanja te oblasti.

Kako prepoznati osobu zavisnu od interneta?

Da bi se neka osoba smatrala zavisnom od interneta, treba da sledeće kriterijume:

  • Zaokupljenost. Osoba neprestano misli na neku onlajn aktivnost i stalno iščekuje novu.
  • Tolerancija. Kako i kod svake druge zavisnosti, vremenom osoba provodi sve duže vremena onlajn da bi osoba bila zadovoljna.
  • Nedostatak kontrole. Osoba nije u stanju da smanji ili prekine svoje onlajn aktivnosti.
  • Povlačenje. Pokušaji da se smanji ili prekine upotreba Interneta dovodi do uznemirenja, nervoze, i drugih promena raspoloženja.
  • Ostajanje onlajn. Korisnik iznova ostaje na Internetu duže nego što je prvobitno nameravao.
  • Rizik od funkcionalnog pogoršanja, prikrivanje ili bežanje. Pod rizikom od funkcionalnog pogoršanja smatra se ugroženost zaposlenja, školovanja, karijere ili nekog važnog međuljudskog odnosa zbog upotrebe Interneta od strane pojedinca.
print

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

twenty − nine =